Nisam kročila u mnoga zaplanjska sela mada se odavno dogovaram sa prijateljima da krenemo i jednu malu ekskurziju kako bi oni videli Zaplanje, a ja zavirila u ta meni nepoznata sela i pokupila malo materijala za pisanje.
No, zahvaljujući internetu u prilici sam da povremeno objavim zapise (tuđe) iz bar nekih sela- i bar dok se pomenuti plan ne realizuje.
Ovoga puta, zahvaljujući ljubaznosti Milice Cvetanović vodim vas u Donje Dragovlje. Selo je u podnožju Babičke gore, 13 km jugoistočno od Gadžinog Hana, opštinskog središta.
Turski popis niške nahije (sa njenih 111 sela) kazuje da se selo još 1516. godine zvalo Donje Dragovlje i da je imalo 31 kuću, dva udovička i šest samačkih domaćinstava.
Po legendi, dobilo je naziv posle velike poplave, kada su se sinovi nekog Dragoljuba preselili na donje i gornje imanje. Ili je, po drugoj legendi, selo je dobilo naziv po istomenom selu negde na bugarskoj granici, odakle su se Dragovlajni navodno doselili.
Po popisu iz 2011. godine selo je imalo 391 žitelja u 163 domaćinstva.
Mahom se bave poljoprivredom, nešto malo njih je zaposleno, a neženja je jako puno.
Selo ima crkvu, zadružni dom, četvororazrednu školu sa 15 đaka, seoski vodovod. Poštuje svoje meštane poginule u svetskim ratovima, o čemu svedoči spomen ploča.
Hroničar ovog sela, Vidoje Cvetanović, zabeležio je da je crkva sagrađena 1536. godine i da je u njoj sve do Drugog svetskog rata obavljana verska služba. Bila je ograđena, a ispred ulaza sa zapadne strane nalazile su se tri nadgobne ploče ratnika poginulih u Balkanskim i Prvom svetskom ratu.Ogradu su srušili komunisti posle Drugog svetskog rata. Pokušali su i da je zapale, ali kamen nije hteo da gori. Vremenom, spomenici su propali.
-Pre ove, donjodragovska bogomolja je bila u Ramničištu, pored potoka u Dunjaku. Tamo se i sada nalazi kamenje temelja nekadašnjeg manastira.
Sveštenik Živojin Mladenović je proučio tipik preseljenja i gradnje nove crkve koji je našao u Dečanima- prepričala mi je deo teksta iz monografije Vidoja Cvetanovića Lidija Cvetanović Corridolo-Manastir u Dunjaku, podignut u srednjem veku, bio je posvećen svetoj Bogorodici. Negde oko 1530. godine, o Maloj Gospojini, 21. septembra, bila je svečanost, sobor u porti crkve. Subaša je poslao dva vojnika da održavaju red na soboru. Jednom vojniku, Turčinu, dopala se lepa Dragovka, koja je igrala u kolu. Posegao je za njom pa je došlo do tuče i jedan mladić, Novak, ubija turskog vojnika. U Koprivnici (kod sadašnjeg Gadžinog Hana) bio je turski zapovednik Belan, koji je naredio da se privede ubica. Sud ga je unapred osudio na nabijanje na kolac, ali drugi turski vojnik koji je bio na soboru je posvedočio da taj Srbin nije kriv, već je bio kriv njegov drug, Turčin. Mladog Srbina nisu ubili, ali Belan naredi da se manastir sruši, a da Dragovci podignu novu crkvu koja mora da bude udaljena najmanje 500 metara od carskog druma. (Danas zemljani put koji ide kroz Brzaticu i pored Bare). Odmereno je 500 m, od sadašnje kondžulske lipe, i na novom mestu podignuta crkva posvećena je Sv. Nikoli, odnosno Sv. Luki, koji je seoska slava.
I kao i sva ostala zaplanjska sela, ima prelepe, nove ili renovirane kuće, pravi mali raj na ovom delu planete, ali i one napuštene.
fotografije su sa Fb grupe Donje Dragovlje
No, zahvaljujući internetu u prilici sam da povremeno objavim zapise (tuđe) iz bar nekih sela- i bar dok se pomenuti plan ne realizuje.
Ovoga puta, zahvaljujući ljubaznosti Milice Cvetanović vodim vas u Donje Dragovlje. Selo je u podnožju Babičke gore, 13 km jugoistočno od Gadžinog Hana, opštinskog središta.
Turski popis niške nahije (sa njenih 111 sela) kazuje da se selo još 1516. godine zvalo Donje Dragovlje i da je imalo 31 kuću, dva udovička i šest samačkih domaćinstava.
Po legendi, dobilo je naziv posle velike poplave, kada su se sinovi nekog Dragoljuba preselili na donje i gornje imanje. Ili je, po drugoj legendi, selo je dobilo naziv po istomenom selu negde na bugarskoj granici, odakle su se Dragovlajni navodno doselili.
Po popisu iz 2011. godine selo je imalo 391 žitelja u 163 domaćinstva.
Mahom se bave poljoprivredom, nešto malo njih je zaposleno, a neženja je jako puno.
Selo ima crkvu, zadružni dom, četvororazrednu školu sa 15 đaka, seoski vodovod. Poštuje svoje meštane poginule u svetskim ratovima, o čemu svedoči spomen ploča.
Dragovska crkva potiče iz 16. veka i pripada našem kulturnom nasleđu iz perioda pod turskom okupacijom. Posvećena je Svetom Nikoli, odnosno Svetom Luki. zabuna u vezi sa patronom crkve nastala je zato što na kopiji njenog plana stoji "Dobro crkve Sv. Nikole", a seljani je pamte i pominju kao crkvu Svetog Luke. Obnovljena je i životopisana 1848. godine. Restaurirana je 1976. godine.Prošle godine meštani su ponovo započeli obnovu crkve i zvonare.
Hroničar ovog sela, Vidoje Cvetanović, zabeležio je da je crkva sagrađena 1536. godine i da je u njoj sve do Drugog svetskog rata obavljana verska služba. Bila je ograđena, a ispred ulaza sa zapadne strane nalazile su se tri nadgobne ploče ratnika poginulih u Balkanskim i Prvom svetskom ratu.Ogradu su srušili komunisti posle Drugog svetskog rata. Pokušali su i da je zapale, ali kamen nije hteo da gori. Vremenom, spomenici su propali.
-Pre ove, donjodragovska bogomolja je bila u Ramničištu, pored potoka u Dunjaku. Tamo se i sada nalazi kamenje temelja nekadašnjeg manastira.
Sveštenik Živojin Mladenović je proučio tipik preseljenja i gradnje nove crkve koji je našao u Dečanima- prepričala mi je deo teksta iz monografije Vidoja Cvetanovića Lidija Cvetanović Corridolo-Manastir u Dunjaku, podignut u srednjem veku, bio je posvećen svetoj Bogorodici. Negde oko 1530. godine, o Maloj Gospojini, 21. septembra, bila je svečanost, sobor u porti crkve. Subaša je poslao dva vojnika da održavaju red na soboru. Jednom vojniku, Turčinu, dopala se lepa Dragovka, koja je igrala u kolu. Posegao je za njom pa je došlo do tuče i jedan mladić, Novak, ubija turskog vojnika. U Koprivnici (kod sadašnjeg Gadžinog Hana) bio je turski zapovednik Belan, koji je naredio da se privede ubica. Sud ga je unapred osudio na nabijanje na kolac, ali drugi turski vojnik koji je bio na soboru je posvedočio da taj Srbin nije kriv, već je bio kriv njegov drug, Turčin. Mladog Srbina nisu ubili, ali Belan naredi da se manastir sruši, a da Dragovci podignu novu crkvu koja mora da bude udaljena najmanje 500 metara od carskog druma. (Danas zemljani put koji ide kroz Brzaticu i pored Bare). Odmereno je 500 m, od sadašnje kondžulske lipe, i na novom mestu podignuta crkva posvećena je Sv. Nikoli, odnosno Sv. Luki, koji je seoska slava.
I kao i sva ostala zaplanjska sela, ima prelepe, nove ili renovirane kuće, pravi mali raj na ovom delu planete, ali i one napuštene.
fotografije su sa Fb grupe Donje Dragovlje
Djeluje kao lijep i pitom kraj.
ОдговориИзбришиJa nekako više volim vidjeti one stare kućice, nego ova moderna pretjerivanja sa formama i bojama. :)
I jeste pitom kraj, mada okružen planinama. I tačno je, stare kuće imaju dušu, ali ih nažalost sve manje.
ОдговориИзбришиBaš lepe slike. Nadam se da je i život toliko lep.
ОдговориИзбришиE, u to i nisam baš sigurna.
ИзбришиMnogo lep neki kraj, ko da mi je poznat ;)
ОдговориИзбришиNisam znala ovo oko imena sela. Jos jedna korisna informacija od tebe:)
Da ni možda bila tamo :)
ИзбришиA informaciju dali dobri ljudi s neta, hvala im.
Били смо само до села Језеро
ОдговориИзбришиhttp://sarajlijenislije.blogspot.com/2012/11/blog-post_3185.html
Ćelije.
ИзбришиDivne slike, hvala. Imam drugaricu otud, al nikako da i sama navratim u taj deo Zaplanja.
Što volim ovakve postove, za toliko novih mesta sam ovako preko bloga saznala. I svaki kraj ima neku svoju priču. Žalosno je što se selima ne pridaje značaj koji zaslužuju i sve manje ih ima...
ОдговориИзбришиA još kada biste ih i videli... ali nažalost, sve to propada i jednoga dana biće to samo divljina.
ИзбришиPozdrav, Ondinijana.
Pogresno ste informisani, tako da je veci deo teksta neistina.
ОдговориИзбришиajde javi se "Dragovac" da znamo gde je pogrešno informisana gospođa Negoslava.
ИзбришиZa tvoju informaciju jedan deo teksta je iz knjige "Zaplanje" (autor dr Dragoljub Simonović), drugi deo teksta je iz knjige Vidoja Cvetanovića, a treći deo je republički zavod za stetistiku popisi stanovništa (prirodno kretanje stanovništva, tj.mortalitet, natalitet, prirodni priraštaj i statistika tj.popisi knjiga 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002 i poslednji 2011.godine)! "Dragovac"-srdačan pozdrav ti žele profesori prirodno matematičkog fakulteta (odsek geografija, smer turizam i profesor geografije). Prošetaj do nas da vidimo gde je neistina i da, jedan manji deo teksta je iz knjige našeg pokojnog kolege prof.dr Srboljuba Đ.Stamenkovića, koji je autor mnogih dela o naseljima, pa je tako napisao knjigu onaseljima Srbije-sabrana dela.
Želimo ti srećnu Novu!
Moj propust što nisam odgovorila na komentar koji je izazvao i Vašu rekaciju. A želela sam da kažem skoro ovo isto. Tako da, sada je na potezu onaj ko tvrdi da ima neistina u tekstu. Vama hvala.
ИзбришиSto se crkve tice, nema zabune. Posvecena jednom svecu,Sv. Nikoli, a osvescena na Sv.Luku. Zato je Sv.Luka uzet za seosku slavu (litije), a Sv.Nikolu slavi veci deo sela. Pozdrav!
ОдговориИзбришиHvala lepo.
Избриши