Becka festa na zaplanjski nacin

Krstići iz Beča, ona Lena, Trebinjka iz Dubrovnika i zaplanjska snajka i Zoran iz Malog Krčimira,ostvarili su svoj san- sagradili su kuću u jednom lepom mestu nadomak Beča
u mirnom i lepom seocetu sa veštačkim jezerom oko kojeg su načičkane kuće kao iz bajke (i nekih naših zemljaka), malom crkvom  i velikim starim dvorcem koji se prodaje za ceo jedan evro






I kako to kod Srba inače biva, proslavili su useljenje u novi dom sa prijateljima, zemljacima sa svih strana, kolegama sa svih meridijana, od Lihtenštajna do Japana i, naravno, komšijama, prvim i onim malo udaljenijim.



Dolazilo se i odlazilo, ko i kod nas- kad je ko hteo, mogao ili umeo, iako su svi pozvani u isto vreme, sa sve sitnom i velikom decom, kolicima za bebe-lutke, kucama manjim i većim,



 služili se, ne propustajuci ni jednu ponudu, uz raspitivanje o svakoj,




  ili preskačući sve, čuvajuci se za prase koje se sve vreme okretalo na ražnju donetom iz Srbije, uzrokujući zazubice

 

Falilo je, doduše, od tice mleka, ali ga na svu sreću niko nije trazio- pored svih sluzenih delikatesa stvarno bi bilo suvišno





Prase, ono s ražnja (drugo je dopremljeno iz pekare) "blagoslovio" je kum- po nekom bosanskom običaju- ponudi mu se da odseče parče po izboru, a jede ono sto iseče


a saznala sam i za, takođe  bosanski običaj, da se ispod poklona za useljenje , koji se ostavlja u kuhinji, stavi i nešto para- kolko da ih u kući uvek bude.

Što ti je nas čovek- prođe pola sveta (i tri sela pride), ali deo svog zavičaja uvek nosi sa sobom: uz pomenuto i nezaobilazno prase na ražnju, ovoga puta bile su to ubelolučene paprike, i ljute i slatke, trljanica ili urnebes, šopska salata, proja, banica... dobro, i nekoliko vrsta naših sireva, uz one klasične, švapske...




Follow by Email