A zašto je neuspeh ili šteta biti sam?- uspešne žene ruše predrasude o tome zašto su neki ljudi sami


Ne pamtim da sam dobila više pitanja "a kad će onaj tekst", nego posle najave da ću pisati na temu zašto su često neke  pametne, obrazovane, lepe i uspešne dame u ozbiljnim godinama same. Tema, podjednako interesantna  i jednom i drugom polu, izgleda. Iz iste priče ili ne, žene bi da saznaju nešto više o stavovima i pozicijama drugih žena, a o interesovanju muškaraca najbolje govori pitanje jednog mog Fejsbuk prijatelja-  "jesu li one odlučile da kažu zašto neće da se udaju". I ma koliko inače moje tekstove pronalazili sami, o objavljivanju ovog skoro svi su zamolili da budu posebno obavešteni.

Već sama ova činjenica mi svedoči o tome da nisam pogrešila kada sam rešila da pišem na ovu temu, a upravo zato nisam (mada mi je to bio prvobitni plan) ni kratila odgovore svojih sagovornica i uzimala samo njihove najbitnije delove. Ne ograđujem se od eventualnih primedbi zbog dužine teksta, nego samo zaključujem da će ga svako koga tema zanima pročitati do kraja, a onima koje ne zanima očito tekst nije ni namenjen, odnosno nisu iz ove priče. Naravno, na njihovu sreću.


Dobrila, Sonja, Maja i Jadranka


Ostade- to je najčešća reč koja se u mom kraju govori kada se za  ženu u nekim godinama koje su "društveno prihvatljive za sklapanje braka"  želi reći, bez uvrede, sažaljenja ili prebacivanja joj bilo čega,  da je i dalje sama. Sve ostale reči koje označavaju istu... činjenicu, ovde neću pominjati. Čujete ih svakodnevno.


Četiri mlade, uspešne, lepe, obrazovane... dame u najboljim godinama, prihvatile su na prvu loptu da otvoreno pričaju o svemu što ih pitam na ovu temu.


Prve tri sagovornice već su bile gošće na mom blogu i linkovi do tih tekstova ih predstavljaju, složile smo se, najkompletnije.

Dobrila Močevićizvršni direktor vodeće PR agencije u Bosni i 
Hercegovini, PrimeCommunications

Sonja Martić-  novinar, PR i kreativac

Maja Petrović-  a dovoljno je reći i Vitki gurman

Četvrta sagovornica je moja zemljakinja (i po poreklu i po gradu u kojem je dugo živela) i koleginica (ne po struci, već po osnovnoj profesiji)- Jadranka Tasić, o kojoj (i ne znam zašto) još nisam pisala i zato evo njenog kratkog predstavljanja:


-Po profesiji sam novinar, mada sam se školovala, što se zanimanja tiče, u potpuno drugom pravcu. Po obrazovanju, viđena sam za dobrog nastavnika srpskog jezika. Nikada nisam radila taj posao i sa ove distance vidim da to nije bio moj životni promašaj. U početku novinarske karijere bavila sam se televizijom i onog trenutka kada sam, kako se meni činilo, dostigla svoj maksimum u toj oblasti, promenila sam posao, grad, prijatelje... Poslednjih deset godina radim kao portparol porodice Karić. Vrlo verujem da polako dostižem svoj maksimum i na ovom poslu. Po merilima žena koje se ne bave javnim zanimanjem ja sam uspešna, a iz mog ugla ja sam samo jako umorna i usamljena žena.



Naučim svoju lekciju i krenem dalje

Na pitanje šta smatra najvrednijim u svom životu i šta nikada ne bi menjala,

Dobrila odgovara- Ljude. Porodicu i prijatelje ne bih mijenjala ni za šta. Čak i kad se ne slažemo, a to je stalno, ljudi koji me okružuju su najveća vrijednost. Mnoga iskustva ne bih mijenjala, a ružna bih, ali čovjek ne bira. Iskustva su tu da nas nečem nauče, pa neka i njih. Poodavno sam shvatila da mijenjati mogu samo sebe pa je možda lakše da ti odgovorim da mijenjam sebe kad osjetim da negdje treba da bi mi život bio vrijedniji i bolji. 



To što živi u skladu sa svojim karakterom i ambicijama i ne upravlja se ni po kome, Sonja smatra najvrednijim u svom životu. Nikada ne bi menjala, kaže- frizuru.


-Kao i obično, porodicu i sebe ne mogu da menjam- kaže Maja- Sve ostalo je sklono promeni i ne postoji ništa što ne bih mogla da promenim ako shvatim da mogu bolje. Ili da mi promena donosi više koristi, uživanja ili zabave. Nisam rob navika i zatečenih stanja. Promene su dobra stvar.


Ne znam koliko ljudi na pominjanje onog, propuštenog u životu ili zakinutosti zbog nečega, nije u stanju da počne s nizanjem činjenica. U sebi ili glasno, svejedno. Nisam sagovornice, kunem se, birala po optimističkom stavu u životu (Dobrilu i Sonju čak nisam ni upoznala lično), ali one kao da nisu iz te priče.


-U svakom momentu svog života radila sam onako kako sam u tom trenutku

mislila da je najbolje i kako sam umela i znala. Pošto ne mogu da se vratim da nešto menjam, samo naučim svoju lekciju i idem dalje. Ne živim u prošlosti.  Još manje zevam u tuđe dvorište, jer od toga nemam ništa.(Maja)





-Ako jesam, neka sam. Čvrstog sam vjerovanja da se sve može popraviti ili nadoknaditi ako postoji dobra volja. (Dobrila)


-Zbog fatalne posvećenosti poslu, propustila sam čitav
svoj dosadašnji život. Pošto sam postala svesna toga, pravim pionirske pokušaje u tome da ponovo prohodam, progovorim, naučim prva slova, steknem školske drugove, prve ljubavi uz koje ću oplemeniti svoj život i načiniti sebe boljom nego što sam to do sada bila. (Jadranka)





- Neke poslovne prilike, odnosno pozicije, međutim, u međuvremenu sam stigla mnogo dalje (naročito intelektualno) nego što sam planirala. (Sonja)


Da li se smejem više otkad sam ga srela



Jednom je jedna pametna, uspešna i lepa žena, na pitanje zašto je toliko dugo čekala na zasnivanje porodice, pitala- da li ste nekada videli ružnu ženu koja je sama, sem da ona to nije htela. Zbog kojih razloga same ostaju najčešće upravo uspešne,pametne, obrazovane, lepe žene, koje su se ostvarile na mnogim životnim poljima? Je li to zbog činjenice da su svesne svojih vrednosti i da ne žele da menjaju svoje kriterijume ili zaista previše biraju ili nisu spremne na komprimise ili nisu svesne isticanja biološkog sata...


- Prvo pitanje je da li neko želi da bude sam? Ako je to nečiji izbor, šta ko ima u to da zabada nos? Dalje, zašto je neuspeh ili šteta biti sam? Bolje biti sam nego zavisan od tuđeg prisustva- kategorična je Sonja-
Što se tiče pomenutih žena, koje su sve to, žele da imaju nekog a ipak su same, biće da nešto ne rade kako treba ili energetski nisu usklađene sa svojom željom. Konkretno, želiš ljubav, a potenciraš svoje uspehe logički je na istom nivou kao kad rezervnu gumu tražiš u piljarnici.


-Razlozi za „lepa a sama“?  Mnogo puta kada čujem da žena kaže: „Mene se muškarci plaše“ često poželim da dodam „Verovatno zato što se ponašaš kao egocentrična kučka“. Nije pravilo, samo je često.  A nekada se muškerci ponašaju kao neodlučne kukavice pogotovo pred jakim ženama. Naravno ni oni nisu uvek takvi, več samo često. Tako da je danas teško ženi da proceni da li je postala kučka ili je samo ponovo naletela na seronju :)- kaže Maja-
 Ne znam da li kriterijumi imaju nešto s tim. Moji su jednostavni: ili se od kada sam ga srela smejem više, ili ne. To je jedina informacija koja mi je potrebna. Ne zanima me ko šta vozi, gde radi, koliku gajbu ima, sa kim se druži... Ili mi ulepšava dan ili ga kvari. Naravno, treba i on mene tako da doživi.
 Što se biološkog sata tiče, ko paničari oko njega i hoće da satić ispoštuje što pre -  mora da plati određenu cenu u vidu „gledanja kroz prste“ i previše tolerancije. Znam nezadovoljne parove koji su ispoštovali satić i ja ne bih želela da budem na njihovom mestu, jer tu cenu ne umem da platim. Ne bih uspela. Nekome je to sasvim OK i može tako da živi. Niko tu nije u pravu i u krivu, svako zna kako može da živi. A najbolje su prošli oni koji su se stvarno pronašli - na vreme :) 

 -Govoreno mi je da sam probirljiva. Rečeno mi je da me se smatra uobraženom zbog načina na koji hodam, kao da tačno znam kud sam pošla. Što je i istina, kad ne znam kud bih, ne krećem nigdje- veli Dobrila- U suštini, naslušala sam se raznih obrazloženja i teorija kako to da sam sama i u većini je „krivica“ na meni. Ili na iskompleksiranim i nesigurnim muškarcima a ni to ne prihvatam. Skoro svi smo, u većoj i manjoj mjeri, nesigurni. Ne znam šta da ti kažem, ne mogu reći da imam kriterijume osim ona dva – tri koja sam ti spomenula ranije, da treba da možemo da dijelimo poštovanje i povjerenje. Sve ostalo, po meni, spada u kategoriju iz prethodnog pitanja – popravljivog i nadoknadivog. Mislim da sam napravila kompromisa barem onoliko koliko sam vazduha udahnula i svi to radimo, svaki dan. Život jeste satkan dobrim dijelom od kompromisa i pravim ih svaki dan sama sa sobom. Biološkog sata sam svjesnija nego što bi bilo poželjno. Ne može biti presudan i ne slažem se s tim da je u redu ispunjavati forme reda radi. Naročito kad je u pitanju rađanje djece.

Dok Jadranka ističe - Svesna ili ne biološkog sata, čini mi se da na svoj život, koliko god to čudno zvučalo, nisam previše sama uticala. Splet različitih okolnosti, ljudi koje sam sretala usmeravali su moja kretanja. Vaspitanje je takođe odnelo svoj danak. Jednom davno, pitala sam našu proslavljenu balerinu Ivanku Lukateli zašto se nije udala. Spremno mi je odgovorila: „ Zato što su mi se udvarale isključivo kamiondžije. “


Ma kako ne prilaze !??


I vrlo mlade, ne samo žene u nekim... ozbiljnim godinama, žale se na to da im muškarci ne prilaze, da su se pasivizirali, da radije vreme provode sa drugarima sa kojima i izlaze, koristeći žene samo za jednu svrhu, za šta, one, opet, nisu spremne jer traže kompletnu vezu. Razgovaraju li sa prijateljima, kolegama, na ovu temu, šta oni kažu na sve to?


- Ubeđena sam da je ono “kako zračiš, tako i privlačiš” posredi u ovom slučaju. Isto kao što gotovanke namirišu i “navataju” tupsone koji će da ih finansiraju, tako su žene koje ne cene sebe dovoljno, nemaju samopouzdanje niti znaju šta žele od veze na meti  švalera presretača. (Sonja)

-Da, puno razgovaram sa prijateljima i svi tvrde da je mnogo usamljenih ljudi oko nas. Ne samo žena. Mislim da traumatična iskustva, i sa jedne i sa druge strane, zatvaraju ljude u začarani krug iz kojeg je teško izaći.(Jadranka)



-Ovo mi je tek smiješna tvrdnja iako mi ne ide u korist da to kažem. Nisu se pasivizirali. Prilaze, muvaju, love i zaljubljuju se. Kad im je žena važna ili misle da je važna. Mislim da generalizujemo, kao i obično kad ne znamo kako da promijenimo ono što nam smeta ili nam ne valja. Jesu malo smotani, jeste da su malo i prestrašeni (citiram) ali nije baš tako kad odaberu „metu“. Možda i previše očekujemo uljuljkane u romantične priče iz kniga i filmova. A možda se previše družim s muškarcima pa lakše opravdavam njih. Ko će mi znati. (Dobrila)



-Ma kako ne prilaze?! Prilaze. Onda se dešava neodlučnost i držanje distance.  Skoro sam šerovala na FB status na kome je pisalo: „Niti pas kosku glođe, nit je drugom daje“ i odnosio se na ponašanje muškaraca. Ali nisu ni žene odlučnije. Ponekad, nisam ni ja. U silnom pokazivanju nezaintresovanosti za (ozbiljne) veze, nekako je nestalo zavođenja i šarma. Kao da bi neki znak pažnje značio „ozbiljno je“.  I to je smešno jer između početka neke još nedefinisane priče i veze, mora da postoji jedan period na koji smo zaboravili i on se zove: ZABAVLJANJE. Reč nastala od reči „zabava“.Ovo je neki opšti utisak – što iz ličnog iskustva, što iz priča prijatelja. Mogu ti reći da ja nisam osoba koju je lako uvući u ozbiljnu vezu, volim svoju slobodu i ne bih je se odrekla tek tako. Ne trpim ljubomoru, posesivnost, da budem sa nekim po ceo dan svakoga dana... Zato mislim da je to zaboravljeno „zabavljanje“, kategorija koju treba reinkarnirati :) (Maja)


Ispijanje kafe umesto provodadžisanja

Institucija provodadžisanja i danas, u nekim modernijim varijetetima, postoji i mnogi su se „tako smuvali“ zahvaljujući drugarici, snaji, internetu... Ganjaju li i njih prijatelji i poznanici, predlažu li  đuvegije, ili su od onih koje veruju u to da će same pronaći čoveka svog života?

-Poodavno je bilo kad je jedan takav poduhvat realizovan- kaže Dobrila - Sad mi je smiješno, onda sam se žestoko iznervirala. Ne sjećam se baš najjasnije zašto ali mislim da je bilo mnogo „Ja“ u rečenicama tokom razgovora i vjerovatno moje uvrijeđenosti što sam dovedena u takvu situaciju. Osim tog eksperimenta, ne sjećam se da je neko od mojih imao takvih ideja. Što me vraća na tvoje prethodno pitanje. Ako je institucija provodadžisanja ranije cvjetala, onda otkud vjerovanje da su muškarci tek sad, kad je ta institucija izgubila mjesto „pasivni, ne prilaze“ i slično. Eto ozbiljne biznis ideje. Ali za kvalifikovanu i talentovanu osobu. I ranije su se provodadžisanjem bavile osobe sa izraženom intuicijom i diplomatskim ali i prodajnim sposobnostima, ako je suditi po onom što znam o njima.  

- Smatram vrlo drskim zavirivanje u nečiji privatni život, i to znaju svi oko mene. To da li sam sama ili pred brakom ne treba da zanima nikoga, osim ako ja ne poželim da razgovaram o tome. Iskazujem se isključivo kroz rad, stvaranje, hobije i afinitete, društveni život, i sve to delim sa drugima...a moj privatni život je samo moja stvar. (Sonja)

-Meni su pokušaji upoznavanja preko prijatelja dobra ideja. Naravno da moj prijatelj nema pojma ko kome može da se svidi i da li će se desiti privlačnost - ali čim smo prijatelji,  velike su šanse da sa ljudima iz njegovog/njenog okruženja imam zajedničke teme. Kad ja to radim biram reči i kažem: „Znam nekoga sa kim mislim da bi ti prijalo da popiješ kafu. Ostalo ne mogu da predvidim“. Kad to kažem ljudima je jednostavno i ne osećaju se neprijatno. Samo izađu, popiju kafu i te kafe su uvek prolazile dobro. Baš zato što nisam koristila „blinde date“ terminologiju i ne pravim nerealna očekivanja na bilo kojoj strani. Kada kažem „kafa prošla dobro“ ne mislim da je započeta nova veza,  već mislim da se desio prijatan susret i započeto novo OK poznanstvo. Ljude ne treba spajati prema komparacijama CV-ja već po temperamentu i interesovanjima. Mislim da svi mi to treba da radimo mnogo češće, upravo uz ovakav „opušteno prijateljski rečnik“. Nemam pojma šta su se svi stisli i od kada je upoznavanje novih ljudi, razgovor i kafa postao problem? Lepo je upoznavati nove ljude. (Maja)

-Ne mislim ništa loše o provodadžisanju. Naprotiv, smatram da je to davno zaboravljena, inače, divna stvar iz naše tradicije koju zapravo, treba negovati. Nažalost, meni još niko nije provodadžisao. (Jadranka)

Dobiješ etiketu i to je to...

Same muškarce često proglašavaju za pedere. Za same žene se tvrdi da su baksuzi,  da im nešto fali, da ih niko neće. Za oba pola se neretko misli da su sebični, da ne znaju da daju i da dele. Treba li ovakve predrasude razbijati ili ih samo ignorisati?

- To su jako ružne odrednice i ne treba generalizovati, ali činjenica je da je sve to proisteklo iz toga što ne cenimo jedni druge i što insistiramo na razlikama. Zapravo, insistiranje na razlikama (klasnim, rasnim, seksualnim, verskim, polnim…) uzrok je svih nevolja, predrasuda i zla koje smo kao čovečanstvo napravili. (Sonja)

- Kada jedinka pronađe svoju idealnu drugu polovinu, prestaju sve dileme na ovu temu. (Jadranka)
 
-Pa ovo si baš lijepo rekla. Dobiješ etiketu i to je to. Evo, ni sama stvarno ne znam šta je uzrok, ali sigurno ne mogu da krivim nikoga a čak ni sebe, pogovo što se ne smatram baksuzom, probirljivom ili zahtijevnom osobom. Odlučno ignorišem poslednjih godina, bez obzira na to što se ljudi smatraju dobronamjernima kad krenu u „šta ti čekaš?“, „Zašto ne rodiš sebi?“ (od ovakvih pitanja dobijem specifičke erupcije ljutnje), „šta bi ti falilo?“ (ne znam šta) komentare i pitanja. Malo je uvredljivo ili sam postala osjetljiva. Ne znam kako razbiti predrasude da smo baksuzi, znam da nije tačno i da bi bilo jednostavnije da nema tih „vidi je/ga, ima tolikoitolikogodina a sam/a. Ko zna šta joj/mu fali...“ predrasuda i žigova. Ne znam ko je odlučio da je biti raspar siguran znak feleričnosti ali upoznala sam, a i ti si i svi smo, previše „uparenih“ koji nisu ni blizu tome da budu manekeni ispravnosti i sreće. Istina je, što bi rekli Skali i Molder, „tamo negdje“ a mi smo sad tu i ako ljudi i žene baš nemaju o čemu drugom naklapati nego o nama, onda ok. I dalje tvrdim da je prvo i najviše važno biti dobar čovjek pa tek onda ispunjavati, u skladu sa mogućnostima, ostale društvene obaveze poput sklapanja brakova i rađanja. Ako već postoje takve obaveze, onda bismo ih morali dopuniti sa sklapanje srećnih brakova i rađanja srećne djece jer u otaljavanje bilo čega ne vjerujem. (Dobrila)

-Mene nikada ne zanima ko šta misli, sem za ljude koji su mi jako bliski. Naravno da svako želi da upozna nekoga sa kim funkcioniše dobro. I ja to želim. Ali ne po svaku cenu. Ne merim vreme, ne pitam se kada, ne plašim se da (opet) pogrešim. Ne gubim vreme kad vidim da ne valja. A sve to se stvarno nikoga ne tiče. Znači – ignorisanje. (Maja)

***

Budući da ostale sagovornice nisu iskoristile ponuđenu mogućnost da ovu anketu dopune, evo Majinih konstruktivnih  sugestija:

Gde greše žene, a gde muškarci?

-A šta on misli? A šta je on time hteo da kaže? A da li se ja njemu sviđam? Alergična sam na ovakve ženske razgovore. Žene, večno opsednute sviđanjem!  Zašto se prvo ne pitaju „da li se ON MENI sviđa?“ ili još bolje „znam da mi se sviđa jer me privlači, ali da li mi se pored toga i DOPADA?“

Uvek izađemo sa nekim ko nam je privlačan, ali oni leptirići u stomaku češće znače da nam na podsvesnom nivou nešto smeta. Uznemirenost može da bude iščekivanje i nada, ali može da bude i vrištanje intuicije koja poručuje „on te puni nervozom, beži odavde“. Kada ti je prijatno u nečijem društvu, onda ti je jednostavno prijatno. Ne treba da budeš ni lepša, ni pametnija, ni mršavija – samo da budeš ti. Moramo da razlikujemo hemiju od nervoze.

A muškarci – greše što ne nauče da se oporave brže. Žene su tu majstori, a muškarci su u stanju da godinama kukumavče nad bivšom vezom. Kao da je njihov život nešto posebno što je neko prestao da ih voli, ili izdao poverenje, ili ostavio iz bilo kog razloga. Ne, nisu ništa posebno jer se to desilo doslovce svima na ovom svetu.  

Ponekad se takve situacije koriste kao izgovore za nemanje veze, ili za nepažljivo ponašanje. Mada to žene dozvoljavaju, jer ne žele da budu brutalno iskrene. A iskrenost je laka: ako nije u vezi sa tobom razlog nije zato što je bio povređen ili zato što nema vremena. Nije u vezi s tobom zato što ne želi vezu s tobom.  Kad god žena čuje onu čuvenu rečenicu „nisam spreman za vezu“ neka je lepo završi sama jer cela račenica glasi „nisam spreman za vezu S TOBOM“. Tek toliko jednostavno i jasno da jasnije ne može biti, nego mi sve volimo da komplikujemo pa i ove jednostavne stvari.

Da li ženama može da bude jednostavnije u današnje vreme?

-Može. Naime, na ovom svetu postoje samo dve grupe muškaraca: oni koji su zaljubljeni u tebe i oni koji nisu. Nikada ne može da se pogreši oko toga kojoj grupi pripada „aktuelni kandidat“.  Ako vas je neko ikada voleo, a sigurno da jeste – onda ćete znati gde da ovog novog „razvrstate“. I u slučaju da razvrstavanje loše prođe, to ne govori ništa o ženskoj lepoti, pameti, privlačnosti. Samo postoji neki tip sa kojim nije kliknulo. I šta s tim?


Pozvani ste da kažete svoje mišljenje na ovu temu.Zahvaljujem unapred. 
A za sutra najavljujem mišljenje jedne, takođe uspešne, pametne, obrazovane, energične, preduzimljive, a uz to i srećno udate žene, ne samo o tome zašto su često baš ovakve žene same, nego i zašto ih opravdava i gde je u svemu tome "zasluga" vaspitanja, da ne kažem mamina uloga, kada je odgajanje  sve većeg broja muškaraca nespremnih za život, u pitanju. Ne manjka ni njen vrlo jednostavan i koristan "recept" za odgajanje sina koji neće biti nesnalažljivi razmaženi i nesposobni mekušac,  već muškarac koji se može snaći u svakoj životnoj situaciji, od koristi i sebi, ali i svojoj ženi i deci. Kakvih, naravno, ima i bez njenog recepta, ali mnoge žene koje upravo takve zaslužuju nemaju sreće da ih sretnu.
***
Izvinjenje i obrazloženje- najavljenog teksta neće biti, budući da se autorka predomislila u pogledu javnog iznošenja sopstvenih stavova.Ne odustaje od njih, naravno, ali se pribojava da se mnogi ne bi složili sa njenim mišljenjem, pa će to ipak ostati samo naša privatna prepiska.

dobrica sepsinac

пре недељу дана  -  Дели се јавно
 
Znam dosta i zena i muskaraca koji zive sami raznih struka i zanimanja .Cesto je muskarac pomalo ljubomoran na uspesnu poslovnu zenu 'na koju je bacio oko ' ili cesto ljubav koja ttraje izmedju dvoje godinama retko se zavrsava brakom ili ako uplove u brak taj brak puca vrlo brzo ispada da se uopste ne poznaju kao stranci cesto radi karijere zene zapostave sve oko sebe [ne u bukvalnom  smislu ] druze se ali ne pada im na pamet  brak duza veza ali godine prolaze i odjednom vidi da je zivot prosao pored njih radi karijere i ostaju same isto tako je je i sa muskarcima  jednostvno ne zele obaveze i po o onoj narodnoj ''gde si bio nigde  sta si radio nista '' ako iza sebe ne ostavis potomke  e sad poseban slucaj jedne meni drage osobe ona je samo zelela bebu i rodila je karijeru nije zapostavila i uspesno radi svoj  posao  ima i toga e sad ljudi od struke koji su se bavili tom problematikom  svako ima svoje misljenje ali u jednom se samo slazu  ostala sama ili ostao sam za ceo zivot 
Прикажи мање
+
7
6
7
 
 · 
Одговори
Прикажи сва 3 одговора
 
Dobro jutro i lep dan prijatelju.
Преведи
 
+
2
3
2
 
 · 
Одговори

Ivana Simic

пре недељу дана  -  Дели се приватно
 
Bravo Negoslava! Odlican i post i sagovornice. Ja sam se udala u 36 zato sto sam zelela da to bude s nekim s kim sam zaista srecna. Samo tako i nikako drugacije. I bez kompromisa! Ako ne cenimo sebe i drugi nas nece ceniti. Ako ne znam sta hocu, onda bar znam sta necu. To kazem i mojim drugaricama, koje su mahom lepe i uspesne, a same. Sada polako pocinju da pristaju na kompromise, ali ja se ljutim i pokusavam da im kazem da to nije resenje. Bolje je biti sam nego sa.nekim "i kompromisa".
+
1
0
1
 
 · 
Одговори
 
Hvala Vam najlepše, zbog lepih i reči i zato što ste svoj priču podelili sa nama.
 
+
4
5
4
 
 · 
Одговори
 
+
6
7
6
 
 · 
Одговори

AnaJan Stepalica

пре недељу дана  -  Дели се јавно
 
Iz ugla osobe koja se udala u 33. godini, moram da kažem da ova tema i te kako gađa u srce, jer sam iste bitke bila do skoro. Moje i iskustvo mojih prijateljica je pokazalo da, kad je ljubav u pitanju, ne treba praviti kompromise i zadovoljavati se prvom osobom koja naiđe.
Na kraju, saldo je ovakav: posle svake veze koja je počela kompromisom tipa "hmmmm, nije baš moj tip muškarca, ali ajde da probam", mrzela sam sebe zbog snižavanja kriterijuma. S druge strane, nikad nisam zažalila zbog veze u kojoj sam bila zaljubljena, pa makar bila i povređena.
Imam prijateljice koje pristaju na veze s muškarcima koji im ne odgovaraju, nisu ispunjenje njihovih snova i želja, ali im ispunjavaju vreme, i tu su da pomognu oko popravke auta i krečenja stana. Takve devojke hronično pate, muče ih dileme, preispituju se konstantno i ne uživaju u životu. Njijova priča se svodi na nabrajanje problema koje imaju u životu, a nesvesne su da su one uzrok većine problema.
I na kraju, želim da dodam da mi se Majin stav posebno dopada :).
Прикажи још (12 редова)
+
3
2
3
 
 · 
Одговори
 
Šta ja da kažem- budući da Anu, moju favoritknju sa kojom sam rođena na isti dan, i lično oznajem i prepoznajem onaj sjaj sreće u njenim očima, preporučujem vam da joj verujete na reč. Hvala ti, Ana, i svu sreću ovoga sveta do kraja života ti želim.
 
Ana, od mene lajk. Lično iskustvo jedino možemo da damo kao suvisao primer ili komentar ili savet. Sve ostale opšte procene tipa muškarci se danas ponašaju ovako, žene onako - to su sve slobodne generalizacije, ja to ništa ne zarezujem. To je kao da kažemo, recimo: danas žene nose haljine. Da, pa? Nose haljine. Nose i pantalone i šorceve i helanke. Pa?
Прикажи мање

Danijela Gikic

пре недељу дана  -  Дели се јавно
 
Mišljenja sam da svako ima pravo na svoju sreću. Ponekad nas život vodi na takve puteve i "podmeće" nam različite ljude i različite sutuacije. I zašto bi neko po svaku cenu morao da započne zajednički život? Bolje biti sam nego živeti pod nekom psihičkom ili fizičkom torturom. Zašto podnositi varanje ili ljubomorne ishode i slično?! Neki ljudi pronađu ljubav svog života ili srodnu dušu sa 20, 25, 30... a neki sa 50 ili 60 godina. Opet, sa druge strane, neko je nikad ne pronađe, ne prepozna je ili nije spreman u tom momentu. I opet to ne znači da je ta osoba nesrećna, takva osoba jednostavno pronalazi sreću u drugim stvarima. Nismo svi jednaki.

Pitanje biološkog sata je opet lična stvar. Neke žene jednostavno ne žele decu, nisu na to spremne i ne osuđujem ih, čak šta više smatram da je to i za pohvalu jer shvataju kolika je to odgovornost biti majka. Neko želi dete, a ne može da ga ima, neko ga ne želi pa ga dobije... Sve je stvar sudbine.

Izvini za malo duži komentar, ali takva je tema... Odličan tekst Negoslava!
Прикажи још (15 редова)
+
2
1
2
 
 · 
Одговори
 
hvala ti, slatka
 
+Negoslava Stanojevic Nema na čemu ;)
Преведи

Nudžejma Softić дели ово преко Google+

пре недељу дана  -  Дели се јавно
 
+
2
1
2
 
 · 
Одговори

BANE ŠUMADINAC дели ово преко Google+

пре 6 дана  -  Дели се јавно
Negoslava Stanojevic првобитно дели ово
 
+
1
1
0
1
 
 · 
Одговори

Farah Krvavac - McCulley дели ово преко Google+

пре недељу дана  -  Дели се јавно
 
+
3
4
3
4
 
 · 
Одговори

Farah Krvavac - McCulley

пре недељу дана  -  Дели се јавно
 
fenomenalno. Nisam ni sumnjala da dolazi od +Negoslava Stanojevic 
+
2
1
2
 
 · 
Одговори

Ondinijana - (Ana)

пре недељу дана  -  Дели се јавно
 
Sama sam, imala sam kratke veze, imala sam duge veze, kada su me varali ostavljala sam ih, jer ne želim to da tolerišem.  Ne plašim se samoće ali ne mogu da kažem da mi je bio cilj da ostanem sama. Jednostavno je tako ispalo, nije u pitanju karijera, možda sam čak izgubila poverenje u ljude, nisam ni sama sigurna šta je dovelo do toga. Svi oko mene su voleli da se mešaju u moj izbor i valjda sam na kraju digla ruke. Ne želim ni da budem sa nekim samo da bi imala nekog.  Ja ipak verujem u ljubav.  Hvala za ovaj post.
+
2
1
2
 

 










Follow by Email