Bila sam malo kreativna ili - ovo može svako, časna reč

Proteklih dana uhvatila me je "manija" heklanja. Satima sam sedela s heklicom i pletećim iglama u rukama i heklala i plela... neke fine sitnice.

Ne mogu da pletem uvek. Kao što ne mogu ni uvek da šijem, čitam,vezem, peglam... pa, ruku na srce, uvek ne mogu ni da kuvam. Pa ponekad skuvam za dva ili tri dana. Posebno kad su sarma, podvarak ili pasulj u pitanju.


Ovoga puta završila sam, najpre, neke lepe stvarčice za jednu beba Sofiju, započete u vreme kada je tek bila rođena.

Džemperić i kapa biće joj taman dobri za proleće, kad počne da šeta. Samo da mama odredi gde ćemo zašiti cvetiće.

Ovaj prsluk dobro će joj dobro doći tokom zimskih dana. Praktičan je jer se lako oblači budući da je sašiven samo na jednom ramenu, a svud unaokolo su dugmići. Rukom pleteni.

I igračka Sovica je od pamuka, punjena vatom. Čista ekologija.

Pamučni je i hvatač snova sa satenskim trakicama. Za perca neka se snađu sami, mama i tata ;)

Usput sam uradila i nekoliko (otkad se to nekoliko desetina komada zove nekoliko šapuće mi neko iza leđa) novogodišnjih ukrasića. Za jelku, za na ekser ili... za gde god. Ovi plavi su za Olju. Za ostale, neka ostane iznenađenje.

Ovu kapu dugujem dragoj Nadi još od prošle zime, kada sam imala "maniju" kapopletenja.

Pre svega toga napravila sam sebi ovu narukvicu. Biseri, pravi, malo metala, malo kamenčića. Kupovala nekad, al sve dosad nisam stigla da nanižem onako, po svome. U međuvremenu me Fejsbuk drugarice posavetovaše: kupi memorijsku žicu pa bog da te vidi. To je ovo:

Pa sam, posle početničkog uspeha, danas ponovo kupila, ovoga puta 15 krugova predmetne žice. I "štrikam", sve u šesnaest, dok imam materijala. Ovog u ovim kutijama, a kad nestane... sad bar i u Nišu ima gde da se kupi, ne mora da se naručuje, čak iz Subotice, ko nekad.

Maločas  sam uradila ove dve crvene:  malo bisera, malo korala (ma neka lažu prodavci kolko oće, samo slep može da poveruje da je pravi), malo metalnih kuglica, šipki i figurica i... to je to.

Naravno da tvrdim da ovo može svako, samo ako počne. Naravno, to tvrdi i moja profesorka slikanja kada ja počnem da kukakam kako od mene nikad slikar neće biti, ali joj ja i dalje ne verujem.

No, sve i da ne može svako baš sve od ovoga, ovo, garantujem vam glavom, može baš svako:

ovaj obruč staje 30 dinara i ima ga u svim bojama

htela sam najpre da na njega stavim ovaj privezak,

ali je težak za njega, pa sam se setila ovog, od sedefa

I da, kupila sam i ove kuglice maločas, ne držite me za reč ali mislim da velika košta 20 dinara, srednje su oko 15, a male nisu više od 10 dinara.

i ovu žicu za nizanje, metar staje 20 dinara. E, i to može svako da naniže sam, garantujem vam.

I znate šta: ova žica je odlična da se od nje i bisera napravo ovo, ali o tome u sledećem broju.

Umalo da zaboravim -ove brošiće napravila sam od zihernadle, ove žice koja je na kalemu i dugmića: