Ne pamtim da sam dobila više pitanja "a kad će onaj tekst", nego posle najave da ću pisati na temu zašto su često neke pametne, obrazovane, lepe i uspešne dame u ozbiljnim godinama same. Tema, podjednako interesantna i jednom i drugom polu, izgleda. Iz iste priče ili ne, žene bi da saznaju nešto više o stavovima i pozicijama drugih žena, a o interesovanju muškaraca najbolje govori pitanje jednog mog Fejsbuk prijatelja- "jesu li one odlučile da kažu zašto neće da se udaju". I ma koliko inače moje tekstove pronalazili sami, o objavljivanju ovog skoro svi su zamolili da budu posebno obavešteni.
Već sama ova činjenica mi svedoči o tome da nisam pogrešila kada sam rešila da pišem na ovu temu, a upravo zato nisam (mada mi je to bio prvobitni plan) ni kratila odgovore svojih sagovornica i uzimala samo njihove najbitnije delove. Ne ograđujem se od eventualnih primedbi zbog dužine teksta, nego samo zaključujem da će ga svako koga tema zanima pročitati do kraja, a onima koje ne zanima očito tekst nije ni namenjen, odnosno nisu iz ove priče. Naravno, na njihovu sreću.
Dobrila, Sonja, Maja i Jadranka
Ostade- to je najčešća reč koja se u mom kraju govori kada se za ženu u nekim godinama koje su "društveno prihvatljive za sklapanje braka" želi reći, bez uvrede, sažaljenja ili prebacivanja joj bilo čega, da je i dalje sama. Sve ostale reči koje označavaju istu... činjenicu, ovde neću pominjati. Čujete ih svakodnevno.
Četiri mlade, uspešne, lepe, obrazovane... dame u najboljim godinama, prihvatile su na prvu loptu da otvoreno pričaju o svemu što ih pitam na ovu temu.
Prve tri sagovornice već su bile gošće na mom blogu i linkovi do tih tekstova ih predstavljaju, složile smo se, najkompletnije.
Dobrila Močević- izvršni direktor vodeće PR agencije u Bosni i
Hercegovini, PrimeCommunications
Sonja Martić- novinar, PR i kreativac
Maja Petrović- a dovoljno je reći i Vitki gurman
Četvrta sagovornica je moja zemljakinja (i po poreklu i po gradu u kojem je dugo živela) i koleginica (ne po struci, već po osnovnoj profesiji)- Jadranka Tasić, o kojoj (i ne znam zašto) još nisam pisala i zato evo njenog kratkog predstavljanja:
-Po profesiji sam novinar, mada sam se školovala, što se zanimanja tiče, u potpuno drugom pravcu. Po obrazovanju, viđena sam za dobrog nastavnika srpskog jezika. Nikada nisam radila taj posao i sa ove distance vidim da to nije bio moj životni promašaj. U početku novinarske karijere bavila sam se televizijom i onog trenutka kada sam, kako se meni činilo, dostigla svoj maksimum u toj oblasti, promenila sam posao, grad, prijatelje... Poslednjih deset godina radim kao portparol porodice Karić. Vrlo verujem da polako dostižem svoj maksimum i na ovom poslu. Po merilima žena koje se ne bave javnim zanimanjem ja sam uspešna, a iz mog ugla ja sam samo jako umorna i usamljena žena.
Naučim svoju lekciju i krenem dalje
Na pitanje šta smatra najvrednijim u svom životu i šta nikada ne bi menjala,
Dobrila odgovara- Ljude. Porodicu i prijatelje ne bih
mijenjala ni za šta. Čak i kad se ne slažemo, a to je stalno, ljudi koji me
okružuju su najveća vrijednost. Mnoga iskustva ne bih mijenjala, a ružna bih, ali
čovjek ne bira. Iskustva su tu da nas nečem nauče, pa neka i njih. Poodavno sam
shvatila da mijenjati mogu samo sebe pa je možda lakše da ti odgovorim da
mijenjam sebe kad osjetim da negdje treba da bi mi život bio vrijedniji i
bolji.
Naučim svoju lekciju i krenem dalje
Na pitanje šta smatra najvrednijim u svom životu i šta nikada ne bi menjala,
To što živi u skladu sa svojim karakterom i ambicijama i ne upravlja se ni po kome, Sonja smatra najvrednijim u svom životu. Nikada ne bi menjala, kaže- frizuru.
-Kao i obično, porodicu i sebe ne mogu da menjam- kaže Maja- Sve ostalo je sklono promeni i ne postoji ništa što ne bih mogla da promenim ako shvatim da mogu bolje. Ili da mi promena donosi više koristi, uživanja ili zabave. Nisam rob navika i zatečenih stanja. Promene su dobra stvar.
Ne znam koliko ljudi na pominjanje onog, propuštenog u životu ili zakinutosti zbog nečega, nije u stanju da počne s nizanjem činjenica. U sebi ili glasno, svejedno. Nisam sagovornice, kunem se, birala po optimističkom stavu u životu (Dobrilu i Sonju čak nisam ni upoznala lično), ali one kao da nisu iz te priče.
-U svakom momentu svog života radila sam onako kako sam u tom trenutku
-Ako jesam, neka sam. Čvrstog sam vjerovanja da se sve može popraviti ili nadoknaditi ako postoji dobra volja. (Dobrila)
-Zbog fatalne posvećenosti poslu, propustila sam čitav svoj dosadašnji život. Pošto sam postala svesna toga, pravim pionirske pokušaje u tome da ponovo prohodam, progovorim, naučim prva slova, steknem školske drugove, prve ljubavi uz koje ću oplemeniti svoj život i načiniti sebe boljom nego što sam to do sada bila. (Jadranka)
- Neke poslovne prilike, odnosno pozicije, međutim, u međuvremenu sam stigla mnogo dalje (naročito intelektualno) nego što sam planirala. (Sonja)
Da li se smejem više otkad sam ga srela
Jednom je jedna pametna, uspešna i lepa žena, na pitanje zašto je toliko dugo čekala na zasnivanje porodice, pitala- da li ste nekada videli ružnu ženu koja je sama, sem da ona to nije htela. Zbog kojih razloga same ostaju najčešće upravo uspešne,pametne, obrazovane, lepe žene, koje su se ostvarile na mnogim životnim poljima? Je li to zbog činjenice da su svesne svojih vrednosti i da ne žele da menjaju svoje kriterijume ili zaista previše biraju ili nisu spremne na komprimise ili nisu svesne isticanja biološkog sata...
- Prvo pitanje je da li neko želi da bude sam? Ako je to nečiji izbor, šta ko ima u to da zabada nos? Dalje, zašto je neuspeh ili šteta biti sam? Bolje biti sam nego zavisan od tuđeg prisustva- kategorična je Sonja-
Što se tiče pomenutih žena, koje su sve to, žele da imaju nekog a ipak su same, biće da nešto ne rade kako treba ili energetski nisu usklađene sa svojom željom. Konkretno, želiš ljubav, a potenciraš svoje uspehe logički je na istom nivou kao kad rezervnu gumu tražiš u piljarnici.
Što se tiče pomenutih žena, koje su sve to, žele da imaju nekog a ipak su same, biće da nešto ne rade kako treba ili energetski nisu usklađene sa svojom željom. Konkretno, želiš ljubav, a potenciraš svoje uspehe logički je na istom nivou kao kad rezervnu gumu tražiš u piljarnici.
-Razlozi za „lepa a sama“? Mnogo puta kada čujem da žena kaže: „Mene se
muškarci plaše“ često poželim da dodam „Verovatno zato što se ponašaš kao egocentrična
kučka“. Nije pravilo, samo je često. A
nekada se muškerci ponašaju kao neodlučne kukavice pogotovo pred jakim ženama.
Naravno ni oni nisu uvek takvi, več samo često. Tako da je danas teško ženi da
proceni da li je postala kučka ili je samo ponovo naletela na seronju :)- kaže Maja-
Ne znam da li kriterijumi
imaju nešto s tim. Moji su jednostavni: ili se od kada sam ga srela smejem
više, ili ne. To je jedina informacija koja mi je potrebna. Ne zanima me ko šta
vozi, gde radi, koliku gajbu ima, sa kim se druži... Ili mi ulepšava dan ili ga
kvari. Naravno, treba i on mene tako da doživi.
Što se biološkog sata tiče, ko paničari oko
njega i hoće da satić ispoštuje što pre - mora da plati određenu cenu u vidu „gledanja
kroz prste“ i previše tolerancije. Znam nezadovoljne parove koji su ispoštovali
satić i ja ne bih želela da budem na njihovom mestu, jer tu cenu ne umem da
platim. Ne bih uspela. Nekome je to sasvim OK i može tako da živi. Niko tu nije
u pravu i u krivu, svako zna kako može da živi. A najbolje su prošli oni koji
su se stvarno pronašli - na vreme :)
-Govoreno mi je da sam probirljiva.
Rečeno mi je da me se smatra uobraženom zbog načina na koji hodam, kao da tačno
znam kud sam pošla. Što je i istina, kad ne znam kud bih, ne krećem nigdje- veli Dobrila- U
suštini, naslušala sam se raznih obrazloženja i teorija kako to da sam sama i u
većini je „krivica“ na meni. Ili na iskompleksiranim i nesigurnim muškarcima a
ni to ne prihvatam. Skoro svi smo, u većoj i manjoj mjeri, nesigurni. Ne znam
šta da ti kažem, ne mogu reći da imam kriterijume osim ona dva – tri koja sam
ti spomenula ranije, da treba da možemo da dijelimo poštovanje i povjerenje.
Sve ostalo, po meni, spada u kategoriju iz prethodnog pitanja – popravljivog i
nadoknadivog. Mislim da sam napravila kompromisa barem onoliko koliko sam
vazduha udahnula i svi to radimo, svaki dan. Život jeste satkan dobrim dijelom
od kompromisa i pravim ih svaki dan sama sa sobom. Biološkog sata sam svjesnija
nego što bi bilo poželjno. Ne može biti presudan i ne slažem se s tim da je u
redu ispunjavati forme reda radi. Naročito kad je u pitanju rađanje djece.
Dok Jadranka ističe - Svesna ili ne biološkog sata, čini mi se da na svoj život, koliko god to čudno zvučalo, nisam previše sama uticala. Splet različitih okolnosti, ljudi koje sam sretala usmeravali su moja kretanja. Vaspitanje je takođe odnelo svoj danak. Jednom davno, pitala sam našu proslavljenu balerinu Ivanku Lukateli zašto se nije udala. Spremno mi je odgovorila: „ Zato što su mi se udvarale isključivo kamiondžije. “
Ma kako ne prilaze !??
I vrlo mlade, ne samo žene u nekim... ozbiljnim godinama, žale se na to da im muškarci ne prilaze, da su se pasivizirali, da radije vreme provode sa drugarima sa kojima i izlaze, koristeći žene samo za jednu svrhu, za šta, one, opet, nisu spremne jer traže kompletnu vezu. Razgovaraju li sa prijateljima, kolegama, na ovu temu, šta oni kažu na sve to?
- Ubeđena sam da je ono “kako zračiš, tako i privlačiš” posredi u ovom slučaju. Isto kao što gotovanke namirišu i “navataju” tupsone koji će da ih finansiraju, tako su žene koje ne cene sebe dovoljno, nemaju samopouzdanje niti znaju šta žele od veze na meti švalera presretača. (Sonja)
-Da, puno razgovaram sa prijateljima i svi tvrde da je mnogo usamljenih ljudi oko nas. Ne samo žena. Mislim da traumatična iskustva, i sa jedne i sa druge strane, zatvaraju ljude u začarani krug iz kojeg je teško izaći.(Jadranka)
-Ovo mi je tek smiješna tvrdnja iako mi
ne ide u korist da to kažem. Nisu se pasivizirali. Prilaze, muvaju, love i
zaljubljuju se. Kad im je žena važna ili misle da je važna. Mislim da
generalizujemo, kao i obično kad ne znamo kako da promijenimo ono što nam smeta
ili nam ne valja. Jesu malo smotani, jeste da su malo i prestrašeni (citiram)
ali nije baš tako kad odaberu „metu“. Možda i previše očekujemo uljuljkane u
romantične priče iz kniga i filmova. A možda se previše družim s muškarcima pa
lakše opravdavam njih. Ko će mi znati. (Dobrila)
-Ma kako ne prilaze?!
Prilaze. Onda se dešava neodlučnost i držanje distance. Skoro sam šerovala na FB status na kome je
pisalo: „Niti pas kosku glođe, nit je drugom daje“ i odnosio se na ponašanje
muškaraca. Ali nisu ni žene odlučnije. Ponekad, nisam ni ja. U silnom pokazivanju
nezaintresovanosti za (ozbiljne) veze, nekako je nestalo zavođenja i šarma. Kao
da bi neki znak pažnje značio „ozbiljno je“. I to je smešno jer između početka neke još
nedefinisane priče i veze, mora da postoji jedan period na koji smo zaboravili
i on se zove: ZABAVLJANJE. Reč nastala od reči „zabava“.Ovo je neki opšti utisak –
što iz ličnog iskustva, što iz priča prijatelja. Mogu ti reći da ja nisam osoba
koju je lako uvući u ozbiljnu vezu, volim svoju slobodu i ne bih je se odrekla
tek tako. Ne trpim ljubomoru, posesivnost, da budem sa nekim po ceo dan svakoga
dana... Zato mislim da je to zaboravljeno „zabavljanje“, kategorija koju treba
reinkarnirati :) (Maja)
Ispijanje kafe umesto provodadžisanja
Institucija provodadžisanja
i danas, u nekim modernijim varijetetima, postoji i mnogi su se „tako smuvali“
zahvaljujući drugarici, snaji, internetu... Ganjaju li i njih prijatelji i
poznanici, predlažu li đuvegije, ili su od onih koje veruju u to da će same
pronaći čoveka svog života?
-Poodavno je bilo kad je jedan takav
poduhvat realizovan- kaže Dobrila - Sad mi je smiješno, onda sam se žestoko iznervirala. Ne
sjećam se baš najjasnije zašto ali mislim da je bilo mnogo „Ja“ u rečenicama
tokom razgovora i vjerovatno moje uvrijeđenosti što sam dovedena u takvu
situaciju. Osim tog eksperimenta, ne sjećam se da je neko od mojih imao takvih
ideja. Što me vraća na tvoje prethodno pitanje. Ako je institucija
provodadžisanja ranije cvjetala, onda otkud vjerovanje da su muškarci tek sad,
kad je ta institucija izgubila mjesto „pasivni, ne prilaze“ i slično. Eto
ozbiljne biznis ideje. Ali za kvalifikovanu i talentovanu osobu. I ranije su se
provodadžisanjem bavile osobe sa izraženom intuicijom i diplomatskim ali i
prodajnim sposobnostima, ako je suditi po onom što znam o njima.
- Smatram vrlo drskim zavirivanje u nečiji privatni život, i to znaju svi oko mene. To da li sam sama ili pred brakom ne treba da zanima nikoga, osim ako ja ne poželim da razgovaram o tome. Iskazujem se isključivo kroz rad, stvaranje, hobije i afinitete, društveni život, i sve to delim sa drugima...a moj privatni život je samo moja stvar. (Sonja)
-Meni su pokušaji upoznavanja preko prijatelja dobra ideja. Naravno da moj
prijatelj nema pojma ko kome može da se svidi i da li će se desiti privlačnost
- ali čim smo prijatelji, velike su
šanse da sa ljudima iz njegovog/njenog okruženja imam zajedničke teme. Kad ja to radim biram reči i kažem: „Znam nekoga sa kim mislim da bi ti
prijalo da popiješ kafu. Ostalo ne mogu da predvidim“. Kad to kažem ljudima je
jednostavno i ne osećaju se neprijatno. Samo izađu, popiju kafu i te kafe su
uvek prolazile dobro. Baš zato što nisam koristila „blinde date“ terminologiju
i ne pravim nerealna očekivanja na bilo kojoj strani. Kada kažem „kafa prošla
dobro“ ne mislim da je započeta nova veza, već mislim da se desio prijatan susret i
započeto novo OK poznanstvo. Ljude ne treba spajati prema komparacijama CV-ja
već po temperamentu i interesovanjima. Mislim da svi mi to treba da radimo mnogo češće, upravo uz ovakav „opušteno
prijateljski rečnik“. Nemam pojma šta su se svi stisli i od kada je upoznavanje
novih ljudi, razgovor i kafa postao problem? Lepo je upoznavati nove ljude. (Maja)
-Ne mislim ništa loše o provodadžisanju. Naprotiv, smatram da je to davno zaboravljena, inače, divna stvar iz naše tradicije koju zapravo, treba negovati. Nažalost, meni još niko nije provodadžisao. (Jadranka)
Dobiješ etiketu i to je to...
Same muškarce često proglašavaju za pedere. Za same žene se tvrdi da su baksuzi, da im nešto fali, da ih niko neće. Za oba pola se neretko misli da su sebični, da ne znaju da daju i da dele. Treba li ovakve predrasude razbijati ili ih samo ignorisati?
- To su jako ružne odrednice i ne treba generalizovati, ali činjenica je da je sve to proisteklo iz toga što ne cenimo jedni druge i što insistiramo na razlikama. Zapravo, insistiranje na razlikama (klasnim, rasnim, seksualnim, verskim, polnim…) uzrok je svih nevolja, predrasuda i zla koje smo kao čovečanstvo napravili. (Sonja)
- Kada jedinka pronađe svoju idealnu drugu polovinu, prestaju sve dileme na ovu temu. (Jadranka)
-Pa ovo si baš lijepo rekla. Dobiješ
etiketu i to je to. Evo, ni sama stvarno ne znam šta je uzrok, ali sigurno ne
mogu da krivim nikoga a čak ni sebe, pogovo što se ne smatram baksuzom,
probirljivom ili zahtijevnom osobom. Odlučno ignorišem poslednjih godina, bez
obzira na to što se ljudi smatraju dobronamjernima kad krenu u „šta ti čekaš?“,
„Zašto ne rodiš sebi?“ (od ovakvih pitanja dobijem specifičke erupcije
ljutnje), „šta bi ti falilo?“ (ne znam šta) komentare i pitanja. Malo je
uvredljivo ili sam postala osjetljiva. Ne znam kako razbiti predrasude da smo
baksuzi, znam da nije tačno i da bi bilo jednostavnije da nema tih „vidi je/ga,
ima tolikoitolikogodina a sam/a. Ko zna šta joj/mu fali...“ predrasuda i
žigova. Ne znam ko je odlučio da je biti raspar siguran znak feleričnosti ali
upoznala sam, a i ti si i svi smo, previše „uparenih“ koji nisu ni blizu tome
da budu manekeni ispravnosti i sreće. Istina je, što bi rekli Skali i Molder,
„tamo negdje“ a mi smo sad tu i ako ljudi i žene baš nemaju o čemu drugom
naklapati nego o nama, onda ok. I dalje tvrdim da je prvo i najviše
važno biti dobar čovjek pa tek onda ispunjavati, u skladu sa mogućnostima,
ostale društvene obaveze poput sklapanja brakova i rađanja. Ako već postoje
takve obaveze, onda bismo ih morali dopuniti sa sklapanje srećnih brakova i
rađanja srećne djece jer u otaljavanje bilo čega ne vjerujem. (Dobrila)
-Mene nikada ne zanima ko šta
misli, sem za ljude koji su mi jako bliski. Naravno da svako želi da upozna
nekoga sa kim funkcioniše dobro. I ja to želim. Ali ne po svaku cenu. Ne merim
vreme, ne pitam se kada, ne plašim se da (opet) pogrešim. Ne gubim vreme kad vidim
da ne valja. A sve to se stvarno nikoga ne tiče. Znači – ignorisanje. (Maja)
***
Budući da ostale sagovornice nisu iskoristile ponuđenu mogućnost da ovu anketu dopune, evo Majinih konstruktivnih sugestija:
Gde greše žene, a gde muškarci?
-A šta on misli? A šta je on
time hteo da kaže? A da li se ja njemu sviđam? Alergična sam na ovakve ženske
razgovore. Žene, večno opsednute sviđanjem!
Zašto se prvo ne pitaju „da li se ON MENI sviđa?“ ili još bolje „znam da
mi se sviđa jer me privlači, ali da li mi se pored toga i DOPADA?“
Uvek izađemo sa nekim ko nam
je privlačan, ali oni leptirići u stomaku češće znače da nam na podsvesnom
nivou nešto smeta. Uznemirenost može da bude iščekivanje i nada, ali može da
bude i vrištanje intuicije koja poručuje „on te puni nervozom, beži odavde“.
Kada ti je prijatno u nečijem društvu, onda ti je jednostavno prijatno. Ne
treba da budeš ni lepša, ni pametnija, ni mršavija – samo da budeš ti. Moramo
da razlikujemo hemiju od nervoze.
A muškarci – greše što ne
nauče da se oporave brže. Žene su tu majstori, a muškarci su u stanju da godinama
kukumavče nad bivšom vezom. Kao da je njihov život nešto posebno što je neko
prestao da ih voli, ili izdao poverenje, ili ostavio iz bilo kog razloga. Ne,
nisu ništa posebno jer se to desilo doslovce svima na ovom svetu.
Ponekad se takve situacije
koriste kao izgovore za nemanje veze, ili za nepažljivo ponašanje. Mada to žene
dozvoljavaju, jer ne žele da budu brutalno iskrene. A iskrenost je laka: ako
nije u vezi sa tobom razlog nije zato što je bio povređen ili zato što nema
vremena. Nije u vezi s tobom zato što ne želi vezu s tobom. Kad god žena čuje onu čuvenu rečenicu „nisam
spreman za vezu“ neka je lepo završi sama jer cela račenica glasi „nisam
spreman za vezu S TOBOM“. Tek toliko jednostavno i jasno da jasnije ne može
biti, nego mi sve volimo da komplikujemo pa i ove jednostavne stvari.
Da li ženama može da bude jednostavnije
u današnje vreme?
-Može. Naime, na ovom svetu
postoje samo dve grupe muškaraca: oni koji su zaljubljeni u tebe i oni koji
nisu. Nikada ne može da se pogreši oko toga kojoj grupi pripada „aktuelni
kandidat“. Ako vas je neko ikada voleo,
a sigurno da jeste – onda ćete znati gde da ovog novog „razvrstate“. I u slučaju da razvrstavanje
loše prođe, to ne govori ništa o ženskoj lepoti, pameti, privlačnosti. Samo
postoji neki tip sa kojim nije kliknulo. I šta s tim?
Pozvani ste da kažete svoje mišljenje na ovu temu.Zahvaljujem unapred.
A za sutra najavljujem mišljenje jedne, takođe uspešne, pametne, obrazovane, energične, preduzimljive, a uz to i srećno udate žene, ne samo o tome zašto su često baš ovakve žene same, nego i zašto ih opravdava i gde je u svemu tome "zasluga" vaspitanja, da ne kažem mamina uloga, kada je odgajanje sve većeg broja muškaraca nespremnih za život, u pitanju. Ne manjka ni njen vrlo jednostavan i koristan "recept" za odgajanje sina koji neće biti nesnalažljivi razmaženi i nesposobni mekušac, već muškarac koji se može snaći u svakoj životnoj situaciji, od koristi i sebi, ali i svojoj ženi i deci. Kakvih, naravno, ima i bez njenog recepta, ali mnoge žene koje upravo takve zaslužuju nemaju sreće da ih sretnu.
***
Izvinjenje i obrazloženje- najavljenog teksta neće biti, budući da se autorka predomislila u pogledu javnog iznošenja sopstvenih stavova.Ne odustaje od njih, naravno, ali se pribojava da se mnogi ne bi složili sa njenim mišljenjem, pa će to ipak ostati samo naša privatna prepiska.
***
Izvinjenje i obrazloženje- najavljenog teksta neće biti, budući da se autorka predomislila u pogledu javnog iznošenja sopstvenih stavova.Ne odustaje od njih, naravno, ali se pribojava da se mnogi ne bi složili sa njenim mišljenjem, pa će to ipak ostati samo naša privatna prepiska.
Нема коментара:
Постави коментар
Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.