Da li je industrijska zimnica zaista skupa

U stvari, uopšte neću pisati o cenama kupovne zimnice, kako mi Nišlije nazivamo zimnicu koju nabavljamo u marketima i, poslednjih godina sve više i sve češće, od privatnih lica koja su se specijalizovala za proizvodnju zimnice u domaćim uslovima. Ovaj tekst posvećujem Njenom veličanstvu Zimnici Spremanoj U Domaćim Uslovima, sebi za uspomenu na protekla tri "paklena" dana, tokom kojih sam preradila i spakovala u tegle i u zamrzivače preko 80 kg povrća (ono malo šljiva i ne računam u posao), ali ujedno i kao opomenu... ako mi ikada ponovo padne na pamet ovakva vrsta avanture, i najvažniji razlog... kao utehu zbog samooptuživanja da sam lenja i raspikuća, kada se uhvatim za teglu sa krastavčićima ili ajvarom u marketu.

                                            Donjoprisjanski paradajz (autor Jasmina Miković)

Malopre, dok sam u horizontali odmarala noge, ruke i leđa, shvatila sam da sam onih 80 kg paprika i paradajza u stvari podigla toliko puta

- stavila na kolica u marketu

- prenela iz kolica u auto

 - iznela iz auta u dvorišni objekat u kojem je svežije

- iznosila iz dvorišnog objekta do česme da operem

- vratila u objekat

- seckala, ljuštila, miksala, potapala, tresla burence s filetima paprike (kažu, bolje to nego da se meša), mešala mleveni paradajz tri dana (po, kažu, proverenom receptu, da ne "mrdne" i dve godine)

- kuvala paradajz i salsu satima i pekla paprike još duže vremena

- pakovala sve to u tegle, kese, kutije pa nosila u špajz i zamrzivače...

... da  to znači da mi je kroz ruke prošlo 640 kg. 

Za paprike i paradajz dala sam 11.500 din. Za zejtin, maslinovo ulje, sirće, samo dva konzervansa i jedan vinobran, so, četiri-pet kašika šećera, šargarepu, peršun, jedno pet glavica belog i dve glavice crnog luka, utrošenu struju - uračunaću 1.000 din, mada je verovatno više.

Dakle, bez mog rada, to je 12.500 dinara.

A dobila sam:

- 15 kg samlevenog smrznutog paradajza  (zbog toga što pije farin, moj otac manje koristi zeleno povrće pa svake godine skoro pola zamrzivača zauzmu jagode, borovnice i mleveni paradajz)

- 10 lit samlevenog paradajza u flašama (onaj što se meša tri dana)

- 6 kg gusto kuvanog paradajza u teglama

- dve ture po 5 kg salse, jedna samo od paradajza sa puno belog luka, druga sa malo šargarepe, crnog luka i puno peršuna, što je završilo u zamrzivaču

- 6 kg fileta paprike sa puno šargarepe, belog luka i peršuna, u teglama

- 30 kg paprika koje su se posle pečenja svele verovatno na malo više od pola težine, završile u zamrzivaču.

 Do skora su krastavčići bili jedina kupovna zimica u mojoj kući. Kako god ih spremala, uvek sam priznavala da su ukusniji nego iz domaće radinosti, a nema recepta koji nisam probala.

Po ovom receptu za ajvar s mog bloga jedne godine pola Srbije je pravilo ovaj delikates, čak i oni koji su ajvar pravili prvi put. Bogami, i puno domaćica i blogerki iz Hrvatske i Bosne... za ostale ne znam, nisu mi se javljale :) . 

Kako stoje stvari, mislim da ću se ove godine opredeliti za kupovni ajvar. Dve prethodne godine pronašla sam neki (koji nije papren kao onaj, Bakina tajna, koji je zaista bez premca, al brate, bije po ušima kolka mu je cena), a ipak zadovoljava moj, uistinu prefinjen ukus kada je  NJV Ajvar u pitanju.

Dobro, ne smem da se zakunem, ovo je trenutno u domenu planova, a i... dok sam otkucala tekst, primetih da me i ruke i noge manje bole pa... ne zamerite ako u nekom sledećem tekstu napomenem i kolko sam tegli ajvara napunila po onom receptu koji u stvari nije moj, ali ga mnogi nazvaše - Negoslavin recept (ja sam ga samo iskombinovala od nekoliko recepata).

Zvuči li vam ovo kao da se žalim?

Ne, nimalo mi to nije cilj, časnu vam reč dajem. Samo sam, kako napomenuh u uvodu, napravila jednu malu rekapitulaciju na temu: domaća ili kupovna zimica. Jeste da u domaćim uslovima biramo najkvalitetnije plodove, jeste da znamo šta stavljamo i šta jedemo, jeste da maksimalno izbegavamo sve one sastojke koji sadrže omražene nam elemente s početnom oznakom E, al opet...  stoji i to  da ponekad sebi, iako nije neophodno, natovarimo neke obaveze koje baš i ne moramo.

Zato i razumem sve veći broj žena koje na pomen zimice odmahnu rukom i kažu: ima sve da se kupi. 

NAUČIĆEŠ DA KUVAŠ ONDA KAD SHVATIŠ DA KUVANJE NIJE OBAVEZA, VEĆ VEČITI EKSPERIMENT I ZADOVOLJSTVO

     Postoje žene u ... nekim, godinama, koje nikada nisu naučile da kuvaju, a opet, postoje devojčice koje znaju da umese hleb i kolače, da naprave najbolje salate na svetu i skuvaju neka jela bolje i od svojih majki ili baba, koje su ih učile ili  su ih samo  krišom nadzirale dok  mućkaju po kujni, posle zvirkanja u recepte na netu.

     Nismo svi talentovani baš za sve i stoga je sasvim razumljiva odbojnost  prema kuvanju, nekih žena, koje se u kuhinji zadržavaju kolko da skuvaju kafu. Ili žalosni rezultati truda nekih drugih, koje crkavaju u nastojanju da svojim ukućanima ugode, a njima i dalje, i pored sveg tog truda, sladje ono  što im komšika ponudi. I koji jedva čekaju da odu u goste, kako bi pojeli nešto zaista ukusno.

     Sve dok neko, svejedno da li je reč o ženi ili muškarcu, na kuvanje gleda kao na  neženjenu obavezu koje bi što pre da se otarasi i iz kuhinje izadje pre nego što je u nju zakorači-la, i rezultati njihovog rada u njoj biće nezadovoljavajući. Ili na nedovoljnom nivou u odnosu na ono što ta osoba može.

     - Prva i verovatno jedina stvar koju sam  naučila od svoje svekrve, jeste da to što kuvam, kuvam s velikom ljubavlju, misleći na one kojima ću tu hranu poslužiti - govorila je jedna moja koleginica i,mada mi se čini da sam je u nekom postu citirala, dozvoljavam sebi da se ponavljam, smatrajući ovo pravilom broj jedan, kojeg se ona-j ko kuva valja držati.

IZUZETNO JEDNOSTAVAN , A PROSTO SAVRŠEN RECEPT ZA JAGNJETINU U MLEKU

     Da me nije prešla ljubazna gospodja iz moje omiljene mesare , ja bih sada ovaj post potkrepila i fotografijom . No , budući da se nisam obezbedila jagnjetinom na vreme , verujući da će mi uslišiti uredno obavljenu narudžbinu , za sutrašnji praznik , mimo svih , čak i ličnih očekivanja, u mojoj rerni biće pečen samo jedan šaran .

     Eto , toliko o verovanju ljudima, uz naglasak na, nenapisnu doduše, neophodnu opreznost i sumnju u sve i svakoga u današnje vreme, kada ni to što se redovni i dobar i do sada uvažavan kupac, ne pomaže da vas ne izbace sa spiska privilegovanih za kupovinu jagnjetine.
    I, naravno , moji mesari ne znaju za moje blogovanje , pa ne postoji ni opasnost da saznaju koliko su me razočarali time što me bar , kada su videli da nemaju jagnjetine dovoljno za sve kupce,  nisu pozvali da me o tome i obaveste . Tešim se, jedino, time što su zaslužili da me izgube kao kupca, još onomad kada nisu uslišili moju molbu da onaj ko mi melje meso prethodno opere ruke, radeći i za kasom. A neću više da ga meljem sama , pa ću morati da se preorijentišem na mega markete. Bar kada je mlevena junetina u pitanju.

     E, kada sam vam se tako lepo ižalila , red je da vaše strpljenje tokom čitanja moje gornje žalbe bude nagradjeno receptom za koji će mi svaka kuvarica i svaki kuvar biti zahvalni .

     Za ovu, čini mi se piroćansku, jagnjetinu u mleku, potrebno je

- jagnetine , koliko želite , ucelo ili u komadima
- korenasto povrće koje imate u količini koju želite - šargarepa, paškanat ,celer , krompir , koren peršuna ...
- u osnovnom receptu toga nema, ali moja drugarica je ovaj recept, na kojem bi je bila zajvalna, obogatila ljutim papričicama i čenovima belog luka
- mleko u količini da prekrije celokupnu količinu mesa i povrća
- so

Priprema - u dublji sud stavite meso i povrće , posolite, pa nalijte mleko, da ogrezne.
Stavite na plotnu da zavri i za to vreme ugrejte rernu na 200 stepeni i premestite šerpu ili djuveč u nju.

Jagnjetina je gotova kada svo mleko uvri .

TRI ŠERPE I JEDNA TEPSIJA ZA MUSAKU S PRAZILUKOM

     Kad vam više ništa inovativno ne padne na pamet prilikom samopropitivanja o tome šta kuvati danas, sutra, iduće nedelje... pa se prisetite nekih jela za koja ste samo čule ili pročitale ili jednom negde probale ili i same pravile, al nije nešto - onda vam se u eri kompjutera javi net kao idealno rešenje. Ne za ručak, nego za recept, naravno.

      I tako, danas sam spremala musaku s prazilukom.Opet, ako se onaj sitno seckani praziluk, dinstan s mlevenim mesom i obojen na kraju alevom paprikom, računa u tu, musaku, kako je tvrdio jedan vlasnik kafane u kojoj se ovo jelo nikada nije spremalo. Al ga jeo kod svoje babe. Pokojne, pa ne može da je pita za recept.

     Elem, za ovu, kompjutersku musaku s prazilukom , potrebne su vam tri šerpe i jedna tepsija. Činija u kojoj ćete da razbijete jaja s mlekom ili pavlakom ili pavlaku s mlekom rešite li da preskočite jaja, se ne računa.

     U jednoj šerpi ćete obariti pirinač dovoljan da napuni malecnu šoljicu za kafu. Ja sam u posoljenu vodu metnula i list lorbera, da se ne zamajavam s njim u mesu, odakle se posle teže vadi, kad treba da se baci. Pirinač ne sme da se prekuva.

     Druga šerpa služi da se u njoj, kad zavri posoljena voda s jednim listom lorbera, pet minuta bari krupno iseckano malo više od pola kg praziluka, iseckan na kolutove ili malo veće parčiće, kako volite, samo ne sitno seckano.

     A u trećoj šerpi ćete da izdinstate najpre seckanui glavicu crnog luka, a može i dve, s kasnije dodatim mlevenim mesom, jedno četvrt kile. Pa kad je lepo udinstano, dodate paradajza iz flaše, taman kolko da se napuni gorepomenuta šoljica.

     Pa onda, kad ocedite onaj pet minuta bareni praziluk, polovinu stavite na dno tepsije. Preko sipajte meso izmešano s pirinčem i iseckanom malom vezom peršuna. Pa ostatak luka poredjajte preko.

     E sad, prelivanje - od Bugarske, preko Grčke i Srbije, pa sve do Hrvatske, preliv može da izgleda ovako  - dva jajeta umućena s pavlakom ili mlekom, jedna pavlaka umućena s malo mleka, samo jedna pavlaka... A preko dodje narendani kačkavalj, ako ga volite. Ili kajmak, ako ga imate. Ili red barenog krompira iseckanog na kolutiće, ako tako volite.
   
Široka demokratija.

   
Al mnogo ukusna musaka, časna reč.
Koja se zapeče u rerni, jedno dvaes minuta, ako je rerna dobro zagrejana. Ili više od pola sata, ako niste dobro založili u strahu od sopstvenog pregrevanja, ko ja.

RECEPT ZA KAFANSKE LEPINJE, KOJE MOGU DA BUDU I POGAČA I PITA PLETENICA I PECIVO KAKVO POŽELITE

     Znate one lepinjice koje dobijete u kafani i pojedete ih pre nego što ste i dobili glavno jelo ? Pa se pitate kako li su pravljene i zahvaljujući čemu su tako dobre.

    E, ovo je  jedan od tih kafanskih recepata, od koga možete em da pravite šta vam padne na pamet, em je pogodan da se zamesi ranije i tempira vreme pečenja onda kada vam je potrebno nešto od peciva.

     DAKLE, POTREBNO JE TESTO ZAMESITI 12 SATI RANIJE, leti stoji u frižideru, a zimi može i u sobi u kojoj se ne loži.

SUPER RECEPT ZA CRNI ILI INTEGRALNI HLEB S KVASCEM

Recept za mešenje hleba minimumom truda i još manje rizika da ne uspe, videla sam na ovom blogu.

I naravno da ga se nisam u potpunosti držala.
Ali, naravno da je ispao baš kako treba, pa zaslužio da ga i dalje pravim.

Elem, za ovaj hleb

 je potrebno

 - 1 malo pakovanje kvasca ( u originalnom receptu piše još pola, ali držim da je to ipak previše, a s kvascem i ne treba preterivati ) , koje se razmuti u vodi s jednom kašičicom šećera i tri-četiri kašike brašna

- kilogram brašna od celog zrna pšenice

- 2,5 kašičice soli

- mlaka voda  dovoljna da se zamesi testo srednje čvrstine

Potrebna vam je i duboka šerpa u kojoj, recimo, pečete slavski kolač.


U vanglu u kojoj je već brašno izmešano sa solju, sipati nadošao kvasac i uz dodavanje vode zamesiti varjačom hleb.
Testo ostaviti da nadolazi jedno dva sata.
Još toliko je potrebno da testo odstoji, pošto ga vrlo kratko premesite i stavite na dasku za mešenje .

E sad , ja sam ovoga puta preskočila zagrevanje šerpe s poklopcem u rerni zagrejanoj na 250 stepeni, kako piše u receptu  s linkovanog bloga, i to samo zato što je upravo trebalo da operem šerpu iz koje sam potrošila mast. Pa mi je tako podmazana šerpa poslužila kao odlično rešenje i za hleb i za njeno kasnije lakše pranje.

Verovatno bi korica mog hleba bila tanja da sam sledila uputstva , ali se i ovako ne žalim. Odnosno, dobila sam odobrenje da  nastavim mešenje hleba, uz opasku - ali da bude opet ovakav ( jer ja uvek nešto eksperimentišem, pa da mi se da na znanje da ne zabrljam ).

Hleb sam pekla u smederevcu, pa vam moj savet oko temperature i dužine pečenja neće nogo pomoći, kao ni vremme držanja poklopca na šerpi. No, peče se najmanje pola sata na temperaturi od 250 stepeni pa se zatim skine poklopac sa šerpe i peče još jedno 10 minuta.


A i da nije ovako dobar, hleb bi bio pun pogodak samim tim što je zaista crn , što nema ništa od nepotrebnih dodataka kojima nas bombarduje pekarska industrija i što se ne roni već posle jednog dana. Te ga stoga preporučujem, posebno onima koji nemaju mnogo volje da se bave mešenjem hleba na tradicionalni način. A žele da jedu hleb čije će ih i jedno parčence zasititi.

Ukus mu je još bolji ako kriške posipate belim lukom u prahu, a ja sam koristila i bugarsku šarenu so, koja mu daje poseban šmek.

RECEPT - OVAKO LENA IZ TREBINJA MESI ZAPLANJSKU BANICU

       Nisam mogla da odolim i ne podelim sa vama ovaj recept za zapljanjsku banicu. Tim pre što znam da su  svi recepti ovde objavljeni naišli na dopadanje .
    Dakle, Lena je Trebinjka koja živi u Beču, pominjala sam je već par puta -  upoznala sam je kao zaplanjsku snajku, višestranu i umetnički nastrojenu osobu, suprugu jednog Malokrčimirca Zorana i majku tri lepa sina. O tome koliko me sekira što neće da otvori svoj blog neki drugi put, a sada je tema banica , koju je naučila da pravi od svoje svekrve i zaove.
     Preporučujem vam ovaj recept, kliknite na ovu rečenicu, kao da je moj. Uverila sam se u kulinarsko umenje Lene, mada dotičnu banicu u njenoj izvedbi nisam probala.

     Zaplanjska banica, pita, ima neki poseban šmek, kao što ga ima svako jelo s mirisom i ukusom podneblja na kojem je nastalo.
     Inače, u Zaplanju je nazivamo kisela banica, zato što se pravi s kvascem.

I JEDNA MOJA LEPA ČORBA

- Posle kuvanja ove čorbice odlučila sam - sve dok ima svežeg povrća na pijacama , na mom jelovniku mnogo češće će se naći ona , nego masne supe pune holesterola



     Ova čorba od povrća može da bude uvod u ručak, ali takodje i glavno jelo , eventualno uz parče mesa i mnogo salate,  tokom vrelih letnih dana , kada nam se i ne mili ulaziti u kuhinju.

 Potrebno je

- malo masnoće da se uprže luk i zaprška
- četiri-pet čenova belog luka ili dva struka mladog belog luka
- kašika-dve brašna, ja sam stavila integralno
- pola do pune kašičice aleve paprike
- 7-8-9- čeri paradajza ili jedan običan paradajz ili šoljica mlevenog paradajza iz flaše
- dve šargarepe
- jedan paškanat
- tri-četiri cvetića brokolija
- dve veze blitve
- peršun po želji
- jedna suva paprika, manja
- nekoliko zrna kima
- so, biber, suvi začin
- kašičica prosa

- kašika kisele pavlake za svaki tanjir čorbe

Način gotovljenja - na masnoći upržite iseckan beli luk , a zatim i brašno, pa alevu.

     Nalijte vodu , čija količina zavisi od gustine čorbe koju volite, ali najmanje 1 do 1,5 litar , pa postepeno dadajte iseckanu na kolutove šargarepu, paškanat, iscepkanu suvu papriku, začine , paradajz , proso, po želji iseckanu ljutu papriku, brokoli. Posle desetak minuta dodajte i iseckanu blitvu, a pri kraju kuvanja dodati biber i peršun .

     U  slučaju da vam je čorbica nedovoljno gusta, možete dodati malo kornfleksa , za koga inače tvrde da nije ni malo od koristi organizmu,  raazmućen gustin u vodi ili pola šoljice pirinča ili šoljicu spiralne testenine. A ako je pregusta , slobodno je razredite vrućom vodom i ostavite da još malo vri, da se kasnije ne bi  "osećala" na vodu.

    Prilikom serviranja, u svaki tanjir sipati kašiku pavlake.

SLATKO OD POMORANDŽINIH KORA KAO POVOD ZA JEDNO SEĆANJE

   

     Ko da je sad gledam . Zapravo, više slušam, jer se , onako niska, i ne vidi od brda pomorandži složenih kao kupa, u vangli malo tamnije narandžaste boje od njih samih.
     Uzima jednu po jednu narandžu, pa im najpre  u krug  odseca vrhove i onaj deo oko peteljke. Onda šiljkom  nekakvog krivog noža, kupljenog specijalno za ove potrebe, zaseca uzduž koru, prateći zamišljenu putanju kriški.
     - Ovo mora pažljivo da se radi, da kriške od kore bude jednake širine , da se lagano skinu ,bez kidanja,  pa da im se još pažljivije , tanko-tanko, iseče i skine onaj unutrašnji, gorak beli deo - objašnjava mi, sva uneta u seckanje pomorandžine kore, kao da joj od toga zavisi sledeće budjenje - Tek onda kora je pogodna za uvijanje i ostalo tretiranje i tek tada će od nje ispasti slatko kakvo valja.
     Okreće se ka televizoru, sočno opsuje par puta "prekookeanske robijaše" rešene da budu svetski policajci koji "štite" interese svoje zemlje na hiljadama kilometara udaljenim tudjim teritorijama, pa ga uz "nećuvišedasenerviram" gasi , istovremeno pritiskujući dugme za uključenje radija.
     Zatim uzima beli konac, pažljivo mereći mu dužinu i  udeva ga u iglu .Svaki komadić narandžine kore uvija još pažljivije , vodeći računa o tome da uži početak ostane u sredini , oko njega namotava najširi deo i na kraju ,  onaj drugi  uži, preko njega. Kroz tako dobijenu namotanu spiralu provlači iglu, pa sa sledećim komadom kore ponavlja tu radnju...
    - Ovo ti dodje kao neko slatko za " stidni gosti", kaže, prisećajući se kako se  smejala dok su joj objašnjavali da ovaj pojam obuhvata slatka čije kuvanje zahteva više truda i napora i koja se iznose samo pred važnije, draže i cenjenije goste.

RECEPT ZA KREM ČORBU OD POVRĆA KOJA MOŽE BITI I RIBLJA

     Ovaj recept sam dobila od moje starije prijateljice Ljiše - podvlačim to, starije, jer sam sve više u okruženju mladjih , i to povodomm mog iskrenog oduševljenja krem čorbom kojom me je poslužila jednog hladnog februarskog dana. Posle sam od njenog sina saznala da je recept pokupila od njega, koji je sopstveno kulinarstvo usavršavao širom ove planete, strogo vodeći računa o tome da ne kuva mamina jela, jer bi to nadmetanje bilo unapred izgubljena bitka, za njega.

     Elem, za KREM ČORBU OD POVRĆA potrebno je
- jedna glavica brokolija
- nekoliko cvetova karfiola
- jedan do dva krompira
- jedna do dve šargarepe
- jedan koren paškanata
- pola korena celera
- jedna glavica crnog luka
- nekoliko čenova belog luka

- 150 do 250 ml pavlake za kuvanje
- suvi začin i ostali začini po želji - majčina dušica, biber, nekoliko zrna morskog oraščeta, bosiljak itd

     Sve povrće krupno naseći i skuvati u litar do 1,5 litar vode.Izvaditi ga iz vode kada je dobro skuvano i izmiksati , tako da se dobije gusta kaša. Vratiti u šerpu, dodati željene začine, naliti pavlaku i vratiti na vatru da vri jos desetak minuta ili više, ako želite gušću čorbu.

RECEPT ZA LENJU PITU "OČAS POSLA "

     Originalni recept za ovu lenju pitu, koja bi komotno mogla da nosi i naziv "lepo i lako" u mojoj najstarijoj svesci s receptima glasi ovako - umesiti testo od 200 gr putera ( čak i u vrereme kada nisam znala da je margarin toliko otrovan, uvek sam pisala puter, ali tada zbog manjeg broja slova), 100 gr šećera, 420 gr brašna, dva žumanca, malo mleka, na vrh noža soli i sode bikarbone.

     Umešeno testo podeliti na dva dela. U podmazan i brašnom posut pleh staviti  deo testa rastanjen u koru veličine pleha, koru premazati džemom, a preko njega staviti 1,5 kg narendanih jabuka, pomešanih s 250 gr šećera , malo cimeta i stotinak grama mlevenih ili sitno seckanih oraha. Prekriti korom od druge polovine testa i peći oko pola sata na 200 stepeni. Ne piše da li je potrebno malo izdinstati jabuke, ali mi se čini da sam ih ranije dinstala.

DVA RECEPTA ZA NEPOGREŠIVO DOBAR PREBRANAC - GRAVČE NA TAVČE

-  ako  upamti da prebranac - gravče zahteva(ju) puno masnoće, puno aleve paprike i puno crnog luka, ni najnesnalažljivija nabedjena kuvarica neće se postideti ovog jela 
- na 300 gr pasulja nije previše ni 1,5 kg očišćenog crnog luka   


Ima li Srbina i Makedonca kojem ne prorade želudačne kiseline na pominjanje prebranca ili gravčeta na tavče ?
Ako se i javi neko, verujte mi na reč, posle uputstva koje sledi  za kuvanje ovog nacionalnog srpskog i makedonskog specijaliteta, a mogu i da se kladim u to, više ih neće biti.
Zima je pravo vreme za gotovljenje - u mom rodnom Zaplanju se kaže gotvljenje, prebranca ili gravčeta (u daljem tekstu - prebranac). Em se pasulj kuva malo duže, pa će bar podići temperaturu u stanu, em je samo jelo malo jače, pa više prija zimi nego leti.
     Prvi recept je, zapravo, osnova za spremanje prebranca,  posnog, kako bi se naški reklo, klot. A sve ostalo samo su varijacije na istu temu.

Potrebno je:
  
- 300 gr pasulja,   koji se veče pre kuvanja opere i nalije vodrom, da nabubri do jutra, a kada se stavi da provri, prva voda se ocedi iz poznatih razloga ( sprečavanje nadimanja), ponovo se nalije voda , stave se dve kašičice soli
 - jedno pet glavica crnog luka, srednje veličine, koje se iseckaju i dodaju pasulju- ostatak od spremljenog  1,5 kg crnog luka se isecka na rebarca i lagano prodinsta na dosta masnoće, zejtina ili masti, ali bašbaš doooobro, onako, da dobije lepu zlatno-žutu boju
     Kada je pasulj skuvan, ali ne prekuvan, u izdinstani crni luk se doda najmanje jedna kašika aleve paprike, a ko voli može da stavi bar još pola, pa se dobro uprži.

Proja

     Srpsko nacionalno jelo s pet slova, a nije ajvar? Naravno, proja.

     U Vikipediji piše - "Проја је кукурузни хлеб. Често се меша са пројаницом или пројаром. Проја се прави од крупно млевеног кукурузног брашна, соли и воде. Пројаница поред кукурузног има и пшеничног брашна и најчешће се прави са сиром и чварцима. Остале пројанице су са јогуртом, паризером, краставцем, сувом паприком и многи други."

     Povod da zavirim u  literaturu zarad razjašnjenja značenja samog pojma proja, jeste jedan recept , povodom kojeg smo konstatovali da danas gotovo svaka kuća ima sopostveni način pripremanja ovog, slobodno bi se moglo reći i kompletnog obroka. Mada,činjenica je,mnogi proju služe i  umesto hleba uz kuvani kiseli kupus, uz pasulj, uz neke vrste prženija...

RECEPT ZA NAJBOLJI , ZDRAV INTEGRALNI BESKVASNI HLEB

     Ovaj recept jedan doktor Zoltan, koji se posebno bavi jačanjem imuniteta, preporučuje kod svojih terapija. Pravi se lako i brzo, ne mesi se rukom nego varjačom, a može da stoji više dana.
Potrebno je
- kilogram brašna od celog zrna pšenice ili kombinacija s projnim, raženim heljdinim, ovsenim i ostalim vrstama
- dve kašičice soli
- 4 kašike zejtina ili maslinovog ulja
- dva praška za pecivo DR Etker
- litar mlake vode
i eventualno
-semenke po izboru

     U suvu vanglicu sipati brašno, prašak za pecivo i so, izmešati na suvo i sipati vodu, dobro izmešati, kako rekoh, varjačom, pa sipati ulje.

 Na kraju, ako volite, stavite dve do tri šake, a ja stavim i više - susama, lanenog semena, suncokreta, golice...

SUPER RECEPT ZA POGAČU I PODLOGU ZA PICU

 

      Nemate hleb, a  baš vam se ne ide do marketa samo zbog njega? Dolaze iznenadni gosti, a  mislite da nemate čime da ih poslužite ? Hoćete picu na brzaka ?
     E, evo jednog recepta po principu - sve u jednom. Videćete zašto i kako .
  Potrebno je
- 1kg brašna
- dve kašičice soli
- na vrhu kašičice praška za pecivo, toliko sode bikarbone i suvog kvasca -- ne znam zašto , pa na svoju odgovornost stavim samo pola kašičice praška za pecivo, a u njemu ionako ima i sode bikarbone
- pola litra mlake vode

Umesiti jako tvrdo testo od ovih sastojaka -  nema posebnog načina i nekih caka, ja stavim u suvu vanglicu brašno, so i pecivo, pa polako dodajem vodu. Ko želi, može dodati i par kapi zejtina, ali to nije obavezno.

Podeliti testo na tri lopte i svaku razviti oklagijom do veličine plotne, koju ste prethodno malo zagrejali i na nju stavili aluminijumsku foliju.

Kratko propeći pogače s obe strane na plotni, kolko da se uhvati mestimično crna korica,

 pa ih poredjati u pleh, koji takodje oblažem folijom, bez podmazivanja, i peći u rerni zagrejanoj na 200 stepeni jedno 20 minuta, najduže pola sata.

 Dužina pečenja zavisi od debljine pogača. Ja sam ovom prilikom napravila dve pogače, a ostatak iskoristila za - videćete u tekstu koji sledi.

Ako ste preterali s pečenjem na plotni, možete pogače izvadjene iz rerne da malo prostružete rendetom, a ako ne, odmah ih uvijte u krpe, da odstoje koji minut.

Od ovog testa možete da napravite i savršene podloge za picu, ali samo ako volite da budu tvrde. I one se peku najpe na plotni, sasvim kratko, a onda ili odlažu u zamrzivač i vade po potrebi ili odmah filuju i peku u rerni.

A ako trenutno u kući nemate baš ništa, osim koji komad paradajza i čen belog luka, eto savršenog rešenja za ukusan obrok. Ovo je jedna od mnogobrojnih vrsta španskog tapasa, odnosno jela koje se služi u malim količinama i gricka uz piće, u barovima - inače, negde besplatna , a negde, kažu, baš skupa.
Po originalnom receptu, parče prepečenog hleba se umoči u maslinove ulje, pa se preko njega natrlja paradajz isečen na polovine, da na hlebu ostane samo unutrašnji sadržaj i eventualno se doda malo belog luka.

     Isto se može uraditi sa komadima pogače, a još je bolje da se one podloge za picu koriste kao tortilje, preko kojih se stave maslinovo ulje i paradajz.  Paradajz, inače, može i da se narenda, ako za to imate dovoljno strpljenja, a ja sam ga samo naseckala, dodala mu malo belog luka u prahu i maslinovim uljem polila direktno pogaču.Odozgo sam posipala malo bugarske šarene soli.
     Sada pogledah na netu, tapas može da se zgotvi i od feta sira i malo seckanih oraha i paradajza, a savaršeno se uklapa i naš , trenutno jako aktuelan, ajvar u svim izdanjima, zar ne?

SAVRŠENI RECEPT ZA NAJBOLJE MOSKVA ŠNITE

- U međuvremenu inoviran recept detaljima koje sam "ukrala" od gospođe Anice Džepine, tvorca originalne  Moskva šnit kakva se, nažalost, više ne služi nigde... osim možda po nekim svetskim metropolama, kao naš brend

   
Od kada sam probala čuvene Moskva šnite, tragala sam za najboljim receptom za ovu tortu i oprobala mnoge od onih na koje sam nailazila na netu i u kuvarima. Na kraju sam sklopila svoj recept ,  koji je kombinacija svih onih koje sam probala, a odlika mu je da daje savršen kolač kojeg se nećete postideti i na najvažnijim svečanostima. Torta je ogromna, a ako vam nije potrebna tolika, mere se mogu prepoloviti.

Potrebno je 

za kore
16 belanaca
16 kašika šećera
400 gr mlevenih oraha
4 kašike brašna

Ako slušamo savete gospođe Džepine, u korice bi zapravo trebalo stavljati po jednu kašiku brašna i mlevenog pti ber keksa, koji im daje masnoću.

za fil

16 žumanaca
20 kašika šećera
375 gr putera i 250 gr margarina
250 g prah šećera
četiri kesice vanilin šećera

200 + 100 gr šlaga
300 ml  prokuvanog mleka

100gr  lešnika
100gr badema

višnje bez koštica, najmanje 500gr, a ja stavim i više , nekada i više od klograma, ništa ne smeta- mogu da se kratko probare i stave u cediljku da se dobro ocede

oceđen ananas iseckan na komadiće,iz jedne veće konzerve.

Po receptu autorke ove torte višnje obavezno prokuvati i to gusto, (kao i ananas ako ga sami kuvate), a zatim ih procediti, kako bi ona mogla dugo da stoji.

RECEPT ZA SAVRŠENI AJVAR

     Na izmaku leta niškim ulicama počinje da se širi miris pečene paprike. Došljacima iz drugih, nepaprikarskih ili manje paprikarskih krajeva nego  što je ovaj naš, taj miris s početka može i da zasmeta. Kad i sami počnu da vole i uživaju u mirisu pečene paprike, znači da su postali prave Nišlije.
     U naše južne krajeve, neretko,  ujesen ciljano  dolaze oni koji su se odselili negde gde nema tako dobre paprike ili  oni koji baš u to vreme posećuju ovdašnju familiju i taj boravak iskoriste da naprave ajvar. Mnoge majke, sestre, tetke i babe, svojim rodjacima širom sveta pripremaju ajvar , koji na razno-razne načine biva dopremljen do Nemačke, Švedske, pa čak i do Amerike. Moja koleginica poluuprži ispečenu papriku, samelje i zamrzne je, a onda njen zet dodje kolima iz Nemačke po kante sa ajvarom koji se odmrzne taman kad stigne u Frankfurt. Onda ga njena ćerka doprži i napuni tegle. Obožavaju ga i naši i Nemci, jednako, a slava se ne može ni zamisliti bez niškog ajvara.

     Nedavno me je prijateljica iz Bosne zamolila da joj pošaljem recept za ajvar.Mislim da je ovo pravi trenutak da to učinim, budući da će već za desetak dana početi sezona njegove pripreme.  Čim prestanu paklene vrućine  i na pijacama se pojavi ajvarka, crvena kvalitetna paprika.

SAVRŠENI AJVAR SE PRAVI SAMO OD PAPRIKA

Cepkani ajvar bez cepkanja - ovo nije tradicionalni recept, dobila sam ga tek pre par godina, ali sam za njega dobila ubedljivo najviše komplimenata , a i inače je moj favorit.

MAST I LEBAC

     Kad vidim tinejdžere i pubertetlije kako u sendviče i tostove muvaju kečape  (čitati čist gustin sa malo ukusa paprike ili paradajza), majoneze ( čist holesterol na kvadrat ), senfove, sosove nepoznatog sadržaja i porekla i sve ono što ničemu ne služi, osim da poboljša ukus bućkurisa koji jedu, sva se naježim. Ko da im nije dosta soje, gustina i razno-raznih sastojaka sadržanih u viršlama, salamama i kobasicama, koji bi, da nije poboljšavača ukusa ,završili u kontejnerima. Kada još sve to zaslade izvikanom koka-kolom ili energetskim napitkom u limenci, za koju neke novine pišu da  dokazano  izazivaju  Alchajmerovu bolest,  dodje mi da vrisnem .

MOJOJ NET PRIJATELJICI ZA SUBOTNJI IFTAR

Draga moja

Umesto par recepata koje sam ti obećala , sa zeljom da brzo i lako pripremiš subotnji iftar,  dozvolila sam sebi da ti ponudi kompletan jelovnik, malo srpsko-bosanski, malo internacionalni. A ti ces videti šta od ovoga odgovara suštini praznika i, svakako, da li je uopšte primenljivo u toj prilici.

     Samo ću te zamoliti da mi uzvratiš nekim receptom za specijalitet koji tada obavezno pripremate, ali gledaj da to ne budu vaše, podrazumevajuće, urmašice. Već ga imam.

ĆUŠKOPEK

     Ako vas put nanese kroz Bugarsku, a ljubitelj ste ajvara, iskoristite priliku da kupite pekač ćuski iliti paprika - ćuškopek. Zahvaljujući internetu, pronašla sam fotografije ove naprave, za istovremeno pečenje tri paprike. Kako sam već rekla u prethodnom postu, najbolji je onaj za pečenje samo jedne paprike, jer se one u njemu ravnomerno ispeku .

     Ćuškopek je sprava na struju, od šamota. Tokom jeseni retko ko se iz Bugarske vraća bez njega, posebno ako obozava ajvar. U Sofiji se moze naći na Ilijincima, a u centru grada na pijaci izmedju Lavljeg mosta i Pirotske ulice.

Ćuškopek je jako zahvalna sprava, posebno ako zivite u malom stanu. Možete ga izneti na terasu, tako da vam ne dimi u stanu i plus ne zagrevate stan tokom vrelih letnjih dana. Jedina mu je mana što je malo spor, pa zehteva dosta vremena.









 Kao što se vidi na donjoj slici, slabije se ispeku one strane paprike koje su okrenute jedna prema drugoj. Upravo stoga je preporučljiv ćuskopek samo za jednu papriku.

A ovde možete videti još fotografija i informacija o ovoj bugarskoj spravi     http://www.joemonster.org/art/22790/Najbardziej_rewolucyjne_urzadzenie_XX_wieku_wedlug_Bulgarow                                                                                                                 

AJVAR NAŠ NASUŠNI

     Ajvar je specijalitet paprikarskih krajeva, čiji je osnovni, a često i - najbolje je kad je tako, jedini sastojak zrela , jako crvena paprika, ajvarka. Najbolje ga prave  Bugari, Makedonci i Srbi od Niša do makedonske granice,  pa je zato tipični specijalitet balkanske kuhinje. Ali to nije smetalo Slovencima da ga registruju kao svoj izum i proizvod iako, verujem, od domaćih sirovina imaju jedino sirće. Ako i njega ne uvoze.
     Nije slučajno to što ajvar nazivaju i srpskim kavijarom, budući da njegov naziv potiče od turske reči havyar - usoljena ikra. Vikipedija tvrdi da je ajvar poreklom iz Srbije.
     Nekada se ajvar jeo samo kao salata ili se koristio  za mazanje na hleb. Danas postoji na destine recepata u kojima je važan sastojak - rolati, slane torte, pite, pancerote... Stavljaju ga u kiflice i pogačice, u sendviče i kanapee, paprikaše i ćulbastije, ima ga ček i u modernim verzijama bureka...

     Za pripremanje dobrog ajvara neophodna je zdrava crvena paprika srednje veličine. Moja prijateljica Slavica čak  tvrdi da joj ajvar ispadne najbolje kada na kraju sezone kupi vrške - poslednje paprike koje se oberu sa vrha stabljike, koje i jesu najukusnije. A verovatno i najzdravije, jer je već prestalo i prskanje raznim otrovima za stetočine.

    Oprane paprike valja doooobro i lepo ispeći sa svih strana, da se naprosto skuvaju na vatri, kako bi kasnije bilo manje posla i tokom ljuštenja i za vreme prženja. Bugari , čak, za pečenje imaju specijalni uredjaj od šamota - ćuškopek ( papriku zovu ćuška ) To je, ustvari, električni uredjaj koji ima jednu, tri ili četiri rupe u koje se stave paprike .Najbolji je onaj sa samo jednom rupom, jer se paprika ravnomerno i lepo ispeče sa svih strana, tvrdi moja koleginica Marika, specijalista za bugarska pitanja. Mislim, ima rodbinu tamo i najbolje je obaveštena o svim novotarijama i tradiciji ove zemlje.

     Ispečene paprike treba ostaviti da se poduspare  - tako se kaze u niškom kraju, odnosno  staviti u dublju posudu koja se dobro pokrije, gde odstoje dok se ohlade.Onda se ljušte, za sta je po našim kućama vrlo često organizovana  i svojevrsna moba - posedaju u krug ukućani, komšije i rodbina, pa se paprike ljušte do duboko u noć. Neki vole da im ostane i koja semenka, neki ih čiste, čak i peru, kako bi ostalo samo meso od paprike i ništa vise.Čak ni komadić kožice, koji inače ništa ne smeta, a svedoči o tome da je ajvar zaista domaći. Kad u tegli ili činiji vidim  po koju mrvicu onog crnog ostatka od kožice, znam da je ajvar pravila domaćica, a ne mašina.

    Oljuštena paprika mora da se doooobro ocedi - obično se stavlja u djerdjif ili, još bolje, u one oprane crvene džakčiće, u kojima je i kupljena, koji se okače da iscuri sva voda.
   Prezaposlene domaćice sve ove radnje ubrzaju, pa ljušte jos toplu papriku, osrednje je procede i odmah prže. Mada i tako ne ispadne loš, ajvar je ipak najbolji kada se pravi etapno, natenane.Bar dva dana.Makar djerdjif sa paprikom koja se cedi stajao i u frižideru.

A ako vam je ovo previše komplikovano, domaći ajvar možete nabaviti i online.
   

     PS - ideju za ovaj tekst dala mi je fb prijateljica iz Bosne, koja me zamolila da joj pripremim recept za ajvar. Budući da je sezona paprika tek počela i da je najbolje vreme za spremanje ajvara kraj avgusta i početak septembra, još je rano da vas zamaram receptima. Budite uvereni da će se ovde naći baš onda kada im dodje vreme.

da vas ne mučim
 najbolji recept za savršeni ajvar i još neke deobre i oprobane recepte možete videti ovde
http://negoslava.blogspot.com/2012/08/recept-za-savrseni-ajvar.html