Kako se oduprti prostakluku i zlobi na Fejsbuku



- A kako smo mi postali prijatelji- pitam sinoć Fb prijatelja koji je lajkovao nešto na mom profilu.
- Bavimo se sličnim poslom, i ja imam sajt, Vi pišete... - odgovara mi čovek- Ako je greška, brišite ili da brišem, to je bar lako.
-Ne, taman posla. Samo sam se pitala jer, vidim, nismo prozborili ni reč.
- U redu, pozdravljam Vas.
- I ja Vas, izvinite na smetnji.
- Ma nije smetnja, nego mi muka i od drugih i od sebe, na ovom Fejsbuku. Pa ponekad delujem narogušeno, hehe. A ne može čovek da ima sajt, a da nema Fb profil, ne biva.
- E da, i mene su naterali, i na blog i na Fb, ali tek kada sam pokrenula blog shvatila sam koliko mi sam Fb znači baš zbog blogova.
- Jeste, ako neko može da drži Fb u tom svojstvu reklame za nešto i informisanja za drugo, dobro je... Ali, mnogo nerazumevanja, teških reči... Uh!

Obećah čoveku da ću, umesto da mu objašnjavam kako ja rešavam te probleme, napisati tekst na ovu temu. Kako izbegavam zamku teških reči na Fb, kako se klonim negativnih, prostih, zlih... ljudi, reči, tema. I kako me je tome sam net, sam Fb i sam kompjuter, zapravo, naučio.




Po prirodi sam... kada sam počela da tražim definisiju reči prznica na netu, shvatila sam da ovu reč isuvuše olako upotrebljavamo i da je ona mnogo teža po onoga o kome je reč, nego što mislimo. Dakle, nisam prznica u smislu onoga ko lako i brzo započinje kavgu i svađu tek  da bi se svađao, ali jesam osoba koja lako plane, pre svega kada je reč o nepravdi, o tome da me neko uverava da je crno belo ili da je rekao i uradio ono što nije ili da sam rekla ili uradila ono što nisam ili da mislim ono što ne mislim ili da sam se naljutila kada nisam (baš zato što  ja uvek kada se naljutim to i kažem i pokažem)... Doda li se tome da sam u horoskopu ovan, sve je jasno.

Neretko sam u životu sa ove strane ekrana, odnosno u "stvarnoj" stvarnosti imala probleme zbog toga- ne vole ljudi kada im istinu saspeš u lice. Niti vole da im daš do znanja da ti je jasno da te fortaju, da si, slučajno ili namerno, saznao da su "zaobilazili istinu" onomad kad su rekli jedno a ispostavilo se nešto sasvim treće, niti nekima prija ako, kada si u svoju tvrdnju siguran milion posto, ostaješ pri njoj i kada bi po svaku cenu da te ubede u svoje verovanje, potkrepljeno s dva odsto verovatnoće da je moguće.



Sva sreća je, zato, što sam i ono malo vremena provođeno na Fb pre nego što sam pokrenula blog, utrošila na praćenje  ovog fenomena iz svih mogućih uglova. Ko,šta, kako, gde, zašto, čemu, sa kim, o kome,zašto - posmatrala sam dok sam svoje albume na Fb punila fotografijama u pink-roze-ljubičanstvenim nijansama, zbog čega su neki, shvatila sam, poverovali u to da se lažno izdajem za ekonomistu i novinara (oprošteno im je, naravno, jer sam im sama davala osnove za to).

Pročitala sam i  tekst sjajne Hane Kazazović na temu- kako mi je net pomogao da postanem bolji čovek i nekoliko sličnih, shvatila kako se ponašaju  na netu pametni i normalni ljudi, videla kako se ponašaju budale i ostali i... zahvaljujući svemu tome ja sam polako, gotovo neprimetno za mene samu, bez ikakvih nastojanja, napora i angažovanja, prevazilazila onu svoju plahovitu prirodu, obuzdavajući svoju sklonost da planem, da odmah reagujem sasipajući sve što imam, da, jednostavno, kažem svoje.

Za nepune tri godine kako sam aktivna na Fb, najpre zahvaljujući potrebi da širem krugu ljudi ukažem na to što pišem na svojim blogovima (nikada nisam krila da je meni jako važna čitanost i da mi mnogo znači), ja sam doživela da mi priznanje za stpljenje i toleranciju prema razno-raznim likovima, od rođenih provokatora do onih koji zaista ne kapiraju neke stvari, odaju i drugari u nekim grupama u kojima sam administrator. Možda se ponekad neko i pita otkud mi toliko snage, energije i vremena da se na taj način nosim sa  osobama koje ne kapiraju ili ne žele da ukapiraju kada im se kaže- ovo može, ono ne; ovo je u redu, ovo nije u redu zato i zato, pa opet- zato i zato...; ne dozvoljavamo upotrebu ružnih i neprimerenih reči uprkos tome što tih reči ima širom vascelog neta; imaš pravo da kažeš svoje mišljenje, ali bez vređanja onoga ko misli drugačije.

Činjenica je, ljubaznost i odlučan stav su ključ za rešavanje bezobrazluka svih vrsta.

Najlakše je nekoga blokirati, obrisati, ukloniti.
Ja i dalje to činim tek kada iscrpem sve ostale mogućnosti.

Na svu sreću, nisam imala mnogo neprilika na sopstvenom profilu i na blogovima.

Klonim se, inače, ostrašćenih diskusija u kojima se  na stub srama postavlja neka osoba- od pljuvanja po Orlovima i ostalim starletama, pevaljkama, Šiptarima, Hrvatima, nama samima, komšiji, Putinu ili Obami, Čanku i ostalim separatistima u Vojvodini, Vučiću i ostaloj vlasti, Kandićki i ostalim Lihtovima i stranim p(l)aćenicima...
Kažem ponekad svoje mišljenje, ali izbegavam uplivavanje u krugove gde se preti krvlju, klanjem, gde se živi sahranjuju i bogorodi im se sve do devetog kolena...
Jednako kao što vodim računa o tome da ne upadnem u zamke prepucavanja sa ljudima koji provociraju kako bi privukli pažnju, nastojim i da korigujem sopstvene falinke u ponašanju, odnosno, kako to lepo reče Hana, da budem boji čovek. Da, s jedne strane, takve razumem i pokušam da nađem razloge za njihovu netolerantnost, drskost, pakost i zlobu (ko zna kakve sve nesreće nateraju čoveka da bude pakostan i zao), a da s druge strane takvima i ne dam povoda da se meni lično obraćaju.

Svakoga najpre, ako je tome sklon, zamolim da na mojoj strani ne koristi ružne reči i psovke, da ne vređa moje sagovornike i ljude koji komentarišu i o kojima pišem,  da svoj stav kaže tako da ga svi razumeju. To, što je na takve pojave navikao na nekim drugim mestima, nije moj problem.

Spisak blokiran osoba mi nije predugačak,  ali postoji. Tu su oni profili, namerno ne kažem imena jer zaista ne znam ko iza njih stoji, sa kojima nije vredno dalje gubljenje vremena.
Zanimljivo, češće se dešavalo da takve osobe obrišu mene, nego ja njih. Valjda po onoj logici- ako im ne dozvoljavam da šire svoj inat, sve neznanje, svoju drskost i umišljenost, onda im nisam ni potrebna. A ni, takvi kavi jesu, oni meni.





fotografije sam pozajmila s Fb


 
Pravo u centar si pogodila sa ovom rečenicom: "ljubaznost i odlučan stav su ključ za rešavanje bezobrazluka svih vrsta" 
+
1
0
1
 
 · 
Одговори
 
naučila sam i ja nešto na netu :)

Ognjena Lazić

пре 5 дана  -  Дели се јавно
 
Ljubica Balać je BAŠ sve rekla što bih i sama napisala! :) Odličan, odličan tekst u smislu ohrabrujući, izgrađujući. Ma, u svakom smislu mi je prijao!
+
1
0
1
 
 · 
Одговори
 
Zahvaljujem. Pozdrav iz Niša.

Ljubica Balać

пре недељу дана  -  Дели се јавно
 
Jako mi je koristio ovaj tekst! Dugo sam razmišljala da li da ne komentarišem uopšte, ali opet, važna mi je komunikacija sa ljudima koji čitaju. Koliko mi je važno i da čitaju, da se ne lažemo. Volim tu razmenu informacija i teško mi je kad u njoj preovlada neki loš ton i neki loši motivi. Ipak čak i oni koji ružno govore i vređaju, jer ne umeju drugačije da kažu da prosto imaju drugačiji stav, izdvoje vreme i da pročitaju i da komentarišu i u poslednje vreme im se samo zahvalim na toj razmeni. Ali ovo što je Hana rekla je odlično, baš osnažuje, jer nije lako biti uvek cool u takim momentima- tu sam da bih bila bolji čovek i koliko je do moje odgovornosti, da učinim ovaj svet boljim mestom! Hvala ti na ovom tekstu!
Прикажи мање
+
2
1
2
 
 · 
Одговори
 
Hvala tebi na povratnoj informaciji. I da- mogu oni da imaju stav kakav god im se prohte, ali ako im se lepo objasni da je nije fer i nije poželjno da budu grubi, da vređaju, onda su stvarno zli ako to ne prihvate i ne ispoštuju. I nije im mesto tamo gde se trpaju d abi trovali svojim zlom sve ostale.

Мерима Аранитовић дели ово преко Google+

пре недељу дана  -  Дели се приватно
 
+
5
4
5
 
 · 
Одговори
 
U potpunosti se slazem sa ovim sto ste napisali. To sto ste vi opisali je asertivnost, i to je zdrav nacin komunikacije. Treba izraziti svoj stav, ali na pravi nacin i pri tom ne ugorzavajuci potrebe i integritet drugih ljudi. I ja volim da izbegavam ostrascene diskusije koje ste naveli, narocito preko FB, jer tu neverbalna komunikacija (gestikulacije, ton i visina glasa) radi puno, a preko kompjutera se ona ne primecuje. Pa lako ljudi mogu pogresno protumaciti ono sto ste u stvari hteli da kazete. A, bez potrebe!
+
1
0
1
 
 · 
Одговори
Прикажи сва 4 одговора
 
Nikad nije kasno da čovek nauči korisne stvari. I ja , i dan danas, ponekad nisam asertivna, ali učim... i sve sam asertivnija, a sve manje galamim.
 
I to se uvi do kraja zivota. Nikada necemo maksimlano biti asertivni. Uvek ce biti neka nova situacija koja ce nas iznenaditi.

Red Moona дели ово преко Google+

пре недељу дана  -  Дели се јавно
 
+
2
1
2
 
 · 
Одговори

Follow by Email