Jučerašnji tekst na ovom blogu koji je ponudio neke odgovore na pitanja zašto su lepe, uspešne, sposobne, pametne... dame same u godinama kada bi već trebalo da imaju porodice, izazvao je veliko interesovanje. Naravno, muškaraca i žena, podjednako. Bilo je svakojakih primedbi na argumente mojih sagovornica, razumevanja ili nerazumevanja njihovih stavova i razloga, podrški i zamerki, što javnih što u privatnim porukama, a onda se jedna moja prijateljica raspisala na ovu temu toliko da sam joj predložila da njene stavove stavimo u poseban tekst.
Imale smo i dilemu da li da već najavljen i skoro gotov tekst objavimo ili ne, u jednom trenutku sam čak i otkazala njegovo objavljivanje jer je moguće da bi se našli i oni koji bi je popljuvali zbog stavova koji slede i napokon evo teksta bez potpisa. Dakle, stavovi anonimne čitateljke bloga, supruge, uspešne poslovne žene i majke jednog sina i jedne kćeri:
"Tema ti je veoma aktiuelna. Muškarci više nisu muškarci kakve smo sanjale kao klinke. Žene su obrazovane, ekonomski nezavisne, odlučne, vredne, sposobne. Ako ne nađu nekog ko je jači od njih i na koga se mogu osloniti, koj će im đavo neki mamin sin ili šonja za kojim treba da čiste, da mu kuvaju i nose ga na grbači. Ako je uz to impotentan, što poprima granice epidemije, čemu služi? Da glumi gazdu u kući? Gazda treba da izaziva strahopoštovanje kad se pojavi na vratima, a ne podsmeh.
Žene su se uvek udavale uglavnom zbog ekonomske sigurnosti. Ako devojka ima stan, posao, fakultet... šta će joj bilmez koji sve to nema?
Više kao i da nema bezuslovne ljubavi.
Današnje devojke udaju se iz racionalnih razloga. Ljubav nije ona prva zaluđenost nekim i zaljubljenost u ono što mislimo da je, a uglavnom nije, već je to ono što bismo mi želele da jeste.
I onda svi, prikom ubeđivanja žene da požuri s udajom, pominju- decu.
A to tek nema veze s udajom. Svaka žena treba da se ostvari kao majka. I treba da rodi dete. Ja jesam za instituciju braka, ali da ona bude potpuna i bezbedna sredina za život oba supružnika i podizanje srećne dece. Ako to nije, za dete je bolje da raste uz jednog normalnog, nego uz dva blesava roditelja.
Najmanje 70% brakova danas opstaje zbog dece ili straha od siromaštva ako se prekinu. Na prste jedne ruke možeš nabrojati ljude koje poznaješ a koji imaju skladan odnos, onakav kakav su imali naši roditelji ili poznanici koji su disali kao jedno u svakoj situaciji. Pa mnogi odluče da preseku i razvedu se.
A mnogi od onih koji se ne razvode su još gori. U kakvim farsama ljudi žive, da se zgraneš.
Kaže mi prijateljica, na prste jedne ruke mogu da nabrojim brakove mojih drugarica na kojima mogu da zavidim, ono, pozitivno, ali da zavidim.
Upravo o tome ti govorim, kažem ja njoj. Ne treba zaviditi, već se diviti umešnosti ljudi da urede svoj život na kvalitetan način
Ali, nažalost, umesto da to bude praksa, to je svetao izuzetak.
Evo, recimo, moj slučaj- nismo savršeni, ali bar se podržavamo i poštujemo, a to je, mislim, osnova.
Svako živi onako kako ume. Stvar je u tome da moraš da razumeš i podržiš onog drugog kad je potrebno, a to je uvek, ako očekuješ podršku za sebe. Svi smo mi sami u svojim mislima, ali u planovima moramo da imamo celu porodicu i dobrobit svakog njenog člana.
Prvo misliš o drugima u kući, a o sebi na kraju. Ali, zaslužiš i da oni misle o tebi. Kad imaš porodicu, decu, ne misliš nikad o sebi bez njih. Treba da voliš sebe, nesporno i da obezbediš makar malo vremena u toku dana samo za sebe, ali deo si celine koja ne dozvoljava sebičnost, egoizam, isključivost, samovolju. Razgovor, dogovor, kompromis... to je osnova. Ako čovek zaboravi na sebe, onda gubi identitet, gubi sebe samog.
I svako gradi svoju priču na svojim pravilima. Nema univerzalnih pravila kao što ne postoje ni dva ista čoveka, ni dve iste porodice. Nema modela. Stvar je u večitom traganju...
Znaš,imam ćerku i sina.Sina sam naučila da kuva, pegla, mesi, popravi šta treba po kući, a njega sam pustila i da to pokaže sestri. Njoj šerpa i varjača ne ginu, a njegova žena treba da ima pomoć i zaštitu kad joj je to potrebno.Ne postoje muški i ženski poslovi. Narocito danas kad se od žene očekuje da bude uspešna u poslu. Žena je izašla iz kuće kao i muškarac, ali u kući treba da su ravnopravni kao i van nje. Ja sam iz patrijarhalne porodice i moj muž ne zna kako se drži varjača. On se hvali time kako mu žena kuva bolje od majke. Njega ne mogu da prevaspitavam, ali mogu da naučim decu, narocito sina, da domaćinstvo vode svi koji u njemu žive.
Prezastitili smo sinove praveći od njih maze, a od snaja očekujemo da donesu platu, donesu torbe s pijace, rode i podignu decu, drže kuću na ledjima i obožavaju naše sinove i nas pride, dok se svi mi izležavamo ispred Tv-a! Ako muž izađe i vrati se u zoru mrtav pijan, njegova mama će da kaže da se zabavljao s društvom, drugari će ga nazvati frajerom... Ako žena izađe i vrati se u isto vreme i u istom stanju, njegova mama će je nazvati kurvom, propalicom i raspikućom, a njena će stati na stranu zeta. Savremene devojke neće to da trpe i u pravu su! Zato se ne udaju. Žele da budu dame, a ne magarice.
Ako nisi zadovoljna kao žena, ispunjena kao ljudsko biće, svekrva te kontroliše ko inspektor, svekar ti miriše tanjire da l' si ih dobro isprala, zaova ili dever koji su bez posla traže džparac i oblače se bolje od tebe koja radi, a ti je/ga lebom raniš, baci burmu i begaj!
A ćerke nam vaspitavaju Pink i rijaliti...Sve bi da budu silikonske igračke krimosa ili matorih bizMismena punih love...Ružne devojke uče kod kuće...Devojke koje imaju mozga rade na sebi, obrazuju se i zarađuju, hoće više od života i mogu sebi da obezbede to.
Sponzoruše se ne udaju jer se to ne plaća, a ostvarene devojke se ne udaju za neostvarene tipove. Oni ostvareni su ili već oženjeni ili su sebi kupili sponzorušu ili imaju dečka...
Savremen svet."
ilustracija - ZZ blog
Imale smo i dilemu da li da već najavljen i skoro gotov tekst objavimo ili ne, u jednom trenutku sam čak i otkazala njegovo objavljivanje jer je moguće da bi se našli i oni koji bi je popljuvali zbog stavova koji slede i napokon evo teksta bez potpisa. Dakle, stavovi anonimne čitateljke bloga, supruge, uspešne poslovne žene i majke jednog sina i jedne kćeri:
"Tema ti je veoma aktiuelna. Muškarci više nisu muškarci kakve smo sanjale kao klinke. Žene su obrazovane, ekonomski nezavisne, odlučne, vredne, sposobne. Ako ne nađu nekog ko je jači od njih i na koga se mogu osloniti, koj će im đavo neki mamin sin ili šonja za kojim treba da čiste, da mu kuvaju i nose ga na grbači. Ako je uz to impotentan, što poprima granice epidemije, čemu služi? Da glumi gazdu u kući? Gazda treba da izaziva strahopoštovanje kad se pojavi na vratima, a ne podsmeh.
Žene su se uvek udavale uglavnom zbog ekonomske sigurnosti. Ako devojka ima stan, posao, fakultet... šta će joj bilmez koji sve to nema?
Više kao i da nema bezuslovne ljubavi.
Današnje devojke udaju se iz racionalnih razloga. Ljubav nije ona prva zaluđenost nekim i zaljubljenost u ono što mislimo da je, a uglavnom nije, već je to ono što bismo mi želele da jeste.
I onda svi, prikom ubeđivanja žene da požuri s udajom, pominju- decu.
A to tek nema veze s udajom. Svaka žena treba da se ostvari kao majka. I treba da rodi dete. Ja jesam za instituciju braka, ali da ona bude potpuna i bezbedna sredina za život oba supružnika i podizanje srećne dece. Ako to nije, za dete je bolje da raste uz jednog normalnog, nego uz dva blesava roditelja.
Najmanje 70% brakova danas opstaje zbog dece ili straha od siromaštva ako se prekinu. Na prste jedne ruke možeš nabrojati ljude koje poznaješ a koji imaju skladan odnos, onakav kakav su imali naši roditelji ili poznanici koji su disali kao jedno u svakoj situaciji. Pa mnogi odluče da preseku i razvedu se.
A mnogi od onih koji se ne razvode su još gori. U kakvim farsama ljudi žive, da se zgraneš.
Kaže mi prijateljica, na prste jedne ruke mogu da nabrojim brakove mojih drugarica na kojima mogu da zavidim, ono, pozitivno, ali da zavidim.
Upravo o tome ti govorim, kažem ja njoj. Ne treba zaviditi, već se diviti umešnosti ljudi da urede svoj život na kvalitetan način
Ali, nažalost, umesto da to bude praksa, to je svetao izuzetak.
Evo, recimo, moj slučaj- nismo savršeni, ali bar se podržavamo i poštujemo, a to je, mislim, osnova.
Svako živi onako kako ume. Stvar je u tome da moraš da razumeš i podržiš onog drugog kad je potrebno, a to je uvek, ako očekuješ podršku za sebe. Svi smo mi sami u svojim mislima, ali u planovima moramo da imamo celu porodicu i dobrobit svakog njenog člana.
Prvo misliš o drugima u kući, a o sebi na kraju. Ali, zaslužiš i da oni misle o tebi. Kad imaš porodicu, decu, ne misliš nikad o sebi bez njih. Treba da voliš sebe, nesporno i da obezbediš makar malo vremena u toku dana samo za sebe, ali deo si celine koja ne dozvoljava sebičnost, egoizam, isključivost, samovolju. Razgovor, dogovor, kompromis... to je osnova. Ako čovek zaboravi na sebe, onda gubi identitet, gubi sebe samog.
I svako gradi svoju priču na svojim pravilima. Nema univerzalnih pravila kao što ne postoje ni dva ista čoveka, ni dve iste porodice. Nema modela. Stvar je u večitom traganju...
Znaš,imam ćerku i sina.Sina sam naučila da kuva, pegla, mesi, popravi šta treba po kući, a njega sam pustila i da to pokaže sestri. Njoj šerpa i varjača ne ginu, a njegova žena treba da ima pomoć i zaštitu kad joj je to potrebno.Ne postoje muški i ženski poslovi. Narocito danas kad se od žene očekuje da bude uspešna u poslu. Žena je izašla iz kuće kao i muškarac, ali u kući treba da su ravnopravni kao i van nje. Ja sam iz patrijarhalne porodice i moj muž ne zna kako se drži varjača. On se hvali time kako mu žena kuva bolje od majke. Njega ne mogu da prevaspitavam, ali mogu da naučim decu, narocito sina, da domaćinstvo vode svi koji u njemu žive.
Prezastitili smo sinove praveći od njih maze, a od snaja očekujemo da donesu platu, donesu torbe s pijace, rode i podignu decu, drže kuću na ledjima i obožavaju naše sinove i nas pride, dok se svi mi izležavamo ispred Tv-a! Ako muž izađe i vrati se u zoru mrtav pijan, njegova mama će da kaže da se zabavljao s društvom, drugari će ga nazvati frajerom... Ako žena izađe i vrati se u isto vreme i u istom stanju, njegova mama će je nazvati kurvom, propalicom i raspikućom, a njena će stati na stranu zeta. Savremene devojke neće to da trpe i u pravu su! Zato se ne udaju. Žele da budu dame, a ne magarice.
Ako nisi zadovoljna kao žena, ispunjena kao ljudsko biće, svekrva te kontroliše ko inspektor, svekar ti miriše tanjire da l' si ih dobro isprala, zaova ili dever koji su bez posla traže džparac i oblače se bolje od tebe koja radi, a ti je/ga lebom raniš, baci burmu i begaj!
A ćerke nam vaspitavaju Pink i rijaliti...Sve bi da budu silikonske igračke krimosa ili matorih bizMismena punih love...Ružne devojke uče kod kuće...Devojke koje imaju mozga rade na sebi, obrazuju se i zarađuju, hoće više od života i mogu sebi da obezbede to.
Sponzoruše se ne udaju jer se to ne plaća, a ostvarene devojke se ne udaju za neostvarene tipove. Oni ostvareni su ili već oženjeni ili su sebi kupili sponzorušu ili imaju dečka...
Savremen svet."
ilustracija - ZZ blog
Нема коментара:
Постави коментар
Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.