Tuga me je uhvatila maločas, kada sam na fejsbuku videla friške fotografije sela Ostatovica, koje je postavio moj zemljak Nebojša Marković. Zahvaljujući njegovoj ljubaznosti, fotografije će se naći i na mom blogu, na kojem ovaj tekst i ne bi imao smisla bez njih.
Ostatovica je planinsko selo na jugoistoku Srbije, pripada babušničkoj opštini i Pirotskom okrugu. Selo, koje je već na izdisaju i koje, očito, nema šanse da preživi. Sa gašenjem poslednjih života u njemu, postaće samo ruinirana prošlost sa po kojom kućom u koju leti navrati neki nostalgičar.
Prema podacima iz Vikipedije, selo je 2011. godine imalo 41 stanovnika, a samo pet decenija ranije bilo ih 805 čak. Zanimljivo je da je broj žitelja sela rastao do 1953.godine, kada ih bilo 871, da bi od tada stalno išao silaznom linijom.
Kada sam bila osnovac, čini mi se jednom i kao gimnazijalka, odlazila sam sa pokojnom majkom Sofijankom, rodjenom Djurić, do njenog rodnog sela, na po jedan dan, makar. Još je radila osnovna škola i moja ujna učiteljica Milena u njoj, sretali smo i mladje ljude, neke daleke rodjake ... uža rodbina odavno je otišla u gradove... Imala sam želju da se vratim u detinjstvo, bar na jedan dan, ali posle ovih slika znam da bih bih iz sela ponela samo tugu...
Nekada je Ostatovica bilo selo ipo, s mnogo prelepih kuća gradjenih u stilu tradicionalnog srpskog graditeljstva, s kamenim podrumom i stepenicama, drvenim svodovima polukružnog oblika na terasama, ogromnom gostinjskom sobom u kojoj su se slavile slave , pristojnom golemom sobom za dnevni život porodice i ostalim, manjim sobama za mnogobrojnu čeljad. Fotografije Nebojše Markovića pokazuju koliko je od toga ostalo.
Šteta.
A slike pokazuju i da selo ima svoju zanimljivu i značajnu prošlost...
... i po koji znak života koji ga svrstava, još malo, u sadašnjost...
prelep položaj i pogled koji, na žalost, nikoga ne može da zadrži na duže...
Ostatovica je planinsko selo na jugoistoku Srbije, pripada babušničkoj opštini i Pirotskom okrugu. Selo, koje je već na izdisaju i koje, očito, nema šanse da preživi. Sa gašenjem poslednjih života u njemu, postaće samo ruinirana prošlost sa po kojom kućom u koju leti navrati neki nostalgičar.
Prema podacima iz Vikipedije, selo je 2011. godine imalo 41 stanovnika, a samo pet decenija ranije bilo ih 805 čak. Zanimljivo je da je broj žitelja sela rastao do 1953.godine, kada ih bilo 871, da bi od tada stalno išao silaznom linijom.
Kada sam bila osnovac, čini mi se jednom i kao gimnazijalka, odlazila sam sa pokojnom majkom Sofijankom, rodjenom Djurić, do njenog rodnog sela, na po jedan dan, makar. Još je radila osnovna škola i moja ujna učiteljica Milena u njoj, sretali smo i mladje ljude, neke daleke rodjake ... uža rodbina odavno je otišla u gradove... Imala sam želju da se vratim u detinjstvo, bar na jedan dan, ali posle ovih slika znam da bih bih iz sela ponela samo tugu...
Nekada je Ostatovica bilo selo ipo, s mnogo prelepih kuća gradjenih u stilu tradicionalnog srpskog graditeljstva, s kamenim podrumom i stepenicama, drvenim svodovima polukružnog oblika na terasama, ogromnom gostinjskom sobom u kojoj su se slavile slave , pristojnom golemom sobom za dnevni život porodice i ostalim, manjim sobama za mnogobrojnu čeljad. Fotografije Nebojše Markovića pokazuju koliko je od toga ostalo.
Šteta.
A slike pokazuju i da selo ima svoju zanimljivu i značajnu prošlost...
... i po koji znak života koji ga svrstava, još malo, u sadašnjost...
...i put, koji, možda daje odgovore na sva pitanja...
Nije ni čudo, onda, što je Nebojša, juče, pošto je obišao celo selo, sreo samo jednu staricu koja nosi vodu...
ovo je moje selo hvala hvala onom ko je postavio slike
ОдговориИзбришиOstatovica je I moje selo jasam is Krividola od familiju Petrovic. I ove godine see vracam kuci zauvek.
ИзбришиOstatovica je I moje selo jasam is Krividola od familiju Petrovic. I ove godine see vracam kuci zauvek.
ИзбришиHvala Vama.Ja jednom polovinom potičem iz Ostatovice, mada sam rodjena u Donjem Prisjanu . A fotografije sam dobila, kako sam i napisala, od Zavidinčinina Nebojše Markovića.
ОдговориИзбришиOstaovicu nisam posetila nikad ,na zalost,ali deda mi je rodom odatle ,familija Radenkovic. Pra deda mi se zvao Bozidar i on je poslednji koga znam od te familije ,zamolila bih da ako nek zna nesto vise o njima da se javi.
ОдговориИзбришиJa potičem iz porodice Msrinković,deda mi se zvao Radomir Marinković,a baba Draginja Marinković. Moj otac sin Radomira Marinkovića se zvao Miodrag Marinković,koji ima još dva brata. Sokola i Provira Marinkovića. Molila bih Vas ako neko zna bbiografiju pte porodice. Kasnije su prešlji da žive u Požarevcu.
ОдговориИзбришиЕво...ако неко прочита питање и зна одговор, можда се и јави.
Избриши