DINKO OSMANČEVIĆ, MOJ FB DRUGAR,MAESTRO SMEJADE


  • Zreo humor je izduvni ventil za svaku vrstu stresa. 


         Svaka vest o nečijem uspehu izazove u čoveku neko zadovoljstvo , radost  koju proprati čestitanjem na učinjenom i ostvarenom , uz  najlepše želje pobedniku, laureatu , tome koji je svoj trud verifikovao nekakvim zvaničnim priznanjem da to što radi uistinu i vredi.
         Juče me je obradovalo saznanje da je moj Fejsbuk drug,  Dinko Osmančević  iz Banja Luke,  dobio prvu nagradu na sedmom  Festivalu komičnog i  kritičnog Smejada , održanom u ovom gradu. Pa ta nagrada bi i razlog ovog mini net intervjua sa humoristom za čije je sklonosti ka satiri najviše zaslužan Jovan Hadži Kostić, odnosno njegova rubrika Trn u Večernjm novostima.   
          Nekoliko bografskih podaka, za upoznavanje sa Dinkom-  rodjen je 1971. godine, u Banja Luci . Pisac je  kratkih formi, aforizama, satiricnih pesama i prica i naucnofantasticnih prica.  Njegovi aforizmi su zastupljeni u antologijama BiH, ex Yu, Balkana, kao i u mnogim zbornicima aforizama. Visestruko je nagradjivan na konkursima i festivalima humora i satire, a dobitnik je i nagrade  casopisa Galaksija za najbolju sf pricu 2000. godine. Objavljuje u dnevnim novinama, casopisima, internet magazinima i portalima, kao i na radio stanicama  sirom ex Jugoslavije . 



         Kako bi jedan satiričar opisao svoju , a kako svakodnevicu zemlje u kojoj živi ?
     Nasa siva svakodnevica, i nas zivot, nasa umjetnost prezivljavanja, ukratko BALKANSKA KAMASUTRA:
    Zivimo od danas do sutra,
    politicari obecavaju bolje sutra,
    statistika kaze, MALO SUTRA
           Koliko vreme u kojem živimo i uobičajene teškoće ćoveka koji se bori za golu egzistenciju pogoduju negovanju ove književne forme i , upšte, ako pogledaš unazad, koj period istorije koju si doživeo ti je davao najviše inspiracija ?
     Za satiricare krizno vrijeme je najpogodnije vrijeme, mada u svakom vremenu i na svakom prostoru satiricari mogu pronaci inspiraciju. Satiricar je taj koji osluskuje i artikulise glas naroda, na jedan prihvatljiviji humoristican nacin. (Pisu romane jer ne znaju pisati aforizme.)
           Koliko je teško ili lako pisati satirično o svakodnevici , a da se ne naruši sopstveni položaj u društvu, na poslu, u gradu, da se ne pokvare medjuljudski odnosi sa ljudima na vlasti ?
    .Vlast uglavnom nastoji zatvoriti prostor za satiru, prije svega u medijima koje ona kontrolise, barem se stice takav utisak. Mada ima i takvih satiricara koji se manje ili vise dodvoravaju vlastima. (Nasoj Vladi kapa dole, mozda nam nesto i udijele) .
          Imaš li neku univerzalnu poruku za ljude koji su odlučili da žive od politike ?
    Politicari su iskreni poput prostitutke koja tvrdi da je djevica jer je rodjena pocetkom septembra. 

          Isto pitanje , ali kada je reč o lopovima svih fela.
    Kad je on propjevao sve sto zna, mnogi su zanijemili.

           Šta misli jedan satiričar, kome je danas najteže ?
     Vjerovato su danas penzioneri ti kojima je najteze. "Moja plata je poput kupacih gaca, taman toliko me pokriva. Opet dobro, penzioneri su vec odavno nudisti."

           Zahvaljujući čemu je, kako reče, i u pakao stigla recesija i šta mislis, da li je trenutno bolje onima u raju ili onima u paklu ?
     Dok djavo proganja ljude, djavolica mu je nabila rogove. Kriza, moralna i materijalna , zahvatila je sve pore drustva. (Umrla mu je tasta, sad ce djavo vidjeti sta je pravi pakao.)

         Kontejner kao izvor inspiracije – da li je reč o onom s pet zvezdica ili je i on izgubio kategoriju ?
    Potrosacku korpu popunjava nam kontejner. Pa ipak, i u njemu sve je manje..

          Kako ocenjujes ovoliku ofanzivu u gradjenju božjih hramova , bez obzira na boga kojem se molimo ?
     Uzdamo se u Boga, umjesto fabrika gradimo crkve i dzamije.

          Može li aforizam da bude lek, ne samo kao inicijator smeha za koji tvrde da leči, nego kroz povratnu akciju prozvanih ?
     Skoro smo nas trideset aforisticara sa prostora ex YU, zajednickim snagama, izdali knjigu simbolicnog naziva Afoteka. Zreo humor je izduvni ventil za svaku vrstu stresa. A, prozvani, kada bi osluskivali glas naroda, bilo bi vjerovatno bolje i nama, a i njima.

     Zamisli da odjednom živiš u sredjenom društvu, da je narod sit i srećan, a političari pošteni, da privreda postoji i da je u zdravstvu sve u redu. Možeš li ili...?
    . Pisem i naucnu fantastiku, ali.. tesko, zaista.

     -  Ma kakva smrtna kazna, dajte mu penziju, pa nek živi. – jeli ovo tvoja ocena sadašnjeg stanja ili mislis da će važiti i onda kada ti odeš u penziju ? I čemu se, zapravo, nadaš, šta će se desiti do tog datuma – na tvom ličnom i na društvenom planu ?
    Moglo bi se reci da jeste, nazalost perspektiva se ne vidi. I sunce se rodi na vaistoku, ali onda emigrira na zapad. Mozda je ovaj aforizam jos jedna istina naseg balkanskog prostora, ona tuzna istina.

    AFORIZMI 

    Ribolovac je mačo, 
    kitolovac je gej.
    Ekskomunicirali su me iz svih crkava i vjerskih zajednica,
    sad se uzdam samo u Boga.

    Prvo su vladali mir i harmonija,
    onda se desio Veliki prasak.

    Votka je ruska, šansona je francuska, špageti su italijanski,
    ali poljski WC je naš.

    Molim za mir, pisalo je na vratima ambulante.
    Molimo se za zdravlje, dopisao sam.

    Ne mogu više psovati državu,
    nemam šta.

    Nismo dotakli dno,
    ovo je bezdan.

    Nije nam dogorjelo do nokata,
    ali kod nas tinja iznutra.

    I sunce se rodi na istoku,
    a onda emigrira na zapad.

    Ma kakva smrtna kazna,
    dajte mu penziju, pa nek živi.


    Ja volim nju, 
    ona voli njega,
    a on je zavolio mene !

    Nije više mogao da gleda kako ga žena vara,
    uzeo je pušku i otišao u lov.
    Život je ona crtica između dva datuma na epitafu.

    Prosio sam njenu ruku.
    Dobih pesnicu!




Follow by Email