Ne nosite zlato na ulici, sačuvajte glave

Ovako je prošla gospođa kojoj su prekjuče lopovi  (u stvari ne znam kako je sada dozvoljeno da se nazivaju i kako smem da nazovem te koji presreću žene i trgaju im  lančiće s vratova) otkinuli lančić s vrata.



Upoznala sam je u jednom beogradskom tramvaju- krenula je u MUP da prijavi incident, reče mi, dok pokazuje tragove nasilnika ispod niske prirodnog bisera koju je okačila mesto ukradenog- ups, pozajmljenog valjda, lančića, na kojem je visio privezak sa fotografijama ćerke i unuke.- Kupila mi ćerka od prve plate, kaže- pa sam volela da ga nosim. A i unuka je, kad god sam je uspavljivala, volela da otvara privezak i gleda te fotografije, svoje i svoje mame.

-Vraćala sam se sinoć predveče iz posete prijateljici. Dok sam se kretala trotoarom, kolovozom su išla dvojica mladića (kaže ona šta kaže, al ja ne smem, pa prevodim- iz "ugrožene manijnske grupe" ili - oni kojima se sve može). Meni je bilo čudno to što su se tako slobodno kretali kolovozom, a onda su oni ubrzali, prešli ispred mene. Jedan se naglo okrenuo, uhvatio me jednom rukom za lančić koji je vukao, a drugom rukom mi je vukao glavu. Sve se odigralo u trenu, a tek kada sam došla kući, možete misliti u kakvom stanju, videla sam modrice ispod brade. Pa sad idem u miliciju, kažu mi, ipak idi i prijavi šta ti se dogodilo.

Zaključujete- gospođa je otišla da prijavi incident, poštujući svoju građansku dužnost. Da, ako je ikako moguće, pomogne drugima, da se njima to ne desi. I možda pozove vlasti da reaguju.

E sada, kako da reaguju kada u zatvorima nema mesta ni za mnogo teže prekršioce zakona i kada su, konkretno pripadnici ove grupacije zaštićeni kao beli medvedi, o tome bi valjda neko trebalo da razmisli.
I da, da ne budem maliciozna- nisu oni jedini koji presreću usamljene žene i trgaju im zlato s vratova i otimaju novčanike i tašne. Oni su samo najsmeliji i najdrskiji, jer sve to rade i po danu.

Znam za nekoliko slučajeva u kojima su počinioci oni za koje se ne može reći to, da su... "pripadnici ugroženih manjinskih grupa", mada to ujedno  ne  znači i da su, recimo, manje socijalno ili bilo kako ugroženi, niti pak da su i oni i ovi na bilo koji način ugroženi. Najdrskiji su narkomani- i oni su obično u paru, a posebno vole da presreću žene koje krenu uveče da izbace smeće. Upere sečivo noža u njih i narede im da skinu sve zlato s vrata i prstiju. Pa se brzo udalje, dok žrtva ostaje najčešće nema. I najčešće i ne obavesti policiju o tome.

Znam i ženu koja je napadnuta ispred ulaza u kuću prijateljice kod koje je krenula oko 21 sat. U otimanju o njenu torbu manijak joj je polomio ruku u ramenu, pa se lečila i bila na bolovanju skoro godinu dana. Posledice oseća i dan danas, a pare, čekove i sve ono što joj je oteto- pogađate, nikada nije dobila. Mada je manijak uhvaćen posle izvesnog vremena i utvrđeno je da je na tom potezu napao nekoliko žena.

Sigurna sam da svako od vas zna za sijaset ovakvih slučajeva.
Al džaba... Oni se i dalje ponavljaju.

I tako, s dozvolom gospođe koja je opljačkana- o sekiraciji, stresu i ostalim posledicama da i ne govorimo, objavljujem njenu priču i fotografiju.

Šta da vam kažem- nemojte nositi zlatan nakit kada krenete na ulicu. Pogotovo ako idete sami i pogotovo kada se spušta veče. A ako ga već ponesete, budite oprezni dok pored vas prolaze neki... koji vam se učine sumnjivima.

I da- dok sam prolazila Beogradom juče, u oči mi je pala činjenica da najdeblje lance nose... ako ne pogađate ko, obratite malo pažnju. Shvatićete- oni na koje manijaci ne nasrću.