четвртак, 15. јануар 2015.

Novo viđenje zaplanjskih priča: Milan Todorović- Značaj beleženja glasa kraja koji nestaje

Obećam sebi da neću više da pišem o ovim mojim zaplanjskim pričama, sve iz straha da ne budem pre-dosadna, a onda me moji drugari blogeri tako razneže i, čak i ne znajući za moja razmišljanja, "ubede" da objavim još ponešto.



Ovoga puta taj "krivac" je Milan Todorović, čovek kojem je struka nešto što nema veze s književnoću, a i blogovi su mu više poslovnog karaktera, ali je napisao takvu recenziju koja neizostavno mora da se nađe i na mom blogu. Ne samo zato da bih se hvalila, mada što jes-jes,  nego i zato što mi mi je i on, kao i njegovi prethodnici na ovom planu otkrio neke domenzije moje knjige koje ja nisam imala u vidu.



Čitavu receziju možete pročitati na Milanovom blogu, a ja ću ovde objaviti samo nekoliko pasusa koje su mene najviše drmnuli, onako, ljudski, da ne kažem kao Srbina i patriotu.



"Ako nema ljudi u selima gde su naši odrastali, šta će tek biti sa jezikom? Kažu da je 

planina dočekala, prihvatila i zaštitila pravoslavno stanovništvo da pod turskim ropstvom 


ne ostane bez vere. Vera se održala, ali i nakon osmanlija takozvano pusto tursko se u 


određenoj meri zadržalo. U jeziku po količini turcizma ono se možda i najbolje vidi. Ta 


orijentalna komponenta, koja se između ostalog odlikuje brojnim turcizmima koji su 


svojstveni za prizrensko-timočki dijalekt je deo našeg savremenog identiteta koji jesmo 


dobili u osmanskom periodu, a pretvaramo se, osporavamo ga, a često sa gađenjem i 


odbacujemo.

Aspiracije neoosmanizma na Balkan u latentnom obliku postoje i danas, al ne i naša 

potreba za iskonskom tradicijom. Da li će tradicija moći da nas zaštiti u novom naletu 


istorije?

To je zadatak budućih generacija. One moraju naći jednu novu planinu, jedno

novo Zaplanje  i jedan novi dijalekt pred udarima sveprisutne globalizacije regionalnih 


sila. Većini ovo zvuči nevažno i nipodoštavajuće.

Toj većini ovi procesi nemaju naglašeno emotivnu dimenziju niti realnu potrebu. Zato se i

 dešava devolucija do nestajanja.

U toj metamorfozi ova tema će biti aktuelna još neko vreme još niz decenija dok god se

 njen glas čuje po obodima ne samo Jugoistočne Srbije. Dok još postoji, taj glas vredi 


pribeležiti. I po neki dobro dokumentovan fragment će ostati. Jedan od njih je i ova


 knjiga."



Ovo je, inače, 500. tekst na ovom mom blogu i zahvaljujem Milanu što mi je pomogao u 


njegovom stvaranju.

4 коментара:

  1. Bravo i za Milana i za 500.-ti tekst! Sve čestitke sa željom da tako bude i dalje i još bolje :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala Olja. i hvala na tome što si "povukla nogu" na Sajmu knjiga u Beogradu- za dlaku si bila brža od Milana.

      Избриши
  2. Čast je biti spomenut na jubileju uobličenog sa 500 :) postova i što je još bitnije čak 647,000 poseta. Do milionite online posete, koja će čim pre, očekujemo nastavak i štampane verzije :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. U kojoj će, ako je Bog da, biti mesta i za tvoje lepe reči. Još jednom hvala.

      Избриши

Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.

Kupujete li na Temu pijaci?

Jeftine tričarije koje nam mogu olakšati svakodnevne (ne)omiljene poslove, cenovno su značajno konkurentne sličnim sitnicama iz kineskih ra...