Nemam mnogo vremena za blog ovih dana, budući da na Andrevlju pratim Tesla global forum
ali ne mogu da vam se ne pohvalim jednim lepim blogerskim druženjem na visokom nivou- hoću da kažem, ovaj hotel se nalazi na 210 metara nadmorske visine, što ste verovatno već i sami shvatili:
Juče su me mnogo, ali mnogo, obradovale blog drugarice Merima, Snežana i Vera.
Blogerska prepoznavanja su uvek dragocena i neću vam sada pričati o tome da nam je druženje jako prijalo- naši osmesi i činjenica da su debelo probile vreme od dva planirana sata za boravak na Fruškoj Gori govore sami za sebe. Tek, zaključile smo da su ovakvi susreti dragocenosti za dušu, a i telu ne smeta boravak na svežem vazduhu umesto čučanja uz kompjuter, kojem ipak hvala na tome što nas je spojio.
Nismo pominjale politiku- koje nam je preko glave, ekonomiju- šta to beše, sekiracije, frustracije i ostale nezgodacije, ali smo se zato smejale, mnogo smo se smejale, pričale- a gde ovoliko žena, pa još blogerke, mogu da ćute,
malo se hvalile- e, ko čime, neću da vam kažem; malo i žalile, valjda bez toga i ne može, život je život; a najviše nam je bilo krivo što smo na ovaj prvi samit na visokom nivou morale da stavimo tačku... u stvari, tri tačke. I već dogovorile da se srećemo- ne, ne da se sretnemo još jednom, nego da se i dalje srećemo.
Neki su i čitali
gradivo koje su propustili
Neki su lovili zanimljive detalje za dokumentovanje boravka na ovom već tradicionalnom događaju, kao npr Meri
neki su kritkovali kuvara koji je od jedne jabuke i mnogoooooogo brašna napravio gletavu lenju pitu,
tek,
zaista nam je bilo žao kad je došlo vreme da im mahnem na odlasku
i
svakako
družićemo se mi još. Od svih nas zavisi u kom sastavu :)
ali ne mogu da vam se ne pohvalim jednim lepim blogerskim druženjem na visokom nivou- hoću da kažem, ovaj hotel se nalazi na 210 metara nadmorske visine, što ste verovatno već i sami shvatili:
Juče su me mnogo, ali mnogo, obradovale blog drugarice Merima, Snežana i Vera.
Blogerska prepoznavanja su uvek dragocena i neću vam sada pričati o tome da nam je druženje jako prijalo- naši osmesi i činjenica da su debelo probile vreme od dva planirana sata za boravak na Fruškoj Gori govore sami za sebe. Tek, zaključile smo da su ovakvi susreti dragocenosti za dušu, a i telu ne smeta boravak na svežem vazduhu umesto čučanja uz kompjuter, kojem ipak hvala na tome što nas je spojio.
Nismo pominjale politiku- koje nam je preko glave, ekonomiju- šta to beše, sekiracije, frustracije i ostale nezgodacije, ali smo se zato smejale, mnogo smo se smejale, pričale- a gde ovoliko žena, pa još blogerke, mogu da ćute,
malo se hvalile- e, ko čime, neću da vam kažem; malo i žalile, valjda bez toga i ne može, život je život; a najviše nam je bilo krivo što smo na ovaj prvi samit na visokom nivou morale da stavimo tačku... u stvari, tri tačke. I već dogovorile da se srećemo- ne, ne da se sretnemo još jednom, nego da se i dalje srećemo.
Neki su i čitali
gradivo koje su propustili
Neki su lovili zanimljive detalje za dokumentovanje boravka na ovom već tradicionalnom događaju, kao npr Meri
neki su kritkovali kuvara koji je od jedne jabuke i mnogoooooogo brašna napravio gletavu lenju pitu,
tek,
zaista nam je bilo žao kad je došlo vreme da im mahnem na odlasku
i
svakako
družićemo se mi još. Od svih nas zavisi u kom sastavu :)
Нема коментара
Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.