Srpsko nacionalno jelo s pet slova, a nije ajvar? Naravno, proja.
U Vikipediji piše - "Проја је кукурузни хлеб. Често се меша са пројаницом или пројаром. Проја се прави од крупно млевеног кукурузног брашна, соли и воде. Пројаница поред кукурузног има и пшеничног брашна и најчешће се прави са сиром и чварцима. Остале пројанице су са јогуртом, паризером, краставцем, сувом паприком и многи други."
Povod da zavirim u literaturu zarad razjašnjenja značenja samog pojma proja, jeste jedan recept , povodom kojeg smo konstatovali da danas gotovo svaka kuća ima sopostveni način pripremanja ovog, slobodno bi se moglo reći i kompletnog obroka. Mada,činjenica je,mnogi proju služe i umesto hleba uz kuvani kiseli kupus, uz pasulj, uz neke vrste prženija...
U mojoj kući proja se jako dugo uopšte nije spremala. Bila je pojam za sirotinjsku hranu i ja sam mislila da se to jede samo u krajnjoj oskudici.
Kada sam je probala, na više mesta, pa dobila i recept za ono što se nazivalo projom, počela sam i sama da je pravim.
Otac se dugo opirao da je uopšte i proba. - Ja sam proju jeo kada je moralo da se jede, jer drugog nije bilo. Sada , Bogu hvala , ne moram i ne iznosite to ispred mene- govorio je,dok ga nekako nismo prevarili da je proba.
- Ovo nije proja, ovo je torta, prozborio je već posle prvog zalogaja. I od tada se proja vratila na velika vrata u njegovu kuću . Naravno, ne onu seosku u kojoj se oskudevalo u svemu ako si želeo nešto da stekneš, nego u ovu, drugu koju je napravio od kako je došao u grad.
I zaista, proja je pretrpela mnogobrojne metamorfoze do svojih današnjih izgleda. Mislim, čak sam sigurna, da ne bi danas bila ovoliko popularna kada bi se njeni sastojci sveli na brašno, ma i da je ovog časa stiglo iz vodenice, i na toplu vodu i so.
Znam da mnogi za proju koriste i pšenično i kukuruzno brašno, neki u odnosu jedan prema jedan, drugi s malo više kukuruznog. Opet, čitala sam i recepte po kojima se proja pravi samo od pšeničnog brašna. Što je, po meni, obična pogača s praškom za pecivo.
Neki umesto vode za pripremanje proje koriste mleko, jogurt ili mešavinu jogurta, pavlake i kiselog mleka, a drugi kiselu vodu.
Neki u proju ne stavljaju ništa od dodataka, posebno kada nije namenjena za doručak ili večeru, nego kao zamena za hleb uz kupus ili prebranac.
I da ne zaboravim - moj recept za proju, koji se od drugih iz moje sveske, zove Momirkina proja, po prijateljici od koje sam ga dobila - viljuškom umutiti tri jajeta (ja ponekad stavim jedno celo i jedno ili dva belanceta, a žumanca bacim), sipati tri šoljice mleka (u poslednje vreme stavljam polumasni jogurt), jednu ipo šoljicu zejtina, kašičicu praška za pecivo, kašičicu soli i na kraju 200 grama projnog brašna. To je osnovni recept za vazdušastu proju, koja može biti i tvrdja, ako takvu više volite, kada dodate još 50 do 70 grama projnog brašna. Sve zavisi od gustine koju želite da postignete, a svaka je vrlo ukusna.
Dodaci - jedno 100gr sitnog sira, kojem ponekad dodam i malo seckane blitve ili spanaća,
- šaka susama ili izmešanog semenja susama, suncokreta, stucane i propržene golice, lanenog semenja ( doduše, kažu da ovako dodato nema nikakvu energetsku vrednost)...
- šaka seckanih suhomesnatih sitnica, od šunke i čajne do slanine i pečenice,
- šaka čvaraka,
- pola seckane crvene i pola zelene paprike, kolko da dekoriše i zamiriše......
Meni je proja najlepša kada se peče u što većem plehu, da bude jako tanka i s puno okrajaka, a neki vole da bude debela par santimetara. U poslednje vreme proja se peče i u kalupima za mafine, pa svaki komad bude lepo zlatnožut i hrskav.
U svakom slučaju, kako god da je spremljena i koje god dodatke da ima, proja je daleko zdraviji obrok od svake vrste, ma i najukusnijeg peciva iz prodavnica brze hrane.
U Vikipediji piše - "Проја је кукурузни хлеб. Често се меша са пројаницом или пројаром. Проја се прави од крупно млевеног кукурузног брашна, соли и воде. Пројаница поред кукурузног има и пшеничног брашна и најчешће се прави са сиром и чварцима. Остале пројанице су са јогуртом, паризером, краставцем, сувом паприком и многи други."
Povod da zavirim u literaturu zarad razjašnjenja značenja samog pojma proja, jeste jedan recept , povodom kojeg smo konstatovali da danas gotovo svaka kuća ima sopostveni način pripremanja ovog, slobodno bi se moglo reći i kompletnog obroka. Mada,činjenica je,mnogi proju služe i umesto hleba uz kuvani kiseli kupus, uz pasulj, uz neke vrste prženija...
U mojoj kući proja se jako dugo uopšte nije spremala. Bila je pojam za sirotinjsku hranu i ja sam mislila da se to jede samo u krajnjoj oskudici.
Kada sam je probala, na više mesta, pa dobila i recept za ono što se nazivalo projom, počela sam i sama da je pravim.
Otac se dugo opirao da je uopšte i proba. - Ja sam proju jeo kada je moralo da se jede, jer drugog nije bilo. Sada , Bogu hvala , ne moram i ne iznosite to ispred mene- govorio je,dok ga nekako nismo prevarili da je proba.
- Ovo nije proja, ovo je torta, prozborio je već posle prvog zalogaja. I od tada se proja vratila na velika vrata u njegovu kuću . Naravno, ne onu seosku u kojoj se oskudevalo u svemu ako si želeo nešto da stekneš, nego u ovu, drugu koju je napravio od kako je došao u grad.
I zaista, proja je pretrpela mnogobrojne metamorfoze do svojih današnjih izgleda. Mislim, čak sam sigurna, da ne bi danas bila ovoliko popularna kada bi se njeni sastojci sveli na brašno, ma i da je ovog časa stiglo iz vodenice, i na toplu vodu i so.
Znam da mnogi za proju koriste i pšenično i kukuruzno brašno, neki u odnosu jedan prema jedan, drugi s malo više kukuruznog. Opet, čitala sam i recepte po kojima se proja pravi samo od pšeničnog brašna. Što je, po meni, obična pogača s praškom za pecivo.
Neki umesto vode za pripremanje proje koriste mleko, jogurt ili mešavinu jogurta, pavlake i kiselog mleka, a drugi kiselu vodu.
Neki u proju ne stavljaju ništa od dodataka, posebno kada nije namenjena za doručak ili večeru, nego kao zamena za hleb uz kupus ili prebranac.
I da ne zaboravim - moj recept za proju, koji se od drugih iz moje sveske, zove Momirkina proja, po prijateljici od koje sam ga dobila - viljuškom umutiti tri jajeta (ja ponekad stavim jedno celo i jedno ili dva belanceta, a žumanca bacim), sipati tri šoljice mleka (u poslednje vreme stavljam polumasni jogurt), jednu ipo šoljicu zejtina, kašičicu praška za pecivo, kašičicu soli i na kraju 200 grama projnog brašna. To je osnovni recept za vazdušastu proju, koja može biti i tvrdja, ako takvu više volite, kada dodate još 50 do 70 grama projnog brašna. Sve zavisi od gustine koju želite da postignete, a svaka je vrlo ukusna.
Dodaci - jedno 100gr sitnog sira, kojem ponekad dodam i malo seckane blitve ili spanaća,
- šaka susama ili izmešanog semenja susama, suncokreta, stucane i propržene golice, lanenog semenja ( doduše, kažu da ovako dodato nema nikakvu energetsku vrednost)...
- šaka seckanih suhomesnatih sitnica, od šunke i čajne do slanine i pečenice,
- šaka čvaraka,
- pola seckane crvene i pola zelene paprike, kolko da dekoriše i zamiriše......
Meni je proja najlepša kada se peče u što većem plehu, da bude jako tanka i s puno okrajaka, a neki vole da bude debela par santimetara. U poslednje vreme proja se peče i u kalupima za mafine, pa svaki komad bude lepo zlatnožut i hrskav.
U svakom slučaju, kako god da je spremljena i koje god dodatke da ima, proja je daleko zdraviji obrok od svake vrste, ma i najukusnijeg peciva iz prodavnica brze hrane.
Нема коментара
Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.