Pohvalila mi se juče drugarica time da je počela da plete... po narudžbini.
Ta moja drugarica ima fakultetsku diplomu, radno mesto u firmi čiji je opstanak godinama pod znakom pitanja, želje veće od svojih i porodičnih mogućnosti i, u skladu s tim, uverenje da zaslužuje mnogo, mnogo više.
Ništa čudno, reći ćete- danas, pogotovo u poslednje vreme, fakultetsku diplomu nema samo onaj ko nijespreman da je plati upisao fakultet, nema te firme nad kojom nije isti znak pitanja koji podrazumeva neizvesnost opstanka, kao što i nema osobe u ovoj zemlji čije su želje veće od mogućnosti i koja ne smatra da je zaslužila mnogo, mnogo više.
I nije. Čudno, mislim.
Ali, ova moja drugarica se od većine ljudi iz ove priče razlikuje i po tome što, paralelno sa tim gunđanjem i mrštenjem na svakodnevicu, ne sedi skrštenih ruku. Osim što je izvanredna kuvarica, pa ne samo svoje ukućane, nego i goste, rođake, kumove, prijatelje i kolege često obraduje svojim specijalitetima, jako je spretna, vredna i vična ručnim radovima, pa sebi i svojoj ćerki, a često i prijateljima i rođacima sama plete šalove, kape, džempere i ostale odevne predmete. A onda je počela da se bavi i izradom originalnog nakita od bižuterije i delova za nju koji se mogu kupiti na domaćem tržištu. Jednostavno joj je jednog dana palo na pamet da kupi lemilice, žice, kuglice i svakojake pločice i da, najpre sebi i ćerki, priušti originalnost u ova svekopirajća vremena, a onda se to nekim ljudima dopalo i počeli su da kupuju- za sebe, za svoje žene ili ćerke, za poklon...
Kada su joj pre izvesnog vremena uz izvinjavanje oprezno ponudili da svoju veštinu pletenja unovči, nije se uopšte dvoumila. Zna da je i ovaj rad u sveopštem našem siromaštvu obezvređen. Baš kao i onaj za koji prima redovnu, sve neizvesniju platu.
Ali, umesto samo da kuka, da gunđa, da se žali i bogoradi, ta moja drugarica je, s ponosom i poslovičnim dostojanstvom, svesrdno prihvatila tu ponudu da plete po narudžbini.
Eto još jedne ilustracije one priče o pesimisti i optimisti.
Namerno sam istakla ono- POHVALILA SE TIME ŠTO PLETE, za pare. Njena čaša je, kako rekoh, uvek polupuna.
Iako opravdano veruje u to da zaslužuje mnogo, mnogo, mnoooogo više.
fotografije su sa Fejsbuka
Ta moja drugarica ima fakultetsku diplomu, radno mesto u firmi čiji je opstanak godinama pod znakom pitanja, želje veće od svojih i porodičnih mogućnosti i, u skladu s tim, uverenje da zaslužuje mnogo, mnogo više.
Ništa čudno, reći ćete- danas, pogotovo u poslednje vreme, fakultetsku diplomu nema samo onaj ko nije
I nije. Čudno, mislim.
Ali, ova moja drugarica se od većine ljudi iz ove priče razlikuje i po tome što, paralelno sa tim gunđanjem i mrštenjem na svakodnevicu, ne sedi skrštenih ruku. Osim što je izvanredna kuvarica, pa ne samo svoje ukućane, nego i goste, rođake, kumove, prijatelje i kolege često obraduje svojim specijalitetima, jako je spretna, vredna i vična ručnim radovima, pa sebi i svojoj ćerki, a često i prijateljima i rođacima sama plete šalove, kape, džempere i ostale odevne predmete. A onda je počela da se bavi i izradom originalnog nakita od bižuterije i delova za nju koji se mogu kupiti na domaćem tržištu. Jednostavno joj je jednog dana palo na pamet da kupi lemilice, žice, kuglice i svakojake pločice i da, najpre sebi i ćerki, priušti originalnost u ova svekopirajća vremena, a onda se to nekim ljudima dopalo i počeli su da kupuju- za sebe, za svoje žene ili ćerke, za poklon...
Kada su joj pre izvesnog vremena uz izvinjavanje oprezno ponudili da svoju veštinu pletenja unovči, nije se uopšte dvoumila. Zna da je i ovaj rad u sveopštem našem siromaštvu obezvređen. Baš kao i onaj za koji prima redovnu, sve neizvesniju platu.
Ali, umesto samo da kuka, da gunđa, da se žali i bogoradi, ta moja drugarica je, s ponosom i poslovičnim dostojanstvom, svesrdno prihvatila tu ponudu da plete po narudžbini.
Eto još jedne ilustracije one priče o pesimisti i optimisti.
Namerno sam istakla ono- POHVALILA SE TIME ŠTO PLETE, za pare. Njena čaša je, kako rekoh, uvek polupuna.
Iako opravdano veruje u to da zaslužuje mnogo, mnogo, mnoooogo više.
fotografije su sa Fejsbuka
Поздрав за друштво са сајма књига!!!
ОдговориИзбришиMahnućemo u petak, nadam se. Otpozdrav, S.
Избришиmahali smo, a i grili se, kako se vidi, pozdrav S.
ИзбришиUvek me oduševi i obraduje vest da je neko uspeo u ovom našem kreativnom svetu. Iskrene čestitke.
ОдговориИзбришиI zaslužuje... hvala Neno.
Избриши