Mala škola prodaje za kreativce (4) - Marija "Nemam toliko ruku koliko imam ideja"

Već prvi tekst iz ove serije  je pokazao koliko su naši kreativni ljudi gladni za informacijama i uputstvima koji bi im pomogli u prodaji onoga što rade. I otkrili smo mnogo kreativaca koji manje ili više uspešno prodaju svoje rukotvorine, one koji pokušavaju pa im ne ide, one koji bi pokušali ali se plaše neuspeha... Zbog svih njih pozivam vas da podelite svoja- uspešna iskustva sa nama, jer sam sigurna da će im biti od velike pomoći. Hvala unapred.

***
Zovem se Marija Spasojević, rodjena sam 1971 godine. Mama me je naučila da pletem

osnovne stvari kad sam imala devet godina. Iskreno, ne sećam se toga, ali ona mi je pričala koliko

sam bila nestrpljiva da naučim što više. Pa pošto ona nekad nije imala vremena da mi pokaže, ja

sam sebe učila uz pomoć raznih časopisa. Danas i dalje učim, ali ovoga puta uz pomoć interneta.

Da heklam sam naučila sama kad sam imala 16 godina. Učila sam osnove iz časopisa i naučila

sam da pratim šeme. Svoj prvi heklani rad nisam radila baš po mustri, nego sam videla sliku

nekog malog miljea na naslovnoj strani časopisa i polako provaljivala kako da ga radim.

Vrlo rano sam postala svesna da želim da živim od svog rada, da pletem i heklam. I

takođe sam nekako znala da se ovo što radim ceni mnogo više u inostranstvu nego kod nas.


OKRENULA SAM SE  PRODAJI U INOSTRANSTVU

Ne kažem da ljudi ne vole to, prosto da nije na visokoj ceni. Tako sam se ja okrenula inostranoj

prodaji. Oni koji se bave prodajom pletenih i heklanih radova na ovim prostorima i prostorima

bivše Jugoslavije znaju o čemu pričam.

Prvo što sam uradila po pitanju prodaje preko interneta bilo je da prodajem mustre pisane na

engleskom. Posle bombardovanja 1999. napravila sam svoj sajt na internetu gde sam ih

prodavala. U početku sam napravila nekoliko miljea i prodavala ih jedno mesec dana, dok mi

mama nije rekla "Što ne bi pravila odeću kakvu i sebi praviš, pa prodavala te mustre?" I tako

sam prestala da prodajem mustre miljea, postavila ih na sajt kao besplatne mustre i bacila se na

odeću. U to vreme sam uglavnom pravila stvari od pamuka i to letnje majice. Imala sam i

nekoliko kardigan džempera. Pošto sam naučila da na engleskom pišem samo heklane mustre,

te mustre sam i prodavala. Pletene mustre sam naučila da pišem tek ove godine, i dan danas

moram da se "konsultujem" s internetom po pitanju pisanja skraćenica za neke pletene petlje.


HEKLANJE I STEČAJNI PAPIRI

Na sajtu sam prodavala mustre do 2002. godine. Inače, u to vreme PayPal nije bio popularan

kao danas, ljudi su se dovijali kako znaju i umeju da naplate od mušterija koje su u to vreme

koristile kreditne kartice i čekove. Ja sam pronašla jedan sajt koji mi je obradjivao kreditne

kartice i za to su uzimali procenat i meni slali ček kad se nakupi oko 100 dolara. Ja bih taj ček

unovčivala kod nas u banci i stavljala na deviznu štednju. Kad je taj sajt bankrotirao malo pre

onog strašnog 11. septembra 2001., dobila sam iz Amerike stečajne papire koje je trebalo da

popunim, kao jedna od oštećenih stranki, i pošaljem nazad u Njujork. Posle godinu i po dana

dobila sam novac, u to vreme 50 centi po dolaru. Sećam se da su mi poslali ček na 200 dolara.

Sad zamislite, u to vreme 2002. ja sam iz Amerike dobila ček kao oštećena stranka. Zapitajte se

kako to danas izgleda u našoj zemlji, da ne pominjem kako je bilo pre 11 godina :) Posle sam još

malo prodavala mustre i prestala zbog nemogućnosti naplaćivanja. U to vreme nisu bile još

moguće pogodnosti koje danas postoje.

I TAKO SAM NASTAVILA DA RADIM ZA SVOJU DUŠU.


Sto se tice mog sadašnjeg puta, na njega sam stupila sasvim slučajno. Krajem 2010. godine sam

malo istraživala po internetu, da vidim mogu li da nađem neki sajt gde bih prodavala svoje gotove

radove. Tako sam nabasala na Etsy. Tada su mi sinule dve ideje, da prodajem gotove stvari i

mustre, ali sam mustre ostavila po strani jer  je za to bilo potrebno mnogo da istražujem.

Stranci drugačije obeležavaju materijale nego mi, imaju drugačije mere i slično. Tako da sam ja

ipak odlučila da prodajem gotove predmete. Prvo sam morala da nadjem nacin da mi mušterije

uplaćuju novac, jer PayPal nije bio dostupan u Srbiji. Da se razumemo, ni danas nije sasvim

dostupan, ali tada nije bio ni u planu. To je bio početak 2011. Posto sam pre 15 godina otkrila

2checkout.com, krenula sam malo bolje da ga proučavam i ustanovila da bi on bio najbolja

zamena za PayPal za nas koji nemamo drugi način plaćanja. U to vreme sam napravila svoje

trouglaste tašnice i one u obliku suze i prvo sam njih postavila na Etsy. U početku sam imala

mnogo pregleda tih prozivoda i mnogima su se dopadale, ali nije bilo kupaca. Tako da sam se ja

bacila u proučavanje konkurencije- šta prave, šta najviše prodaju i slično. I otkrila sam neku

Estonku koja je imala preko 300 rukavica, pa sam pomislila "I ja ću da probam". Napravila sam

jedne i postavila mogućnost da biraju boje i te zime 2011. sam primetila da mnogi počinju da ih

naručuju i da traže čak i boje koje nisam nudila. Tako sam u leto 2012. naručila tonu raznobojne

vune i počela da pletem rukavice. I ne da se isplatilo, nego ne mogu da opišem. Toliko se

isplatilo, da me je početkom novembra 2012. "zaustavila" beogradska carina.Kao,

mnogo sam paketa slala u inostranstvo.Ali u februaru 2013 sam opet otvorila

radnju i nastavila sa dobrom prodajom koja i danas traje. I ne samo da prodajem

rukavice, nego se ljudi raspituju i naručuju druge stvari, bolera, ponča i slično.


Inače, pored prodavnice gde prodajem gotove stvari, od aprila 2013. imam i radnju gde opet

prodajem mustre kao nekada. Ideja za to mi je sinula kad sam nešto tražila po etsiju i naletela

na par radnji koje prodaju mustre. Ali za to mi je već bio potreban paypal. I to sam rešila,

naravno uz pomoć jednog divnog druga, tako da danas pored gotovih stvari prodajem i mustre.

NAPOKON- ZADOVOLJSTVO I SREĆA

Mogu slobodno da kazem da sam izuzetno srećna i zadovoljna što se bavim nečim što

neizmerno volim i što mi to ide :) U poslednje vreme se čak nosim i mišlju da pronadjem

nekoliko žena ili devojaka koje bi mi pomogle u pletenju kad budem imala veće narudžbine, ali

otom-potom :) Za sada uživam kreirajući nove stvari za radnju sa mustrama, nešto što sam

nekad smatrala velikim naporom, danas mi je izvor sreće. Imala bih i više stvari u radnji, ali ne

umem baš mnogo da organizujem svoje vreme. Potrebno je puno vremena za ovaj vid posla,

ako želite da vam bude posao. Ako želite da vam bude samo hobi, onda je to druga stvar. Prvo

treba osmisliti (dizajnirati) proizvod, zatim naći materijal, pa napraviti proizvod. Posle toga

dolazi na red slikanje, pa sredjivanje slika u nekom programu kao što je Photoshop. Zatim

pisanje opisa proizvoda koji ćete staviti u svoju radnju. Potrebno vam je i neko barem osnovno

znanje SEO-a (Search Engine Optimization) da bi mogli da vas nadju u Google-u i uopšte na

internetu, pa da promovišete i marketujete svoj proizvod. Ovo poslednje je meni  najteže,

zato što za promociju morate da znate ko je vaša mušterija, čime se bavi u životu, zbog čega želi

da kupi vaš proizvod. A od mene su kupovali razni ljudi, od vlasnika galerija do onih koji moraju

da uštede da bi sebi priuštili ručni rad. Iako mi je lakše da pronadjem mušterije za svoje mustre,

jer to kupuju ljudi koji umeju da pletu i heklaju, i dalje mi to predstavlja problem. Za sada me

nalaze slučajno, ili bar ja tako mislim, tako što traže određenu mustru. Što se tiče vrste

proizvoda koje pravim, počela sam sa odećom za odrasle, ali ne želim da se zadržim samo na

tome. Već sam napravila nekoliko papučica za bebe, želela bih da napravim i odeću za bebe, pa

čak i neke stvari za kuću, tipa jastuci u raznim oblicima. Nemam toliko ruku koliko imam ideja. U

ovom trenutku pokušavam da napravim neke kupaće kostime, ali ono što jedva čekam da

počnem su sandale. Pre više godine sam dobila tu ideju i tada sam pokušala da napravim ono

što za mene izgleda kao idealan đon. I posle nekoliko pokušaja sam uspela. Nažalost, stala sam

na tome jer nisam mogla da nađem neki materijal, ali sada sam se opet vratila na tu ideju. I

jedva čekam da počnem! Biće to veliki posao jer želim da ih prodajem u obliku mustri, pa treba

da ih prilagodim približno svakoj nozi. Nekada bi mi to predstavljalo problem, ali danas je izazov

u koji jedva čekam da zaronim.

I još bih volela da dodam sledeće. Baveći se ovim, upoznala sam predivne ljude, prepune

entuzijazma i elana, ne samo pletilja već i onih koje se bave drugim ručnim radovima, kako žena

tako i muškaraca. I kad god mi se neko obrati za pomoć, ja sam presrećna ako mogu da im

pomognem. To je kao da opet sve ispočetka radim. I jedva čekam da i njima krene, jer smatram

da je čovek najsrećniji kad se bavi onim što voli i kada oko sebe ima divne i pozitivne ljude. Zato

je moja poruka ljudima koji se bave ručnim radovima, koji prodaju kod nas, a koji su možda

izgubili elan i nadu, da nikako to ne dozvole ako zaista vole ono što rade. Srbija nije jedino

tržište, zapravo, Srbija ne bi trebalo da vam bude jedino tržište. Slobodno pokušajte sa

prodajom u inostranstvu. Naravno, uvek ima uspona i padova, to je neminovno, ali ako zaista,

ali zaista verujete u sebe i svoje mogućnosti, ne postoji ništa što vas može zaustaviti. Zapravo,

sve zavisi od vas. Ako ne možete sve sami, zatražite pomoć. Uvek će se naći neko sa nekim

korisnim i praktičnim savetom. Ja sam radila i učila sve sama jer sam nestrpljiva. Nisam mogla

da čekam da mi neko pomogne, pa sam sama istraživala i učila šta sam mogla. Danas to polako

pokušavam da promenim, i ponekad mi i uspeva. Mada čovek ne prestaje da uči dok je živ.

Internet je prepun predivnih stvari za učenje i usavršavanje. To ne znači da i vi morate da radite

kao ja. Bitno je da ste svesni svojih mogućnosti, sposobnosti i želja i da znate kome da se

obratite za dodatnu pomoć. Ponekad i lepa reč u vidu podrške znači vise od konkretne pomoći,

barem je sa mnom takav slučaj :) A još ako negativnu kritiku umete da preokrenete u sopstvenu

korist i da je upotrebite kao pokretačku snagu, ne postoji granica šta sve možete da postignete.





Moje radnje:

Etsy sa gotovim radovima: http://aimarro.etsy.com

Etsy sa mustrama: http://aimarropatterns.etsy.com

Ravelry sa mustrama: http://ravelry.com/designers/aimarro-patterns



AnaJan Stepalica преко Google+

пре 10 месеци  -  Дели се јавно
Naravno, uvek ima uspona i padova, to je neminovno, ali ako zaista, ali zaista verujete u sebe i svoje mogućnosti, ne postoji ništa što vas može zaustaviti. Zapravo, sve zavisi od vas. Ako ne možete sve sami, zatražite pomoć. Uvek će se naći neko sa nekim korisnim i praktičnim savetom. - See more at: http://negoslava.blogspot.com/2014/05/mala-skola-prodaje-za-kreativce-4.html#sthash.ESOvIojB.dpuf
+
1
2
1
 
 · 
Одговори


Mila Zj дели ово преко Google+

пре 3 месеца  -  Дели се јавно
 
 · 
Одговори

A kako uopste poslati neki svoj proizvod u inostranstvo...da li preko poste, ili neke druge kurirske sluzbe? Koliko se placa za takvo slanje, da li to kupca puno kosta? Jer ako su takse velike, onda ce kupci odustati od kupovine...Tekst je inace fenomenalan, svi sa handmade proizvodima imaju nadu za opstanak....

Predivan text, hvala što ste toliko otvoreno napisali svoj put uspjeha i dali nadu svim Ručnoradilicama..Šaljem vam srdačne pozzdrave iz Slavonskog Broda, Mica <3

Hvala, draga Mice torbice, Vaš blog je jedan od prvih koje sam srela ovde.

Baš mi je drago da je tako. Pozdrav.

Ovaj tekst daje vetar u ledja. Hvala Vam na tome :)

Zakon o carinskom postupku je neodređen, pa omogućuje prerevnosno postupanje carinskog službenika. Također, ne postoji regularna procedura za povoljno slanje direktno kupcu - fizičkom licu u inostranstvu. Mali pomak je uveden PostExport uslugom, ali to još uvek nije konačno rešenje. Verovatno će biti regulisano kada krene puna naplata iz inostranstva i kada zakonodavac konačno shvati da se iz Srbije ima šta prodati kupcima u inostranstvu :) Do pre par godina za svaku pošiljku su naplaćivali taksu za carinski pregled u protivvrednosti 4 EUR, koja je na sreću ukinuta. Ukinuta je i obaveza vođenja kontrolnika izvoza za svaki pojedinačni izvozni posao, kao i devizni inspektorat pri NBS kome se morala slati dokumentacija (i pomenuti kontrolnik) za svaki pojedinačni izvoz, tako da verujem u povoljan razvoj zakonske regulative.
Прочитајте више

Marija Spasojevic
Milan je vecni optimista :D On prati sve te zakonske zackoljice kod nas, tako da je uvek obavesten po tom pitanju. Inace, koliko znam, carina se u svakom slucaju placa kroz postarinu. Mislim da je sada oko 40 din. po posiljci do 2kg. I ono sto bih jos dodala sto se tice "izbegavanja" carine, ne sme da se salje reklamni materijal u paketu. Ja obicno zapakujem proizvod i za njega zakacim masnicom kartoncic na kome na engleskom napisem neku poruku musteriji, ali neodredjeno, da ovi nasi ne pomisle da je prodaja :)
Прочитајте више

"Toliko se isplatilo, da me je početkom novembra 2012. "zaustavila" beogradska carina.Kao, mnogo sam paketa slala u inostranstvo" Srbijo zemljo gde se samo neuspeh ceni!

Meni je prva rečenica bila toliko frapantna, da sam zatražila objašnjenje- i onda smo dodale sledeću rečenicu, kako bi bilo jasnije. U svakoj normalnoj zemlji carina bi podsticala izvoz, na bilo koji način.

Follow by Email