Kad god odem u inostranstvo i vidim sva ona čuda koja se nude turistima ili kada mi prijatelji sa putovanja donesu poklon u vidu nečega što je jestivo nacionalno obeležje zemlje u koju su išli, setim se neisrcpnih mogućnosti koje imamo. I koje , kao da ne želimo da iskoristimo . Ne znam , ma koliko se trudila da dokučim šta je u pitanju, nikako ne uspevam da pronadjem odgovor .
Neposredni povod - moja komšinica Desa bila je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i otud mi je donela ovo
elegantno pakovanje kolačića od alve
već na sam pogled poteče vam voda na usta
Nije prvi put da pišem na ovu temu .
Jednostavno, ja i dalje ne mogu da shvatim zašto i kako možemo da spavamo u svoj ovoj nesreći , besposlici , pored tolikih mogućnosti koje nam podneblje , istorija, kuhinja, priroda i sve ostale blagodeti pružaju .
Danas me je obradovala ova fotografija pozajmljena ovde
idealan suvenir za po-jesti, pomislila sam kada sam ugledala breskvice, divan stasrinski kolač , originalno i lepo upakovan ( dobro, može tu još malo kreativnih izmena radi postizanja željenog vizuelnog efekta)
I, šta nam sada fali da ovako nešto ponudimo u našim suvenirnicama , ali i u svim ostalim prodavnicama , ne samo stranom turisti, nego i domaćem kupcu ?Mislite da kupaca za ovo ne bi bilo ?Naravno da bi , samo bi trebalo da se neko potrudi, da osmisli ponudu , proizvodnju, realizaciju...
SAMO - reći će neko. Epa, one raznobojne talijanske testenine o kojima sam već pisala, turski rahat lokumi, kadaifi i baklave, madjarske štrudle i aleva paprika, grčki uzo i slatko od svakog voća koje se tamo radja, francuski sirevi - sve je to takodje nekada bio samo proizvod za lokalnu upotrebu. Dok se nisu dosetili da ga malo lepše upakuju, da mu udare neku vrstu nacionalnog žiga i sa sve mašnicom na toj lepoj kutiji ponude turistima.
Srbija, zemlja koja će uskoro imati više nezaposlenih nego zaposlenih, , još sebi dozvoljava luksuz da ne iskoristi sve otvorene šanse za zapošljavanje. Kolačići od običnog testa sa filom od pekmeza i oraha, uvaljani u ekstrakt i kristal šećer neće, sigurno je, spasiti ovu zemlju iz bede. Ali, ako bi se za pokretanje samo jedne linije za proizvodnju ovog kolača u vidu suvenira izdvojilo para kolko se daje strancima za otvaranje jednog radnog mesta, videlo bi se da li ima mogućnosti i za obogaćivanje ove ponude. Tim pre, što se mogu proizvoditi i u domaćoj radinosti.
Samo - bojim se da nema ko...
Neposredni povod - moja komšinica Desa bila je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i otud mi je donela ovo
elegantno pakovanje kolačića od alve
već na sam pogled poteče vam voda na usta
Nije prvi put da pišem na ovu temu .
Jednostavno, ja i dalje ne mogu da shvatim zašto i kako možemo da spavamo u svoj ovoj nesreći , besposlici , pored tolikih mogućnosti koje nam podneblje , istorija, kuhinja, priroda i sve ostale blagodeti pružaju .
Danas me je obradovala ova fotografija pozajmljena ovde
idealan suvenir za po-jesti, pomislila sam kada sam ugledala breskvice, divan stasrinski kolač , originalno i lepo upakovan ( dobro, može tu još malo kreativnih izmena radi postizanja željenog vizuelnog efekta)
I, šta nam sada fali da ovako nešto ponudimo u našim suvenirnicama , ali i u svim ostalim prodavnicama , ne samo stranom turisti, nego i domaćem kupcu ?Mislite da kupaca za ovo ne bi bilo ?Naravno da bi , samo bi trebalo da se neko potrudi, da osmisli ponudu , proizvodnju, realizaciju...
SAMO - reći će neko. Epa, one raznobojne talijanske testenine o kojima sam već pisala, turski rahat lokumi, kadaifi i baklave, madjarske štrudle i aleva paprika, grčki uzo i slatko od svakog voća koje se tamo radja, francuski sirevi - sve je to takodje nekada bio samo proizvod za lokalnu upotrebu. Dok se nisu dosetili da ga malo lepše upakuju, da mu udare neku vrstu nacionalnog žiga i sa sve mašnicom na toj lepoj kutiji ponude turistima.
Srbija, zemlja koja će uskoro imati više nezaposlenih nego zaposlenih, , još sebi dozvoljava luksuz da ne iskoristi sve otvorene šanse za zapošljavanje. Kolačići od običnog testa sa filom od pekmeza i oraha, uvaljani u ekstrakt i kristal šećer neće, sigurno je, spasiti ovu zemlju iz bede. Ali, ako bi se za pokretanje samo jedne linije za proizvodnju ovog kolača u vidu suvenira izdvojilo para kolko se daje strancima za otvaranje jednog radnog mesta, videlo bi se da li ima mogućnosti i za obogaćivanje ove ponude. Tim pre, što se mogu proizvoditi i u domaćoj radinosti.
Samo - bojim se da nema ko...
Kajmak- to cesto nosim kao suvenir za po- jesti !!! Za prave gurmane pravi delikates, nema ga na zapadu!!!
ОдговориИзбришиmala prge
Zanimljivo da ga nemaju ni na istoku - ja ga redovno nosim prijateljici koja živi u Bugarskoj.
ОдговориИзбриши