Značaj molitve u našem životu

Po veri tvojoj neka ti bude

Piše Aleksandra Jerotijević, ikonopisac 



Kad se poklanjamo ikoni, ne poklanjamo se materijalu i bojama, već onome ko je naslikan na njoj. Jer, čast ikone prelazi na prvolik (prototip). U suprotnom to će biti obična slika, ako poštovanje ne prelazi na prvolik.

Kako kaze Jovan Damaskin:" Ne poklanjamo se materiji,već samome Tvorcu koji je postao materija radi nas i našeg spasenja, koji je blagoizvoleo prebivati u njoj, i na taj način omogućio naše spasenje".

Ali materija nije nešto što treba prezirati, jer je i ona sama akt  božanskog stvaranja i od onoga časa kad je postala "smeštiliste nesmestivoga", ona postaje dostojna slave i poštovanja.


Osnova ikone je Ovaploćenje Božije, jer da Bog nije postao čovek, da se nije javio u liku Isusa Hrista, mi ne bismo mogli da ga slikamo. Upravo zato je bilo zabranjeno slikanje lika Božijeg  do samog silaska Boga na zemlju.

Svetitelji su u Budućnosti, naravno ne u potpunosti, vec zato sto su u sećanju Bozijem, koje nije samo na psihološkom nivo kao naše, već i na nivou egzistencije. Kad se Bog seća nas, onda postojimo. Mi težimo da naše sećanje bude slično Bozijem, pa zato pominjemo imena na Liturgiji. Svi hrisćani koji umru za nas su Svetitelji, jer se nalaze u sećanju Božijem,a tamo su jer ih mi pominjemo na liturgiji.

Najstarija praksa našeg odnosa prema Svetiteljima je upravo da se mi sećamo njih. Kasnije je došlo do toga da se mi molimo njima, ali u tom smislu da želimo zajednicu sa njima, jer ako je Bog sa njima, a mi sa njima, onda će Bog biti i sa nama, a čuda su dokaz da su oni u budućnosti i da za njih već sada važe zakoni Vaskrsenja, kad će slepi progledati, bolesni ozdraviti ...

I danas, u XXI veku smo svedoci čuda Svetitelja koji su živeli u prvim vekovima. Slikala sam ikonu Sv. Grigorija Neokesarijskog, klijentu kome je čitanje akatista pomoglo da izađe iz teske finansijske situacije.

                                  Ikona Sv. Grigorija Neokesarijskog, rad Aleksandre                                               Jerotijević
                                   
Godinama upoznajem ljude koji su dobili porod, da li citanjem akatista Joakimu i Ani, ili uz pomoć Svete loze sa Hilandara ili pak molitvom u manastiru Koporin. Takođe sam svedok čuda koja se dešavaju nad moštima Sv. Kirila u srpskom manastiru Bezdin u Rumuniji. I jos mnogo toga.

                                      mošti Sv. Kirila bezdinskog

 U našem narodu jos ima " magijskog" verovanja u to da neki svetac leči glavobolju, neki kostobolju, neki pomaže u nalazenju stana... Sve je to Gospod i Njegovo Delo i dokaz onoga sto On kaze u Novom Zavetu:" Po veri tvojoj neka ti bude".

A svi ikonopisci su pozvani i prizvani da budu svedoci i saradnici Božiji u svetu.


I završila bih citatom starca Porfirija, novokanonizovanog Svetitelja : Gospod nam poručuje:" Vi ste prijatelji moji" (JVN. 15:14) i ne želim drugačije da me posmatrate; ne zelim da me gledate samo kao Boga, kao Logosa Bozijeg, kao jednu ipostas Svete Trojice. Želim da me gledate kao nekog svog , kao prijatelja; želim da me prigrlite, da me kao svog prijatelja osetite u svojoj duši-Mene, koji sam istinski Izvor Života.

Follow by Email