- A kako smo mi postali prijatelji- pitam sinoć Fb prijatelja koji je lajkovao nešto na mom profilu.
- Bavimo se sličnim poslom, i ja imam sajt, Vi pišete... - odgovara mi čovek- Ako je greška, brišite ili da brišem, to je bar lako.
-Ne, taman posla. Samo sam se pitala jer, vidim, nismo prozborili ni reč.
- U redu, pozdravljam Vas.
- I ja Vas, izvinite na smetnji.
- Ma nije smetnja, nego mi muka i od drugih i od sebe, na ovom Fejsbuku. Pa ponekad delujem narogušeno, hehe. A ne može čovek da ima sajt, a da nema Fb profil, ne biva.
- E da, i mene su naterali, i na blog i na Fb, ali tek kada sam pokrenula blog shvatila sam koliko mi sam Fb znači baš zbog blogova.
- Jeste, ako neko može da drži Fb u tom svojstvu reklame za nešto i informisanja za drugo, dobro je... Ali, mnogo nerazumevanja, teških reči... Uh!
Obećah čoveku da ću, umesto da mu objašnjavam kako ja rešavam te probleme, napisati tekst na ovu temu. Kako izbegavam zamku teških reči na Fb, kako se klonim negativnih, prostih, zlih... ljudi, reči, tema. I kako me je tome sam net, sam Fb i sam kompjuter, zapravo, naučio.
Po prirodi sam... kada sam počela da tražim definisiju reči prznica na netu, shvatila sam da ovu reč isuvuše olako upotrebljavamo i da je ona mnogo teža po onoga o kome je reč, nego što mislimo. Dakle, nisam prznica u smislu onoga ko lako i brzo započinje kavgu i svađu tek da bi se svađao, ali jesam osoba koja lako plane, pre svega kada je reč o nepravdi, o tome da me neko uverava da je crno belo ili da je rekao i uradio ono što nije ili da sam rekla ili uradila ono što nisam ili da mislim ono što ne mislim ili da sam se naljutila kada nisam (baš zato što ja uvek kada se naljutim to i kažem i pokažem)... Doda li se tome da sam u horoskopu ovan, sve je jasno.
Neretko sam u životu sa ove strane ekrana, odnosno u "stvarnoj" stvarnosti imala probleme zbog toga- ne vole ljudi kada im istinu saspeš u lice. Niti vole da im daš do znanja da ti je jasno da te fortaju, da si, slučajno ili namerno, saznao da su "zaobilazili istinu" onomad kad su rekli jedno a ispostavilo se nešto sasvim treće, niti nekima prija ako, kada si u svoju tvrdnju siguran milion posto, ostaješ pri njoj i kada bi po svaku cenu da te ubede u svoje verovanje, potkrepljeno s dva odsto verovatnoće da je moguće.
Sva sreća je, zato, što sam i ono malo vremena provođeno na Fb pre nego što sam pokrenula blog, utrošila na praćenje ovog fenomena iz svih mogućih uglova. Ko,šta, kako, gde, zašto, čemu, sa kim, o kome,zašto - posmatrala sam dok sam svoje albume na Fb punila fotografijama u pink-roze-ljubičanstvenim nijansama, zbog čega su neki, shvatila sam, poverovali u to da se lažno izdajem za ekonomistu i novinara (oprošteno im je, naravno, jer sam im sama davala osnove za to).
Pročitala sam i tekst sjajne Hane Kazazović na temu- kako mi je net pomogao da postanem bolji čovek i nekoliko sličnih, shvatila kako se ponašaju na netu pametni i normalni ljudi, videla kako se ponašaju budale i ostali i... zahvaljujući svemu tome ja sam polako, gotovo neprimetno za mene samu, bez ikakvih nastojanja, napora i angažovanja, prevazilazila onu svoju plahovitu prirodu, obuzdavajući svoju sklonost da planem, da odmah reagujem sasipajući sve što imam, da, jednostavno, kažem svoje.
Za nepune tri godine kako sam aktivna na Fb, najpre zahvaljujući potrebi da širem krugu ljudi ukažem na to što pišem na svojim blogovima (nikada nisam krila da je meni jako važna čitanost i da mi mnogo znači), ja sam doživela da mi priznanje za stpljenje i toleranciju prema razno-raznim likovima, od rođenih provokatora do onih koji zaista ne kapiraju neke stvari, odaju i drugari u nekim grupama u kojima sam administrator. Možda se ponekad neko i pita otkud mi toliko snage, energije i vremena da se na taj način nosim sa osobama koje ne kapiraju ili ne žele da ukapiraju kada im se kaže- ovo može, ono ne; ovo je u redu, ovo nije u redu zato i zato, pa opet- zato i zato...; ne dozvoljavamo upotrebu ružnih i neprimerenih reči uprkos tome što tih reči ima širom vascelog neta; imaš pravo da kažeš svoje mišljenje, ali bez vređanja onoga ko misli drugačije.
Činjenica je, ljubaznost i odlučan stav su ključ za rešavanje bezobrazluka svih vrsta.
Najlakše je nekoga blokirati, obrisati, ukloniti.
Ja i dalje to činim tek kada iscrpem sve ostale mogućnosti.
Na svu sreću, nisam imala mnogo neprilika na sopstvenom profilu i na blogovima.
Klonim se, inače, ostrašćenih diskusija u kojima se na stub srama postavlja neka osoba- od pljuvanja po Orlovima i ostalim starletama, pevaljkama, Šiptarima, Hrvatima, nama samima, komšiji, Putinu ili Obami, Čanku i ostalim separatistima u Vojvodini, Vučiću i ostaloj vlasti, Kandićki i ostalim Lihtovima i stranim p(l)aćenicima...
Kažem ponekad svoje mišljenje, ali izbegavam uplivavanje u krugove gde se preti krvlju, klanjem, gde se živi sahranjuju i bogorodi im se sve do devetog kolena...
Jednako kao što vodim računa o tome da ne upadnem u zamke prepucavanja sa ljudima koji provociraju kako bi privukli pažnju, nastojim i da korigujem sopstvene falinke u ponašanju, odnosno, kako to lepo reče Hana, da budem boji čovek. Da, s jedne strane, takve razumem i pokušam da nađem razloge za njihovu netolerantnost, drskost, pakost i zlobu (ko zna kakve sve nesreće nateraju čoveka da bude pakostan i zao), a da s druge strane takvima i ne dam povoda da se meni lično obraćaju.
Svakoga najpre, ako je tome sklon, zamolim da na mojoj strani ne koristi ružne reči i psovke, da ne vređa moje sagovornike i ljude koji komentarišu i o kojima pišem, da svoj stav kaže tako da ga svi razumeju. To, što je na takve pojave navikao na nekim drugim mestima, nije moj problem.
Spisak blokiran osoba mi nije predugačak, ali postoji. Tu su oni profili, namerno ne kažem imena jer zaista ne znam ko iza njih stoji, sa kojima nije vredno dalje gubljenje vremena.
Zanimljivo, češće se dešavalo da takve osobe obrišu mene, nego ja njih. Valjda po onoj logici- ako im ne dozvoljavam da šire svoj inat, sve neznanje, svoju drskost i umišljenost, onda im nisam ni potrebna. A ni, takvi kavi jesu, oni meni.
fotografije sam pozajmila s Fb
Ја тек треба да научим све ово што си описала у овом тексту. Али, колико пута и сама одлучим да не оставим коментар на неки текст јер се бојим да би био протумачен онако како не желим, трудим се да не ширим негативну енергију... Хвала на овом тексту, много ми значи!
ОдговориИзбришиJa sam sigurno u to da ti ne možeš da širiš negativnu energiju. Tvoji tekstovi na blogovima to najbolje pokazuju. <3
ИзбришиTekst ti je odličan.Ja sa ranije imala mnogo više strpljenje i razumevanja prema onima koji šire negativnu energiju i mržnju.Nažalost,vremenom sam shvetila da je to samo gubljenje vremena i da oni počinju kod mene da stvaraju negativne reakcije jer do njih ne dopire ono što im govorim.Većina tih ljudi je upravo želela da se upustim sa njima u razgovor kako bi sasuli još više netrpeljivosti ili mržnje prema odredjenim ljudima.Zato sve češće,kad prepoznam tkve,samo ih blokiram.
ОдговориИзбришиU pravu si. Zašto da trujemo sebe njihovom nesrećom? Hvala ti Milice.
ИзбришиDobro je što možemo da razmenimo misli i utiske. i da ponekad naučimo ponešto jedni od drugih. Ja sam, tako, i naučila- da na ostrašćenost ne odgovaram, da zlobi ignorišem, da loše i ne vidim. I sama znaš da se jedino tako može. Hvala ti.
ОдговориИзбриши