Već prvi tekst iz ove serije je pokazao koliko su naši kreativni ljudi gladni za informacijama i uputstvima koji bi im pomogli u prodaji onoga što rade. I otkrili smo mnogo kreativaca koji manje ili više uspešno prodaju svoje rukotvorine, one koji pokušavaju pa im ne ide, one koji bi pokušali ali se plaše neuspeha... Zbog svih njih pozivam vas da podelite svoja- uspešna iskustva sa nama, jer sam sigurna da će im biti od velike pomoći. Hvala unapred.
***
Zovem se Marija Spasojević, rodjena sam 1971 godine. Mama me je naučila da pletem
osnovne stvari kad sam imala devet godina. Iskreno, ne sećam se toga, ali ona mi je pričala koliko
sam bila nestrpljiva da naučim što više. Pa pošto ona nekad nije imala vremena da mi pokaže, ja
sam sebe učila uz pomoć raznih časopisa. Danas i dalje učim, ali ovoga puta uz pomoć interneta.
Da heklam sam naučila sama kad sam imala 16 godina. Učila sam osnove iz časopisa i naučila
sam da pratim šeme. Svoj prvi heklani rad nisam radila baš po mustri, nego sam videla sliku
nekog malog miljea na naslovnoj strani časopisa i polako provaljivala kako da ga radim.
Vrlo rano sam postala svesna da želim da živim od svog rada, da pletem i heklam. I
takođe sam nekako znala da se ovo što radim ceni mnogo više u inostranstvu nego kod nas.
OKRENULA SAM SE PRODAJI U INOSTRANSTVU
Ne kažem da ljudi ne vole to, prosto da nije na visokoj ceni. Tako sam se ja okrenula inostranoj
prodaji. Oni koji se bave prodajom pletenih i heklanih radova na ovim prostorima i prostorima
bivše Jugoslavije znaju o čemu pričam.
Prvo što sam uradila po pitanju prodaje preko interneta bilo je da prodajem mustre pisane na
engleskom. Posle bombardovanja 1999. napravila sam svoj sajt na internetu gde sam ih
prodavala. U početku sam napravila nekoliko miljea i prodavala ih jedno mesec dana, dok mi
mama nije rekla "Što ne bi pravila odeću kakvu i sebi praviš, pa prodavala te mustre?" I tako
sam prestala da prodajem mustre miljea, postavila ih na sajt kao besplatne mustre i bacila se na
odeću. U to vreme sam uglavnom pravila stvari od pamuka i to letnje majice. Imala sam i
nekoliko kardigan džempera. Pošto sam naučila da na engleskom pišem samo heklane mustre,
te mustre sam i prodavala. Pletene mustre sam naučila da pišem tek ove godine, i dan danas
moram da se "konsultujem" s internetom po pitanju pisanja skraćenica za neke pletene petlje.
HEKLANJE I STEČAJNI PAPIRI
Na sajtu sam prodavala mustre do 2002. godine. Inače, u to vreme PayPal nije bio popularan
kao danas, ljudi su se dovijali kako znaju i umeju da naplate od mušterija koje su u to vreme
koristile kreditne kartice i čekove. Ja sam pronašla jedan sajt koji mi je obradjivao kreditne
kartice i za to su uzimali procenat i meni slali ček kad se nakupi oko 100 dolara. Ja bih taj ček
unovčivala kod nas u banci i stavljala na deviznu štednju. Kad je taj sajt bankrotirao malo pre
onog strašnog 11. septembra 2001., dobila sam iz Amerike stečajne papire koje je trebalo da
popunim, kao jedna od oštećenih stranki, i pošaljem nazad u Njujork. Posle godinu i po dana
dobila sam novac, u to vreme 50 centi po dolaru. Sećam se da su mi poslali ček na 200 dolara.
Sad zamislite, u to vreme 2002. ja sam iz Amerike dobila ček kao oštećena stranka. Zapitajte se
kako to danas izgleda u našoj zemlji, da ne pominjem kako je bilo pre 11 godina :) Posle sam još
malo prodavala mustre i prestala zbog nemogućnosti naplaćivanja. U to vreme nisu bile još
moguće pogodnosti koje danas postoje.
I TAKO SAM NASTAVILA DA RADIM ZA SVOJU DUŠU.
Sto se tice mog sadašnjeg puta, na njega sam stupila sasvim slučajno. Krajem 2010. godine sam
malo istraživala po internetu, da vidim mogu li da nađem neki sajt gde bih prodavala svoje gotove
radove. Tako sam nabasala na Etsy. Tada su mi sinule dve ideje, da prodajem gotove stvari i
mustre, ali sam mustre ostavila po strani jer je za to bilo potrebno mnogo da istražujem.
Stranci drugačije obeležavaju materijale nego mi, imaju drugačije mere i slično. Tako da sam ja
ipak odlučila da prodajem gotove predmete. Prvo sam morala da nadjem nacin da mi mušterije
uplaćuju novac, jer PayPal nije bio dostupan u Srbiji. Da se razumemo, ni danas nije sasvim
dostupan, ali tada nije bio ni u planu. To je bio početak 2011. Posto sam pre 15 godina otkrila
2checkout.com, krenula sam malo bolje da ga proučavam i ustanovila da bi on bio najbolja
zamena za PayPal za nas koji nemamo drugi način plaćanja. U to vreme sam napravila svoje
trouglaste tašnice i one u obliku suze i prvo sam njih postavila na Etsy. U početku sam imala
mnogo pregleda tih prozivoda i mnogima su se dopadale, ali nije bilo kupaca. Tako da sam se ja
bacila u proučavanje konkurencije- šta prave, šta najviše prodaju i slično. I otkrila sam neku
Estonku koja je imala preko 300 rukavica, pa sam pomislila "I ja ću da probam". Napravila sam
jedne i postavila mogućnost da biraju boje i te zime 2011. sam primetila da mnogi počinju da ih
naručuju i da traže čak i boje koje nisam nudila. Tako sam u leto 2012. naručila tonu raznobojne
vune i počela da pletem rukavice. I ne da se isplatilo, nego ne mogu da opišem. Toliko se
isplatilo, da me je početkom novembra 2012. "zaustavila" beogradska carina.Kao,
mnogo sam paketa slala u inostranstvo.Ali u februaru 2013 sam opet otvorila
radnju i nastavila sa dobrom prodajom koja i danas traje. I ne samo da prodajem
rukavice, nego se ljudi raspituju i naručuju druge stvari, bolera, ponča i slično.
Inače, pored prodavnice gde prodajem gotove stvari, od aprila 2013. imam i radnju gde opet
prodajem mustre kao nekada. Ideja za to mi je sinula kad sam nešto tražila po etsiju i naletela
na par radnji koje prodaju mustre. Ali za to mi je već bio potreban paypal. I to sam rešila,
naravno uz pomoć jednog divnog druga, tako da danas pored gotovih stvari prodajem i mustre.
NAPOKON- ZADOVOLJSTVO I SREĆA
Mogu slobodno da kazem da sam izuzetno srećna i zadovoljna što se bavim nečim što
neizmerno volim i što mi to ide :) U poslednje vreme se čak nosim i mišlju da pronadjem
nekoliko žena ili devojaka koje bi mi pomogle u pletenju kad budem imala veće narudžbine, ali
otom-potom :) Za sada uživam kreirajući nove stvari za radnju sa mustrama, nešto što sam
nekad smatrala velikim naporom, danas mi je izvor sreće. Imala bih i više stvari u radnji, ali ne
umem baš mnogo da organizujem svoje vreme. Potrebno je puno vremena za ovaj vid posla,
ako želite da vam bude posao. Ako želite da vam bude samo hobi, onda je to druga stvar. Prvo
treba osmisliti (dizajnirati) proizvod, zatim naći materijal, pa napraviti proizvod. Posle toga
dolazi na red slikanje, pa sredjivanje slika u nekom programu kao što je Photoshop. Zatim
pisanje opisa proizvoda koji ćete staviti u svoju radnju. Potrebno vam je i neko barem osnovno
znanje SEO-a (Search Engine Optimization) da bi mogli da vas nadju u Google-u i uopšte na
internetu, pa da promovišete i marketujete svoj proizvod. Ovo poslednje je meni najteže,
zato što za promociju morate da znate ko je vaša mušterija, čime se bavi u životu, zbog čega želi
da kupi vaš proizvod. A od mene su kupovali razni ljudi, od vlasnika galerija do onih koji moraju
da uštede da bi sebi priuštili ručni rad. Iako mi je lakše da pronadjem mušterije za svoje mustre,
jer to kupuju ljudi koji umeju da pletu i heklaju, i dalje mi to predstavlja problem. Za sada me
nalaze slučajno, ili bar ja tako mislim, tako što traže određenu mustru. Što se tiče vrste
proizvoda koje pravim, počela sam sa odećom za odrasle, ali ne želim da se zadržim samo na
tome. Već sam napravila nekoliko papučica za bebe, želela bih da napravim i odeću za bebe, pa
čak i neke stvari za kuću, tipa jastuci u raznim oblicima. Nemam toliko ruku koliko imam ideja. U
ovom trenutku pokušavam da napravim neke kupaće kostime, ali ono što jedva čekam da
počnem su sandale. Pre više godine sam dobila tu ideju i tada sam pokušala da napravim ono
što za mene izgleda kao idealan đon. I posle nekoliko pokušaja sam uspela. Nažalost, stala sam
na tome jer nisam mogla da nađem neki materijal, ali sada sam se opet vratila na tu ideju. I
jedva čekam da počnem! Biće to veliki posao jer želim da ih prodajem u obliku mustri, pa treba
da ih prilagodim približno svakoj nozi. Nekada bi mi to predstavljalo problem, ali danas je izazov
u koji jedva čekam da zaronim.
I još bih volela da dodam sledeće. Baveći se ovim, upoznala sam predivne ljude, prepune
entuzijazma i elana, ne samo pletilja već i onih koje se bave drugim ručnim radovima, kako žena
tako i muškaraca. I kad god mi se neko obrati za pomoć, ja sam presrećna ako mogu da im
pomognem. To je kao da opet sve ispočetka radim. I jedva čekam da i njima krene, jer smatram
da je čovek najsrećniji kad se bavi onim što voli i kada oko sebe ima divne i pozitivne ljude. Zato
je moja poruka ljudima koji se bave ručnim radovima, koji prodaju kod nas, a koji su možda
izgubili elan i nadu, da nikako to ne dozvole ako zaista vole ono što rade. Srbija nije jedino
tržište, zapravo, Srbija ne bi trebalo da vam bude jedino tržište. Slobodno pokušajte sa
prodajom u inostranstvu. Naravno, uvek ima uspona i padova, to je neminovno, ali ako zaista,
ali zaista verujete u sebe i svoje mogućnosti, ne postoji ništa što vas može zaustaviti. Zapravo,
sve zavisi od vas. Ako ne možete sve sami, zatražite pomoć. Uvek će se naći neko sa nekim
korisnim i praktičnim savetom. Ja sam radila i učila sve sama jer sam nestrpljiva. Nisam mogla
da čekam da mi neko pomogne, pa sam sama istraživala i učila šta sam mogla. Danas to polako
pokušavam da promenim, i ponekad mi i uspeva. Mada čovek ne prestaje da uči dok je živ.
Internet je prepun predivnih stvari za učenje i usavršavanje. To ne znači da i vi morate da radite
kao ja. Bitno je da ste svesni svojih mogućnosti, sposobnosti i želja i da znate kome da se
obratite za dodatnu pomoć. Ponekad i lepa reč u vidu podrške znači vise od konkretne pomoći,
barem je sa mnom takav slučaj :) A još ako negativnu kritiku umete da preokrenete u sopstvenu
korist i da je upotrebite kao pokretačku snagu, ne postoji granica šta sve možete da postignete.
Moje radnje:
Etsy sa gotovim radovima: http://aimarro.etsy.com
Etsy sa mustrama: http://aimarropatterns.etsy.com
Ravelry sa mustrama: http://ravelry.com/designers/aimarro-patterns
***
Zovem se Marija Spasojević, rodjena sam 1971 godine. Mama me je naučila da pletem
osnovne stvari kad sam imala devet godina. Iskreno, ne sećam se toga, ali ona mi je pričala koliko
sam bila nestrpljiva da naučim što više. Pa pošto ona nekad nije imala vremena da mi pokaže, ja
sam sebe učila uz pomoć raznih časopisa. Danas i dalje učim, ali ovoga puta uz pomoć interneta.
Da heklam sam naučila sama kad sam imala 16 godina. Učila sam osnove iz časopisa i naučila
sam da pratim šeme. Svoj prvi heklani rad nisam radila baš po mustri, nego sam videla sliku
nekog malog miljea na naslovnoj strani časopisa i polako provaljivala kako da ga radim.
Vrlo rano sam postala svesna da želim da živim od svog rada, da pletem i heklam. I
takođe sam nekako znala da se ovo što radim ceni mnogo više u inostranstvu nego kod nas.
OKRENULA SAM SE PRODAJI U INOSTRANSTVU
Ne kažem da ljudi ne vole to, prosto da nije na visokoj ceni. Tako sam se ja okrenula inostranoj
prodaji. Oni koji se bave prodajom pletenih i heklanih radova na ovim prostorima i prostorima
bivše Jugoslavije znaju o čemu pričam.
Prvo što sam uradila po pitanju prodaje preko interneta bilo je da prodajem mustre pisane na
engleskom. Posle bombardovanja 1999. napravila sam svoj sajt na internetu gde sam ih
prodavala. U početku sam napravila nekoliko miljea i prodavala ih jedno mesec dana, dok mi
mama nije rekla "Što ne bi pravila odeću kakvu i sebi praviš, pa prodavala te mustre?" I tako
sam prestala da prodajem mustre miljea, postavila ih na sajt kao besplatne mustre i bacila se na
odeću. U to vreme sam uglavnom pravila stvari od pamuka i to letnje majice. Imala sam i
nekoliko kardigan džempera. Pošto sam naučila da na engleskom pišem samo heklane mustre,
te mustre sam i prodavala. Pletene mustre sam naučila da pišem tek ove godine, i dan danas
moram da se "konsultujem" s internetom po pitanju pisanja skraćenica za neke pletene petlje.
HEKLANJE I STEČAJNI PAPIRI
Na sajtu sam prodavala mustre do 2002. godine. Inače, u to vreme PayPal nije bio popularan
kao danas, ljudi su se dovijali kako znaju i umeju da naplate od mušterija koje su u to vreme
koristile kreditne kartice i čekove. Ja sam pronašla jedan sajt koji mi je obradjivao kreditne
kartice i za to su uzimali procenat i meni slali ček kad se nakupi oko 100 dolara. Ja bih taj ček
unovčivala kod nas u banci i stavljala na deviznu štednju. Kad je taj sajt bankrotirao malo pre
onog strašnog 11. septembra 2001., dobila sam iz Amerike stečajne papire koje je trebalo da
popunim, kao jedna od oštećenih stranki, i pošaljem nazad u Njujork. Posle godinu i po dana
dobila sam novac, u to vreme 50 centi po dolaru. Sećam se da su mi poslali ček na 200 dolara.
Sad zamislite, u to vreme 2002. ja sam iz Amerike dobila ček kao oštećena stranka. Zapitajte se
kako to danas izgleda u našoj zemlji, da ne pominjem kako je bilo pre 11 godina :) Posle sam još
malo prodavala mustre i prestala zbog nemogućnosti naplaćivanja. U to vreme nisu bile još
moguće pogodnosti koje danas postoje.
I TAKO SAM NASTAVILA DA RADIM ZA SVOJU DUŠU.
Sto se tice mog sadašnjeg puta, na njega sam stupila sasvim slučajno. Krajem 2010. godine sam
malo istraživala po internetu, da vidim mogu li da nađem neki sajt gde bih prodavala svoje gotove
radove. Tako sam nabasala na Etsy. Tada su mi sinule dve ideje, da prodajem gotove stvari i
mustre, ali sam mustre ostavila po strani jer je za to bilo potrebno mnogo da istražujem.
Stranci drugačije obeležavaju materijale nego mi, imaju drugačije mere i slično. Tako da sam ja
ipak odlučila da prodajem gotove predmete. Prvo sam morala da nadjem nacin da mi mušterije
uplaćuju novac, jer PayPal nije bio dostupan u Srbiji. Da se razumemo, ni danas nije sasvim
dostupan, ali tada nije bio ni u planu. To je bio početak 2011. Posto sam pre 15 godina otkrila
2checkout.com, krenula sam malo bolje da ga proučavam i ustanovila da bi on bio najbolja
zamena za PayPal za nas koji nemamo drugi način plaćanja. U to vreme sam napravila svoje
trouglaste tašnice i one u obliku suze i prvo sam njih postavila na Etsy. U početku sam imala
mnogo pregleda tih prozivoda i mnogima su se dopadale, ali nije bilo kupaca. Tako da sam se ja
bacila u proučavanje konkurencije- šta prave, šta najviše prodaju i slično. I otkrila sam neku
Estonku koja je imala preko 300 rukavica, pa sam pomislila "I ja ću da probam". Napravila sam
jedne i postavila mogućnost da biraju boje i te zime 2011. sam primetila da mnogi počinju da ih
naručuju i da traže čak i boje koje nisam nudila. Tako sam u leto 2012. naručila tonu raznobojne
vune i počela da pletem rukavice. I ne da se isplatilo, nego ne mogu da opišem. Toliko se
isplatilo, da me je početkom novembra 2012. "zaustavila" beogradska carina.Kao,
mnogo sam paketa slala u inostranstvo.Ali u februaru 2013 sam opet otvorila
radnju i nastavila sa dobrom prodajom koja i danas traje. I ne samo da prodajem
rukavice, nego se ljudi raspituju i naručuju druge stvari, bolera, ponča i slično.
Inače, pored prodavnice gde prodajem gotove stvari, od aprila 2013. imam i radnju gde opet
prodajem mustre kao nekada. Ideja za to mi je sinula kad sam nešto tražila po etsiju i naletela
na par radnji koje prodaju mustre. Ali za to mi je već bio potreban paypal. I to sam rešila,
naravno uz pomoć jednog divnog druga, tako da danas pored gotovih stvari prodajem i mustre.
NAPOKON- ZADOVOLJSTVO I SREĆA
Mogu slobodno da kazem da sam izuzetno srećna i zadovoljna što se bavim nečim što
neizmerno volim i što mi to ide :) U poslednje vreme se čak nosim i mišlju da pronadjem
nekoliko žena ili devojaka koje bi mi pomogle u pletenju kad budem imala veće narudžbine, ali
otom-potom :) Za sada uživam kreirajući nove stvari za radnju sa mustrama, nešto što sam
nekad smatrala velikim naporom, danas mi je izvor sreće. Imala bih i više stvari u radnji, ali ne
umem baš mnogo da organizujem svoje vreme. Potrebno je puno vremena za ovaj vid posla,
ako želite da vam bude posao. Ako želite da vam bude samo hobi, onda je to druga stvar. Prvo
treba osmisliti (dizajnirati) proizvod, zatim naći materijal, pa napraviti proizvod. Posle toga
dolazi na red slikanje, pa sredjivanje slika u nekom programu kao što je Photoshop. Zatim
pisanje opisa proizvoda koji ćete staviti u svoju radnju. Potrebno vam je i neko barem osnovno
znanje SEO-a (Search Engine Optimization) da bi mogli da vas nadju u Google-u i uopšte na
internetu, pa da promovišete i marketujete svoj proizvod. Ovo poslednje je meni najteže,
zato što za promociju morate da znate ko je vaša mušterija, čime se bavi u životu, zbog čega želi
da kupi vaš proizvod. A od mene su kupovali razni ljudi, od vlasnika galerija do onih koji moraju
da uštede da bi sebi priuštili ručni rad. Iako mi je lakše da pronadjem mušterije za svoje mustre,
jer to kupuju ljudi koji umeju da pletu i heklaju, i dalje mi to predstavlja problem. Za sada me
nalaze slučajno, ili bar ja tako mislim, tako što traže određenu mustru. Što se tiče vrste
proizvoda koje pravim, počela sam sa odećom za odrasle, ali ne želim da se zadržim samo na
tome. Već sam napravila nekoliko papučica za bebe, želela bih da napravim i odeću za bebe, pa
čak i neke stvari za kuću, tipa jastuci u raznim oblicima. Nemam toliko ruku koliko imam ideja. U
ovom trenutku pokušavam da napravim neke kupaće kostime, ali ono što jedva čekam da
počnem su sandale. Pre više godine sam dobila tu ideju i tada sam pokušala da napravim ono
što za mene izgleda kao idealan đon. I posle nekoliko pokušaja sam uspela. Nažalost, stala sam
na tome jer nisam mogla da nađem neki materijal, ali sada sam se opet vratila na tu ideju. I
jedva čekam da počnem! Biće to veliki posao jer želim da ih prodajem u obliku mustri, pa treba
da ih prilagodim približno svakoj nozi. Nekada bi mi to predstavljalo problem, ali danas je izazov
u koji jedva čekam da zaronim.
I još bih volela da dodam sledeće. Baveći se ovim, upoznala sam predivne ljude, prepune
entuzijazma i elana, ne samo pletilja već i onih koje se bave drugim ručnim radovima, kako žena
tako i muškaraca. I kad god mi se neko obrati za pomoć, ja sam presrećna ako mogu da im
pomognem. To je kao da opet sve ispočetka radim. I jedva čekam da i njima krene, jer smatram
da je čovek najsrećniji kad se bavi onim što voli i kada oko sebe ima divne i pozitivne ljude. Zato
je moja poruka ljudima koji se bave ručnim radovima, koji prodaju kod nas, a koji su možda
izgubili elan i nadu, da nikako to ne dozvole ako zaista vole ono što rade. Srbija nije jedino
tržište, zapravo, Srbija ne bi trebalo da vam bude jedino tržište. Slobodno pokušajte sa
prodajom u inostranstvu. Naravno, uvek ima uspona i padova, to je neminovno, ali ako zaista,
ali zaista verujete u sebe i svoje mogućnosti, ne postoji ništa što vas može zaustaviti. Zapravo,
sve zavisi od vas. Ako ne možete sve sami, zatražite pomoć. Uvek će se naći neko sa nekim
korisnim i praktičnim savetom. Ja sam radila i učila sve sama jer sam nestrpljiva. Nisam mogla
da čekam da mi neko pomogne, pa sam sama istraživala i učila šta sam mogla. Danas to polako
pokušavam da promenim, i ponekad mi i uspeva. Mada čovek ne prestaje da uči dok je živ.
Internet je prepun predivnih stvari za učenje i usavršavanje. To ne znači da i vi morate da radite
kao ja. Bitno je da ste svesni svojih mogućnosti, sposobnosti i želja i da znate kome da se
obratite za dodatnu pomoć. Ponekad i lepa reč u vidu podrške znači vise od konkretne pomoći,
barem je sa mnom takav slučaj :) A još ako negativnu kritiku umete da preokrenete u sopstvenu
korist i da je upotrebite kao pokretačku snagu, ne postoji granica šta sve možete da postignete.
Moje radnje:
Etsy sa gotovim radovima: http://aimarro.etsy.com
Etsy sa mustrama: http://aimarropatterns.etsy.com
Ravelry sa mustrama: http://ravelry.com/designers/aimarro-patterns
"Toliko se isplatilo, da me je početkom novembra 2012. "zaustavila" beogradska carina.Kao, mnogo sam paketa slala u inostranstvo"
ОдговориИзбришиSrbijo zemljo gde se samo neuspeh ceni!
Meni je prva rečenica bila toliko frapantna, da sam zatražila objašnjenje- i onda smo dodale sledeću rečenicu, kako bi bilo jasnije.
ИзбришиU svakoj normalnoj zemlji carina bi podsticala izvoz, na bilo koji način.
Zakon o carinskom postupku je neodređen, pa omogućuje prerevnosno postupanje carinskog službenika. Također, ne postoji regularna procedura za povoljno slanje direktno kupcu - fizičkom licu u inostranstvu. Mali pomak je uveden PostExport uslugom, ali to još uvek nije konačno rešenje. Verovatno će biti regulisano kada krene puna naplata iz inostranstva i kada zakonodavac konačno shvati da se iz Srbije ima šta prodati kupcima u inostranstvu :) Do pre par godina za svaku pošiljku su naplaćivali taksu za carinski pregled u protivvrednosti 4 EUR, koja je na sreću ukinuta. Ukinuta je i obaveza vođenja kontrolnika izvoza za svaki pojedinačni izvozni posao, kao i devizni inspektorat pri NBS kome se morala slati dokumentacija (i pomenuti kontrolnik) za svaki pojedinačni izvoz, tako da verujem u povoljan razvoj zakonske regulative.
ОдговориИзбришиHvala za objašnjenje.
ИзбришиMilan je vecni optimista :D On prati sve te zakonske zackoljice kod nas, tako da je uvek obavesten po tom pitanju. Inace, koliko znam, carina se u svakom slucaju placa kroz postarinu. Mislim da je sada oko 40 din. po posiljci do 2kg. I ono sto bih jos dodala sto se tice "izbegavanja" carine, ne sme da se salje reklamni materijal u paketu. Ja obicno zapakujem proizvod i za njega zakacim masnicom kartoncic na kome na engleskom napisem neku poruku musteriji, ali neodredjeno, da ovi nasi ne pomisle da je prodaja :)
ИзбришиOvaj tekst daje vetar u ledja. Hvala Vam na tome :)
ОдговориИзбришиBaš mi je drago da je tako. Pozdrav.
ОдговориИзбришиPredivan text, hvala što ste toliko otvoreno napisali svoj put uspjeha i dali nadu svim Ručnoradilicama..Šaljem vam srdačne pozzdrave iz Slavonskog Broda, Mica <3
ОдговориИзбришиHvala, draga Mice torbice, Vaš blog je jedan od prvih koje sam srela ovde.
ИзбришиA kako uopste poslati neki svoj proizvod u inostranstvo...da li preko poste, ili neke druge kurirske sluzbe? Koliko se placa za takvo slanje, da li to kupca puno kosta? Jer ako su takse velike, onda ce kupci odustati od kupovine...Tekst je inace fenomenalan, svi sa handmade proizvodima imaju nadu za opstanak....
ОдговориИзбришиDivna Marija, uvek otvorena i spremna da pomogne !
ОдговориИзбришиhvala Slavice
ИзбришиTekst je odličan.Konkretni saveti bude optimizam.Hvala Mariji ali i tebi Nego koja nalaziš kreativne i nesebične osobe i njihova iskustva nesebično deliš svima.
ОдговориИзбришиI hvala tebi i svima vama koji nas pratite i uvek imate lepu reč.
ИзбришиHvala sto ste sve ovo napisali. Molim za informacije o nacinu dostave proizvoda koji se stavljaju na Etsy. Naime, obavezno je staviti troskove slanja kod popunjavanja obrasca. Koliko sam shvatila sa raznih strana sveta ljudi mogu narucivati proizvode. Kako onda ide to sa cenama... Hvala unapred
ОдговориИзбришиHvala na ovom tekstu. Treba mi pomoc vezano za troskove slanja proizvoda, stavljenih u prodaju na "Etsy". Naime, taj deo je obavezan, tj mora se popuniti. obzirom da, koliko sam shvatila, ljudi sirom sveta mogu narucivati proizvode, kako onda znate koju cifru d astavite za troskove dostave.
ОдговориИзбришиUnapred hvala
Ninanina, sto se tice odredjivanja cena postarine, to za nas iz Srbije uopste nije veliki problem. Samo treba da odete na sajt Poste Srbije, pa na Kalkulator postarine. Tamo izaberete medjunarodnu pismonosnu posiljku, zemlju u koju saljete, tezinu i stiklirajte da je posiljka preporucena i avionska. Pisma koja su do tezine 2kg spadaju u pismonosne posiljke. Inace, vrlo je mala razlika u ceni postarine izmedju slanja u Ameriku ili Australiju. Tako da slobodno na Etsiju izaberite za slanje Worldwide i stavite cenu koju ste dobili na postinom sajtu. Vremenom cete steci iskustvo u slanju i moci cete cak i odokativno da odredite cenu postarine ako saljete proizvode slicnih tezina. Nadam se da sam pomogla i samo napred :)
ОдговориИзбришиPrelep tekst. Kao što već neko reče, daje vetar u leđa i to u pravom smeru. Treba se fokusirati na svoj proizvod i usavršavanje, a gledati u pravcu inostranog tržišta i istraživati. Jer Srbija je stvarno malo tržište, naročito za ručni rad.
ОдговориИзбриши