Od 2,895 miliona radno sposobnih stanovnika Srbije, nezaposleno je , zvanično, 778.000 njih. Krajem prošle godine predvidjeno je da će tokom ove bez posla ostati svaki treći od, tada ukupno zaposlenih 2,157 miliona stanovnika.
Srbija se, tako, približava vodećoj poziciji u Evropi po stopi nezaposlenosti koja će, kaže statistika, dostići 33 odsto.
Danas su novine objavile - Stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji iznosi 51,2 odsto, što znači da svaka druga mlada osoba nema posao .
Da zlo bude veće, broj zaposlenih i penzionera je skoro izjednačen mada bi, zarad uspešnog funkcionisanja penzionerskog osiguranja, trebalo da imamo preko pet miliona zaposlenih, odnosno 3,5 zaposlena po jednom penzioneru.
Zbog ovakvog stanja u ne-zaposlenosti ,jedini hranioci velikog broja porodica su - penzioneri. I to, što su stariji, izdržavaju sve veći broj ukućana.
Statistika se ovim dimenzijama naše ekonomske situacije ne bavi. Mada je činjenica da ti, penzioneri-hranioci na pragu svog životnog veka, izdržavaju sopstvenu decu, koja su negde pri kraju radnog veka ostala bez posla i sada čekaju rok za ostvarivanje prava na penziju, pa svoje unuke, koji nemaju sreće, adekvatne kvalifikacije, rodbinsku ili partijsku podršku, i nisu uspeli da se zaposle, a ne retko i praunuke , koje, u strahu od isticanja biološkog sata radjaju decu za koju znaju da ih ne mogu izdržavati.Pa su, tako, ti i takvi unuci i praunuci u apsolutnoj zavisnosti od drugih.
No, imajući u vidu podatke kojima statistika raspolaže, realna je prognoza da će , s umiranjem sadašnje generacije već precvalih penzionera, izvinjavam se zbog ove kovanice jer bolju nisam pronašla, situacija biti još i mnogo gora.
Jer, kada na njihova mesta dodje nova penzionerska generacija, njihove prinadležnosti će , realno je očekivati, biti daleko niže od primanja njihovih roditelja. Razlog - najpre u tome što se za obračunavanje penzije ne uzimaju najbolje plaćene godine staža, već sve, a znamo kako su nam se primanja kretala i koliko su oscilirala tokom najkriznijih godina. A zatim, mnogi su već godinama nezaposleni, pa će u penziju otići samo ispunjavajući onaj uslov vezan za godine starosti, s možda 20 ili 25 godina staža.
Čemu se mogu nadati porodice s takvim primanjima penzionera i nezaposlenim mladjim članovima , kojima najbolje godidne prolaze u jadikovanju , povremenim i privremenim poslovima i nikad rešenim pitanjima egzistencije ?
Čemu se može nadati Srbija, bez sopstvene privrede, s tendencijom uništavanja ono malo preostale sopstvene poljoprivrede, uz odsustvo svake perspektive za sadašnju generaciju nezaposlenih koja je dočekala četvrtu deceniju života bez ijedne godine radnog staža?
Trenutno, Srbija ima preča posla od ovakvih razmišljanja. Njoj treba vazduh da preživi trenutna gušenja.
Dok se seti da nailazi vreme u kojem će joj polovina stanovnika biti socijalni slučajevi ,moraćemo da se molimo za zdravlje i što duži život najstarijih. Jer, Srbija opstaje na njihovim plećima.
Bravo Negoslava! To su teme koje treba da pune novinske naslove - ono od čega se živi i naš goli opstanak. Stvarnost nam je jadna i čemerna, a budućnost toliko mračna, da se ne usuđujemo ni da je pogledamo.
ОдговориИзбришиPogled u oči istini je toliko bolan, da od njega može da se oslepi. Nažalost, tako je ili još i gore.
ОдговориИзбришиA dok se prosvestimo, bojim se da će biti kasno.
U svakom slučaju, hvala na podršci.
Odličan tekst, sjajna zapažanja.
ОдговориИзбришиMislim da nema izlaza.
Moj muž nezaposlen, moja ćerka nezaposlena, ai mlađu to čeka uskoro, čim završi studije, koje se opasno bliže kraju, ja sve više gubim nadu i optimizam.
S druge strane, odđe mi kao okrivljeni kolega koji radi u nekoj #$%"* firmi sa platom tri i po puta većom od moje. šta zaboga radi teže složenije, odgovornije nego ja?
I kuka, kuka št će imati zabranu upravljanja vozilom tri meseca.
pa nek obraduje nekoga i plaća ga ga tri meseca da ga vozi.
I tako ne vidim kako je moguče potrošiti tolike pare, ne bi ni osetio taj neki minimalac.
Ljudi koju mogu da pomognu neće, nema enmpatije, nema solidarnosti...od nas svi beže kao sa broda koji tone.
Da li mi suze mogu pomoći?
Anđeli, sveci, Bog?
Nema utehe da je mnogo ovakvih, to stvari čini još težim, jer su šanse još manje.
Svaki put kad pročitam tvoj komentar , najpre se naježim, od tuge i muke, a onda ... shvatim da si jedna žena lavica, puna snage, energije, volje i ljubavi za svoju porodicu. I znam, dok čekate bolja vremena, dok sačekate bolja vremena, ostaćete tako jaki i stameni. I Bog, sigurna sam u to, mora da baci pogled i na vas. Ja vam to od srca želim.
ОдговориИзбришиHvala ti draga.
ОдговориИзбришиNegde mora malo tuge da se izlije, pa je izlijem na ovakvim temama, bolje nego na poslu ili u porodici. Oprosti mi, nisam razmišljala o tome da će to i tebe potresti.
Eh, da je bar pomoći od nekuda, samo lepe reči ohrabrenja...izvini, ne mislim na tebe, taman posla, pa i ne znamo e, mislim na sve ljude koje znamo celi ili skoro celi život.
Jaki smo mi, izdržaćemo još tih desetak godina, a posle ćemo da uživamo u penziji :D
Slobodno napiši sve za šta osetiš da treba reći. Jedino mi ostaje da ti poželim što više komentara na vedrim tekstovima - nadam se da se razumemo.
ОдговориИзбришиSadašnja garnitura penzionera platežna je zahvaljujući radu u socijalističkoj Jugoslaviji i propisima koji su uredili tu oblast, tako da su penzije sasvim solidne, ima i onih od 20 hiljada ali ima i od 70 i sto hiljada dinara. Pa zamislite kad čovek dobije 10-tog u mesecu npr.35 h tj. pola i još toliko čeka ga 25-tog... Sami oni kažu da izdržavaju odraslu decu i unuke, a kad njih ne bude bilo, onda smo baš u problemu, i to velikom problemu. To ste u pravu.
ОдговориИзбришиZnam za slučajeve gde su bili ko u bunilu posle smrti baba i deda s visokim oenzijama. Dvostruka tuga.
Избриши