ŠTA ĆE BITI SA SRBIJOM KAD POUMIRU SADAŠNJE PLATEŽNE, A STASAJU NESOLVENTNE BABE I DEDE




      Od  2,895 miliona radno sposobnih stanovnika Srbije, nezaposleno je , zvanično, 778.000 njih. Krajem prošle godine predvidjeno je da će tokom ove bez posla ostati svaki treći od, tada ukupno zaposlenih 2,157 miliona stanovnika.
    Srbija se, tako, približava vodećoj poziciji u Evropi po  stopi nezaposlenosti koja će, kaže statistika, dostići 33 odsto.


    Da zlo bude veće, broj zaposlenih i penzionera je skoro izjednačen mada bi, zarad uspešnog funkcionisanja penzionerskog osiguranja,  trebalo da imamo preko pet miliona zaposlenih, odnosno 3,5  zaposlena po jednom penzioneru.


     Zbog ovakvog stanja u ne-zaposlenosti ,jedini hranioci velikog broja porodica su - penzioneri. I to, što su stariji, izdržavaju sve veći broj ukućana.

     Statistika se ovim dimenzijama naše ekonomske situacije ne bavi.  Mada je činjenica da ti, penzioneri-hranioci na pragu svog životnog veka, izdržavaju sopstvenu decu, koja su negde pri kraju radnog veka ostala bez posla i sada čekaju rok za ostvarivanje prava na penziju, pa svoje unuke, koji nemaju sreće, adekvatne kvalifikacije, rodbinsku ili partijsku podršku, i nisu uspeli da se zaposle, a ne retko i praunuke , koje, u strahu od isticanja biološkog sata radjaju decu za koju znaju da ih ne mogu izdržavati.Pa su, tako, ti i takvi unuci i praunuci  u apsolutnoj zavisnosti od drugih.

     No, imajući u vidu podatke kojima statistika raspolaže,  realna je prognoza da će , s umiranjem sadašnje generacije već  precvalih penzionera, izvinjavam se zbog ove kovanice jer bolju nisam pronašla,  situacija biti još i mnogo gora.

     Jer, kada na njihova mesta dodje nova penzionerska generacija, njihove prinadležnosti će , realno je očekivati, biti daleko niže od primanja njihovih roditelja. Razlog - najpre u tome što se za obračunavanje penzije ne uzimaju najbolje plaćene godine staža, već sve, a znamo kako su nam se primanja kretala i koliko su oscilirala tokom najkriznijih godina. A zatim, mnogi su već godinama nezaposleni, pa će u penziju otići samo ispunjavajući onaj uslov vezan za godine starosti, s možda 20 ili 25 godina  staža.

     Čemu se mogu nadati  porodice s takvim primanjima penzionera i nezaposlenim mladjim članovima , kojima najbolje godidne prolaze u jadikovanju , povremenim i privremenim poslovima i nikad rešenim pitanjima egzistencije ?
     Čemu se može nadati Srbija, bez sopstvene privrede, s tendencijom uništavanja ono malo preostale sopstvene poljoprivrede, uz odsustvo svake perspektive za sadašnju generaciju nezaposlenih koja je dočekala četvrtu deceniju života bez  ijedne godine radnog staža?


     Trenutno, Srbija ima preča posla  od ovakvih razmišljanja. Njoj treba vazduh da  preživi trenutna gušenja.

     Dok se seti da nailazi vreme u kojem će joj polovina stanovnika biti socijalni slučajevi ,moraćemo da se molimo za zdravlje i što duži život najstarijih.  Jer, Srbija opstaje na njihovim plećima.

     

    
     



Follow by Email