O nekim neuključenim mozgovima i pokvarenim gramofonima


Nedavno sam imala problem sa internetom i najavila sam da ću pisati o tome, ali su se onda nadovezale neke druge obaveze i neke druge teme i gotovo da sam odustala od pisanja. Onda su nekako počeli da se nižu događaji baš ko dušu dali za jednu sveobuhvatnu priču na istu temu, uslovno nazvanu "svakome je uvek neko drugi kriv", pa ko velim, možda bude i neke male vajde od toga što ću nabrojati nekoliko primera iz naše svakodnevice koji pokazuju kako naše i živote ljudi oko nas ne zagorčavaju uvek i samo propisi i država...


Priča prva- Uključi i mozak na radnom mestu

Taj moj internet. Odjavili smo još jedan suvišan broj telefona (što bismo džabe plaćali pretplatu za broj koji služi jedino za ADSL). Stigla mi je SMS poruka da drugi broj telefona, koji je u funkciji, ispunjava uslove za ADSL.

Onda je čekanje na net trajalo... I trajalo i trajalo...

Kada sam prvi put zvala operatera i dobila obaveštenje da je Telekom vratio zahtev uz obrazloženje da je inkriminisani broj telefona demontiran, strpljivo sam objasnila operaterki da je u pitanju greška, jer je demontiran onaj drugi broj. Reče, poslaćemo ponovo zahtev.

Posle ponovne informacije operaterke, kroz nekoliko dana, da je  stigao isti odgovor Telekoma, ponovo sam jednako strpljivo ponovila isto objašnjenje, uz pitanje mogu li da to objasne kolegama iz Telekoma.
- Mi možemo samo da ponovimo zahtev, nemamo mogućnost da im bilo šta objašnjavamo- ljubazno me je ubedila.
-Ali, već dva puta se dešava ista priča, a taj broj telefona nije demontiran i šta ako vam odgovore isto, pitam, a i odgovor je isti- Mi samo možemo da im ponovo prosledimo zahtev.



Shvatajući da tu nešto nije u redu, zatražim "pomoć prijatelja" i za deset minuta dobijem  obaveštenje da je Telekom još taditad odobrio zahtev za prilljučak tog broja na ADSL. I onda ponovo zovem... pa da, one operaterke koje kao papagaji ponavljaju ono njihovo... prosledićemo Vaš zahtev.
- Ali upravo sam dobila informaciju... i ponavljam ja tako, i dalje stpljivo, da se divim samoj sebi kako sam uspela da sačuvam tihi ton prilikom obraćanja...
- Prosledićemo ponovo Vaš zahtev... ponavlja ko navijena ona s druge strane...
- I šta ako se ponovi priča?
- Pa sada ste sami rekli da ste proverili i da su Vaš zahtev odobrili... glas s druge strane postaje malo ironičan... Mi jedino možemo da ponovimo zahtev da Vam se...

"Pomoć prijatelja" koristim da se i sama čujem sa ljubaznom gospođom iz "Telekoma", rukovodiocem službe "nadležne" za moj problem, koja mi ponavlja-
još pre tolikoitoliko dana Vaš zahtev je odobren.

Opet- Alo, ja sam još jednom proverila i rukovodilac iz Telekoma mi je rekla da jemojzahtevodobrenjoštaditad i šta možete da učinite da se ovaj nesporazum reši?
- Mi jedno možemo da ponovo prosledimo Vaš zahtev, što Vam je moja koleginica već rekla i akojetačnodasuoniVašzahtev odobrili kako kažete...

E, tu  me je već strpljenje izdalo, a moj, do tog trenutka miran glas, pretvorio se u viku:
- Ja danima slušam istu priču koju ponavljate kao pokvareni gramofon i Vi i Vaše koleginice i nijedna od vas neće prstom da mrdne da se ovaj problem već jednom reši. Ko god da je kriv za tu dezinformaciju, Vi ne možete samo da kucate zahteve na koje dobijate iste odgovore, nego da počnete da komunicirate sa ljudima sa kojima sarađujete i da svaku nastalu grešku, s bilo čije strane, otklonite. Ne želim više da pričam sa pokvarenim gramofonom i želim da čujem Vašeg šefa... mislim da sam joj grmela u slušalicu, nakon čega me je zamolila da sačekam ...
- Alo, izvinite što ste čekali, evo upravo sam proverila sa koleginicom i Vaš zahtev je zaista odobren i odmah ćemo Vam priključiti internet...

Trebalo je, dakle, da zivkam danima, da u rešavanje jednog običnog problema bez problema uključim prijateljicu, da i ona i ja uznemiravamo rukovodioca u Telekomu, da kao stranka izgubim i poverenje i strpljenje i da, napokon, počnem da vičem i da tražim šefa dotičnih "pokvarenih gramofona", da bi se jedna od njih pomerila sa svoje stolica i proverila moje tvrdnje... i da bi moj problem bez problema bio konačno rešen.

Primećujete, verujem, da nisam napisala o kojem operateru je reč. I neću, i to ne zato što i dalje koristim njihov net, mada sam najavila da ću promeniti operatera, već zato što me je sutradan pozvala šefica "pokvarenih gramofona" da se izvini zbog nastalog problema. A ja padam na finoću. Posebno kad neko prizna grešku.

Valjda im se neće ponoviti.

I da- htela sam da svima onima koji pročitaju ovaj tekst, a posebno onim tihim mirnim ljudima koji i ne znaju da podignu glas, ukažem na to da je ponekad neophodno i malo dići galamu. Jednostavno, neki drugačiji jezik ne razumeju. Ili se prave da ne razumeju.

Priča druga- Poštar uvek zvoni dvaput

Nisam bila kod kuće kada mi je "čika" poštar  doneo neke sitne pare, a pošto nije hteo da ih, ma koliko sitne, da mom ocu koji je bio kod kuće, ostavio mu je neki jako dugačak broj koji bi trebalo samo da pokažem na bilo kojem poštanskom šalteru i da dobijem te pare.

Budući da sam već slala neke pošiljke- bila sam u Beogradu, iskoristim priliku da podignem i te pare. Ne može, kaže ljubazna šalterska službenica- ili proverite broj ili pokušajte kasnije. Proverim, broj je tačan, ajde kažem, kad se vratim u Niš podići ću ih, nije sila za vratom.

U međuvremenu, "pomoć prijatelja" proveri- broj je tačan, uplata je legla, sve je dakle u redu i mogu da podignem pare. Svratim danas do pošte, opet ljubazna službenica i opet- proverite broj ili pokušajte kasnije. Proverila sam broj i proverila sam uplatu, kažem, znam da mogu ...

Ne vredi.
Ona kaže da ne mogu...

Inače, po poštanskim pravilima, poštar članu porodice može da ostavi vaše pare ukoliko je reč o sumi do 2000 dinara. Ovde je reč o samo 500 dinara.

Volela bih da čujem one "pokvarene gramofone" i mog poštara u situacijama kada se njima dešavaju slične stvari- da li gunđaju, da li se nerviraju, da li su tihi ili galame, da li je i njima uvek neko drugi kriv... kao što su za mene, oni.

Ma, kako rekoh, imam još nekoliko primera, ali odužih sa ovom pričom pa ću ovde stati. I sve ostale liče na ove. I šta mi vredi da dalje pišem, kada "pokvareni gramofoni" reaguju samo na viku!?


Follow by Email