Kako 'e đavol baba i kralja prevarila

Da ti priča deda, a i na mene su mi kazuvali, nit sam videl nit ti mogu reknem da li je istina, tike, takoj kako sam čul, takoj ti i kazujem.

U onoj vreme i kojo ja pantim i mlogo odnapred, se mlogo teško živelo,  više se trpelo nego što se imalo, neje se imalo ni kvo izede, ma ič usta da se turi neje bilo, ima ljudi koji su kordelji jeli da živi ostanu. A kad se ima, dadu ti kolko ti dadu, nesi smejal da potražiš nit kad se ima nit kad se nema. Ako potražiš, kajiš ima da raboti.

Ali su se i tag, koji su umejali, snaodili, kako je ko’i umejal. Ko’i si je imal akal bolje je proodil od onija koji su bili pravedni i pošteni, al ko u svako vreme, zatoj i pomalko glupavi.

Takoj je jedna ovde, iz zlatarsku familiju, sve redom, ma  celo selo, uzbunila. More, čak i kralj je za toj čul pa beše džandari pratil u Kričimir da vide dali tuj ima nešto eli se samo provrevruje.

Baba smislila kako je, begim, snila san i kako voj Bogorodica na san iskača pa voj sve kazuje  ništo drugo nego kude u planinu ima zlato. Al', do tam samo sas beli konji mora se ide.

I takoj, ubedi baba najbogati ljudi u Kričimir, koji su imali beli konji, da se ide u planinu i da se vadi zlato. Svaku nedelju se klal po jedan brav, ovan ili jarac, sprema se, jede se, pa baba legne da spi, da vidi kvo će kad sanja i kude će voj se na san prikažu katanci i sandaci i zlato.

Pa kopaju i prevrtaju i kamen i stene. A Suva planina, golema, samo toj je i imala- stene i kamenje.

Baba neje imala ni paramanje, u kvo da se obleče, pa je išla kod komšije, provrevi im kakvo platno da voj dadu da si sašije obleklo, a ona će im s krivače dava  zlato da im vrne kvo su joj dali, ma, nema ni da bro'i.

Pominjuvala si, takoj, baba, i za edenje i za obleklo, a gočka si nabrala i za poposle.

I samo je ednu noć štukla. Nit ju kuj čul, niti kuj videl, i ništa više nikad nikuj ništa od babu i njojno sanjano zlato  neje znal.

Kvo su kazali na kralja, ni toj nikuj ne znaje.

kurdelji- koren od klipa kukuruza

tag- tada

snaodili- snalazili

provrevruje- propričava

kobegim- kaobajagi

štukla- nestala

Zahvaljujem  Zavidinki Ljiljani Grozdanović,  rodom iz Velikog Krčimira, na ideji