Ispod ovog ledenog mira, remećenog jedino predugim suvim kašljem koji nikako ne dozvoljava mojim bronhijama da se oslobode suvišnog tereta kojih ih steže, prikrivam strah od tog beskrajnog statusa quo, kojem ni zamena beskorisnih jugocilina linkocinima, pa još u infuziji, izgleda, ne može ništa. Nije to neki panični strah , taman posla, niti je baš bezrazložan, niti napadan i , ono, dnevno okupirajući, pa ti parališe sve misli i usredsredi ih samo na sebe sama.
Pre će biti da je ljutnja na tu istu sebe, zbog neopreznog zaletanja u razgledanje bečkih zimskih pejzaža ko da je najprijatnije prolećno vreme u pitanju, a ne minus tokom kojeg oštar vazduh reže ispod sluzokože, a brzo hodanje ispod pretople zimske jakne stvara vlagu taman dovoljnu za prehladjivanje koje se ne može sanirati šoljom toplog čaja i kilom klementina dnevno. Uz šaku mocart kugli pride, sahericu preostalu u nekoj poslastičari s visokim cenama i niskim standardima u Marijahilferšstrase , instant supom od crnog luka i božanstvenim pago sokom u ogromnoj boci, a ne ko kod nas, u flačicama od dva gutljaja.
Ma, osećaj , dušu dao za zacrtavanje nekih planova tipa - kad ovo, jednom prodje, a daće Bog što pre i bez posledica, samo da ja počnem da kašljem ko sav normalni svet i sve što uz to ide, pa ću se onda posvetiti sebi.
I to, ovako, svečano se obavezujem i zaklinjem, bez kandila i sveće , ali zaista čvrsto rešena da tako bude
- istrajno, aktivno i neprekidno raditi na podizanju imuniteta - na sve moguće načine koje život savremeni, uz sve svoje nebuloze, nudi, od povratka na jogu - što li sam je ikad prekidala ni sebi ne umem da objasnim, obavezno pešačenje od tri do šest km dnevno, neka je i sneg, neka je i kiša,
- neizostavno smanjenje vremena provedenog pred kompjuterom, apsolutno, bez ikakvih dodatnih , stalnih ili sporadičnih izgovora, opravdanja, objašnjenja i daljih iznalaženja razloga za protiv,
- urgentno iščitavanje svih onih knjiga naslaganih na desnoj strani radnog stola , kako bi njihovo mesto zauzele knjige koje sakupljaju prašinu u onom odeljku biblioteke , koji sam nazvala - pročitati ponovo
- u tom smislu, vraćanje Čarobnog brega na prethodnu poziciju i njegovo , ne dočitavanje, nego ponovno iščitavanje sa zadatkom da ovoga puta stignem do poslednje rečenice, što, kako sam i na blogu par puta pomenula, nikako da ostvarim . A bar da mi knjiga ima sitna slova, ko nečije, pa da imam valjano opravdanje za zabušavanje...
- dovodjenje kraju svih započetih stvari po kući, od udaranja lajsne na vrata lane renoviranog kupatila, preko dovodjenja onih preostalih šerpi u stanje caklenja i čišćenje, kakogod, fleka s onog divnog tiganja u kojem se najlepše peku palačinke.
- uvodjenje zdravijeg načina ishrane, u smislu - meso dva puta nedeljno, i to ne kao osnovna sadržina obroka, sreda i petak bezuslovno posni, riba, bez pogovora, najmanje dva dana nedeljno, uvodjenje obavezne čaše vina dnevno...
- smanjenje kupovine, mešenja i konzumiranja, hleba, pita, testenina, slatkiša,
- uvodjenje vedrijih zavesa tokom tmurnog perioda,
- ubacivanje u redovnu upotrebu bar polovine stajaćeg posudja , od escajga, tanjira i čaša, do činijica, tacni i ostalog, sa sve stolnjacima koji, bespotrebno ležeći, gomilaju fleke,
- uramljivanje odasvud donošenih umetničkih slika, koje još čekaju svojih pet minuta,
- intenzivnije bavljenje ručnjim radom, koje mi je uvek prijalo i sprečavalo da me zabole živci,
- učestalije dangubničko ispijanje kafa sa prijateljica i obnova trač rubrika , i dalje naivnih i bezazlenih,
- vraćanje portabl šivaće mašine na, zasluženo joj mesto svakodnevnog predmeta interesovanja i ličnog angažmana, uz naglasak na privodjenju nameni sve one hrpe jeftino ili malo skuplje nabavljanih materijala za šivenje, kojih je prepun pokvareni zamrzivač sandučar od ohohohoho litara,
- bacanje svih načetih čarapa u smeće i slaganje sve odeće u čiju upotrebnu vrednost sumnjam, a za potrebe ne-daj-Bože ovakvih situacija, kao sada, kako bi s emogla baciti posle, recimo, nekoliko seansi stavljanja lanene krpe natopljene mašću na grudi junačke - sutra ću isprobati i onu preporuku da se u istoj isprži i struk prazog luka, kažu, prijatelji s bloga, tako je još efikasnije, a možte misliti samo na šta pidžama posle toga liči , ma, tačno je, nikad ne treba bacati baš sve, može nešto jednom i da zatreba, pa tek onda da se baci,
- ne bi bilo loše da naučim neku novu veštinu. Još samo da smislim koju. Da slikam, ne umem, a i to je više umetnost nego veština, od ručnih radova jedino ne znam da tkam, al gde nabaviti razboj pa sad, ne znam ni da friziram, al je po meni i to umetnost, mnogo toga još ne znam ali je najgore što ne znam ni kako bih naučila, paaaaaaa... eto, smisliću već i ako smislim, obavezno dopisujem , da ne zaboravim,
- ...
Sviće već izgleda, da nije ovih teških zavesa bila bih i sigurna u to, a moj spisak obećanja sebi samoj datih čini mi se kraćim od onog iz mojih misli, na početku teksta. Možda me dekocentriše ta zora, koju ne vidim, ometena zavesama i veštačkim svetlom, možda to beskrajno suvo kašljanje koje me toliko nervira ili modrica u korenu lakta, od današnjeg bockanja...
Tek, nekako zabavih ovu noć , da me ne uguši svojom dosadom .
Dobro jutro.
Pre će biti da je ljutnja na tu istu sebe, zbog neopreznog zaletanja u razgledanje bečkih zimskih pejzaža ko da je najprijatnije prolećno vreme u pitanju, a ne minus tokom kojeg oštar vazduh reže ispod sluzokože, a brzo hodanje ispod pretople zimske jakne stvara vlagu taman dovoljnu za prehladjivanje koje se ne može sanirati šoljom toplog čaja i kilom klementina dnevno. Uz šaku mocart kugli pride, sahericu preostalu u nekoj poslastičari s visokim cenama i niskim standardima u Marijahilferšstrase , instant supom od crnog luka i božanstvenim pago sokom u ogromnoj boci, a ne ko kod nas, u flačicama od dva gutljaja.
Ma, osećaj , dušu dao za zacrtavanje nekih planova tipa - kad ovo, jednom prodje, a daće Bog što pre i bez posledica, samo da ja počnem da kašljem ko sav normalni svet i sve što uz to ide, pa ću se onda posvetiti sebi.
I to, ovako, svečano se obavezujem i zaklinjem, bez kandila i sveće , ali zaista čvrsto rešena da tako bude
- istrajno, aktivno i neprekidno raditi na podizanju imuniteta - na sve moguće načine koje život savremeni, uz sve svoje nebuloze, nudi, od povratka na jogu - što li sam je ikad prekidala ni sebi ne umem da objasnim, obavezno pešačenje od tri do šest km dnevno, neka je i sneg, neka je i kiša,
- neizostavno smanjenje vremena provedenog pred kompjuterom, apsolutno, bez ikakvih dodatnih , stalnih ili sporadičnih izgovora, opravdanja, objašnjenja i daljih iznalaženja razloga za protiv,
- urgentno iščitavanje svih onih knjiga naslaganih na desnoj strani radnog stola , kako bi njihovo mesto zauzele knjige koje sakupljaju prašinu u onom odeljku biblioteke , koji sam nazvala - pročitati ponovo
- u tom smislu, vraćanje Čarobnog brega na prethodnu poziciju i njegovo , ne dočitavanje, nego ponovno iščitavanje sa zadatkom da ovoga puta stignem do poslednje rečenice, što, kako sam i na blogu par puta pomenula, nikako da ostvarim . A bar da mi knjiga ima sitna slova, ko nečije, pa da imam valjano opravdanje za zabušavanje...
- dovodjenje kraju svih započetih stvari po kući, od udaranja lajsne na vrata lane renoviranog kupatila, preko dovodjenja onih preostalih šerpi u stanje caklenja i čišćenje, kakogod, fleka s onog divnog tiganja u kojem se najlepše peku palačinke.
- uvodjenje zdravijeg načina ishrane, u smislu - meso dva puta nedeljno, i to ne kao osnovna sadržina obroka, sreda i petak bezuslovno posni, riba, bez pogovora, najmanje dva dana nedeljno, uvodjenje obavezne čaše vina dnevno...
- smanjenje kupovine, mešenja i konzumiranja, hleba, pita, testenina, slatkiša,
- uvodjenje vedrijih zavesa tokom tmurnog perioda,
- ubacivanje u redovnu upotrebu bar polovine stajaćeg posudja , od escajga, tanjira i čaša, do činijica, tacni i ostalog, sa sve stolnjacima koji, bespotrebno ležeći, gomilaju fleke,
- uramljivanje odasvud donošenih umetničkih slika, koje još čekaju svojih pet minuta,
- intenzivnije bavljenje ručnjim radom, koje mi je uvek prijalo i sprečavalo da me zabole živci,
- učestalije dangubničko ispijanje kafa sa prijateljica i obnova trač rubrika , i dalje naivnih i bezazlenih,
- vraćanje portabl šivaće mašine na, zasluženo joj mesto svakodnevnog predmeta interesovanja i ličnog angažmana, uz naglasak na privodjenju nameni sve one hrpe jeftino ili malo skuplje nabavljanih materijala za šivenje, kojih je prepun pokvareni zamrzivač sandučar od ohohohoho litara,
- bacanje svih načetih čarapa u smeće i slaganje sve odeće u čiju upotrebnu vrednost sumnjam, a za potrebe ne-daj-Bože ovakvih situacija, kao sada, kako bi s emogla baciti posle, recimo, nekoliko seansi stavljanja lanene krpe natopljene mašću na grudi junačke - sutra ću isprobati i onu preporuku da se u istoj isprži i struk prazog luka, kažu, prijatelji s bloga, tako je još efikasnije, a možte misliti samo na šta pidžama posle toga liči , ma, tačno je, nikad ne treba bacati baš sve, može nešto jednom i da zatreba, pa tek onda da se baci,
- ne bi bilo loše da naučim neku novu veštinu. Još samo da smislim koju. Da slikam, ne umem, a i to je više umetnost nego veština, od ručnih radova jedino ne znam da tkam, al gde nabaviti razboj pa sad, ne znam ni da friziram, al je po meni i to umetnost, mnogo toga još ne znam ali je najgore što ne znam ni kako bih naučila, paaaaaaa... eto, smisliću već i ako smislim, obavezno dopisujem , da ne zaboravim,
- ...
Sviće već izgleda, da nije ovih teških zavesa bila bih i sigurna u to, a moj spisak obećanja sebi samoj datih čini mi se kraćim od onog iz mojih misli, na početku teksta. Možda me dekocentriše ta zora, koju ne vidim, ometena zavesama i veštačkim svetlom, možda to beskrajno suvo kašljanje koje me toliko nervira ili modrica u korenu lakta, od današnjeg bockanja...
Tek, nekako zabavih ovu noć , da me ne uguši svojom dosadom .
Dobro jutro.
Огроман подухват... Свака част!
ОдговориИзбришиSad mi se cini, sitnica...
ОдговориИзбриши