Na šta sve da obratite pažnju kada vam amater organizuje promociju knjige

-Ukoliko  književno veče ne organizuje profesionalac, nužno je da sam autor mnogo više pažnje posveti sam i da precizno definiše protokol od početka do kraja, kako posetioci ne bi jedva čekali da se promocija završi i da izađu iz sale

 

      Sve je više pisaca i sve više knjiga, pa u skladu s tim i književnih večeri na kojima se one promovišu.

     Knjige se više ne promovišu samo u kulturnim centrima, bibliotekama, knjižarama i na ostalim mestima predviđenim za to, nego i u razno-raznim objektima u kojima mogu da se smeste posetioci, u kafićima, kafanama, salama, halama... I naravno da to nije neki poseban problem, jer svaki objekat ima svoje čari i svaki način promocije neku svoju posebnu draž.

     Pa opet, neka pravila ponašanja vezana za promocije trebalo bi da se poštuju bez obzira i na mesto i na vreme "radnje". Ako, naravno, organizator promocije želi da to književno veče protekne u najboljem redu i da posetiocima ostane u prijatnom sećanju, a ne da se osećaju skučeno, smoreno, da im je dosadno, da jedva čekaju da se priča završi i da izađu...



     Čak i onda kada književno veče organizuje i vodi profesionalac ili bar neko ko ima iskustva u ovome, podrazumeva se potreba dogovora oko detalja, počevši od broja , imena i redosleda govornika, do toga ko će o čemu govoriti. Ovo još više dobija na značaju onda kada vođenje književne večeri prepuštate nekome ko nema nikakvog iskustva u tome ili se bar niste prethodno uverili da ovaj posao radi kvalitetno.

     U "amaterski" organizovanoj varijanti književne večeri autor obično sam bira učesnike- one koji govore o delu koje je predmet promocije, one koji čitaju odlomke iz dela i, eventualno, nekoga iz kulturno-zabavnog dela programa.

     Nikako, ali nikako nemojte propustiti da  sa voditeljem programa, recenzentom i onim ko čita delove iz knjige,  precizirate ko će o čemu govoriti. U suprotnom, desiće se da i voditelj i recenzent i onaj ko samo čita odlomke iz dela, pričaju o potpuno istim detaljima, da ponavljaju već rečeno i da time, umesto da zainteresuju čitaoce, oni samo to veče i samo vaše delo učine dosadnim. Čak i kada nije.
 
     Recenzenti su obično ljudi koji znaju svoj posao i sa njima je, bar kada je o mom iskustvu posetioca književnih večeri reč, najmanje problema. Znaju šta i koliko treba reći i trude se da ne budu ni preopširni, ni dosadni.

     No, vrlo često voditelji-amateri znaju da omanu i time ponekad i da upropaste čitav događaj. Zaborave se ljudi, jednostavno, pa ponekad i sebi sami daju previše na značaju, pričaju previše, ponekad afektivno, valjda u želji i da pohvale, istaknu, veličaju autora. Pa počnu prepričavanje dela, posle čega i sam recenzent nekako postaje suvišan.

     Ako je uz sve to i sam autor spremio govor u kojem se potrudio da prepričavanjem bar polovine svog dela zainteresuje potencijalne čitaoce...književno veče je već preraslo u jedno dosadno ponavljanje sadržaja dela za čije čitanje će se retko ko opredeliti. Neprijatno je, takođe, i ako autor počne da isčitava predugačak spisak "zvanica" koje bi, eto, hteo da pozdravi i da im se zahvali na tome što su ga uvažili, pa bi bilo bolje da odustane od toga nego da posetioce dodatno smara.

     Posebnu pažnju valja obratiti prilikom izbora onoga ko će pročitati odlomke iz dela-prvo, ta osoba nikako ne sme imati tremu, a drugo- mora da zna da čita. Nije ovde reč o elementarnoj pismenosti, već o uslovu da ima prijatan glas i  dikciju, ako je delo na dijalektu da poznaje taj dijalekt a ne da sriče reči, ne sme da krešti, pišti, šušti...kad govori i čita. Taman posla da baš tada bude prehlađen do te mere da mikrofoni polude od njegovog glasa!!

     Kulturo-zabavni program je, izgleda, neizostavan deo književnih večeri amatera, koji u želji da posetiocima pruže prijatan ugođaj, znaju i da preteraju. I brojem gostiju-izvođača(pa ih je ponekad više i od broja posetilaca) i brojem njihovih numera.

     Ne postoje strogo definisana pravila o broju numera, ali je ipak red povesti računa o vremenu posetilaca, koji su došli na književno veče, a ne na opštenarodno veselje. Pa i ako ste se baš odlučili za veći broj izvođača, dovoljno je da svako izvede po jednu numeru. Ma koliko vi sami uživali u toj, svojoj večeri, imajte u vidu da su posetioci došli radi vas i vašeg dela, a ne da se unedogled smenjuju izvođači koji nastup na promociji vašeg dela doživljavaju i kao ličnu promociju. Ajde jedna, ajde maksimalno i dve numere (to pod uslovom da je manji broj izvođača), ali sve preko toga je jednostavno- nedopustivo. Koncerti se posebno zakazuju i održavaju i njihova  publika obično nije ona koja je došla na književno veče.

     Naravno, ne može se baš sve predvideti i često se dešava i neočekivano, ali ako se malo više pažnje posveti dogovoru sa svim učesnicima, manje je i opasnosti od toga da se posetioci osećaju smoreno. A verujte mi na reč, bila sam prisutna na nekoliko događaja posle kojih sam se baš tako osećala. (Ne brinite, oni  na koje mislim niti znaju da sam bila, niti čitaju moj blog).