SAMI NE UMEMO, OD DRUGIH DA UČIMO NEĆEMO, PA NAM POSLE KRIV DJAVO



     Kada su, davno, tokom  novinarske ankete, nekog stranca pitali da li je iz naše zemlje poneo  suvenir, njegov odgovor je glasio - Nisam, jer sam siguran da drvena roda na jednoj nozi i jednogrba kamila nisu ono što zaista predstavlja ovu zemlju.
     Godine su prošle, a Srbija i dalje nema niti svoj autentični suvenir , niti definisanu strategiju stvaranja nečeg sličnog, što bi svakom obaveštenom gradjaninu sveta već na prvi pogled govorilo o tome odakle odredjeni predmet potiče. Nešto kao, recimo, čuvene ruske babuške, australijski bumerang ili slika kengura u bilo kojoj formi, kloazone ili žad vaze iz Kine, kujundžijski izradjen komplet za kafu sa Baš čaršije...
     Turci su od svojih slatkiša - baklave, ratluci, tulumbe, orasi ispleteni u sudžuke, alva, suve smokve punjene ušećerenim lešnicima,ma, da ne nabrajam dalje, napravili čitavu industriju. Bugari su gajenje ruža i proizvodnju ružinog ulja, parfema itd podigli na nivo nauke, iz Grčke se skoro  niko ne vraća bez uza ili metakse,  u Karlovima Varima svi redom kupuju najobičniju zasladjenu okruglu oblandu obogaćenu raznim ukusima - oblatke ...


     Često puta sam se skandalizovala kada sam u domaćim radnjama, pretenciozno nazivanim etno-šopovima, nailazila na rumunske necovane stolnjake, kineske od belog  veza i turske, sa Kapali čaršije.



    A neposredni povod za ovaj tekst i ponavljanje nekih misli koje sam već iznela par puta, jesu dva poklona -

ovaj, koji je moja prijateljica dobila od sina, s putovanja po, pogadjate na prvu loptu, Italiji

 Dakle, nekoliko vrsta testenine, boca kečapa, komplet rukavica za vadjenje posuda iz rerne, rendani sir, začini... pretpostavlja se , izgleda, da niko više nema para za bacanje na razne gluposti i figurice, pa će radije rodjacima i prijateljima pokloniti nešto što ima upotrebnu, to jest, jestivu vrednost.
   

     I tako, mladi čovek je majci doneo savršeni poklon. Kao ljubitelj dobrog zalogaja i vrsna kuvarica, svakako će znati da ga iskoristi na pravi način, pružajući i sebi ugodjaj originalne italijanske  kuhinje, koja se i ne može zamisliti bez testenine .







- i ovaj



koji sam ja dobila u Beču, od prijateljice Lene, koja radi u , nama malo poznatom muzeju, KUNST HAUS WIEN .


     Kutija za čaj, i kada se potroši ovaj čaj iz nje, šolja za čaj i još par sitnica, svaka s odredjenom upotrebnom vrednošću, em su autentični suveniri, em nisu gluposti koje samo sakupljaju  prašinu , kakve mnogi putnici  često i nemaju više gde da drže.




   I nisam neobaveštena, taman posla- ima nečega od upotrebnih predmeta pogodnih za turiste i u našim radnjama, od beogradskih, preko zlatiborskih, do onih u malim i malo posećenim mestima.

     Ja samo ovde podvlačim činjenicu da je proizvodnja suvenira u drugim zemljama odavno postala , ne hobi nekih zanesenjaka ili usputna obaveza turističkih organizacija, več čitava ,prava industrija. Što kod nas, kako stoje stvari, neće uskoro da se desi.

    A zamislite ovakav paket - boca šljivovice ili dunjevače,  tegla ajvara, kilo zlatiborske pršute, neki dobar kozji sir u maslinovom ulju, kutija gurabija, teglica slatkog od divljih jagoda... Pa mi pokažite tog, ma koliko  cicijaškog  turistu, koji ne bi odrešio novčanik pred tim ukusima i tom lepotom.Made in Serbia.


Follow by Email