Ću ti reknem, al od men' se nemoj čuje

     A mori, Tugomirke, što si pa ti uštumela takoj? Gledam te, otoč kad prominu kude našu kuću, ko mori da si uzem štukla, takoj mi nekako izgledaš.  
     Ne znam, vikam si na mojega Stanomira, kvo li je pritisnulo Tugomirku, kva li ju'e muka priterala, te se od onolku ženu ovakva napravi.
     Ela ovam da si sednemo poza kuću, u ladovinku, ovoj sunce oće ni ubi'e, kva je žega nastanula. A i neću ovaj moja 'etrva da ni sluša kvo si oratimo, 'edva čeka da ga kroz selo pronese, od kojo god da se priča. I koje je za pričanje i kojo neje ni za šaptanje, kam li da se pronosi kroz selo i da usta sas toj ispiraju.
     Kod mene ti je, kvo si ovde kazala, ima tuj da si ostane, pa mož me neki i seče i peče, iz moja usta nema se čuje.
    A čuste li, Mirjanina se ćerka pa vrnula dom, ostavila muža, vikaju on  mlogo pije, pa kad se izgubi, ne gleda ruka kude mu odlati, sva umodrena si pri mater došla. Ono, neje ni ona pobolja, znam ju ja jošte devojče kad beše, samo je se vrckalo po malu, a ono onoj kratko suknjiče samo odlati od jednu na drugu stranu, sise istreslo na izvolte, pa samo gleda vidi li ju kuj i kako ju kuj pogleđuje. Moreeee, znam sve, ne pituj me ništa, rekla sam ću si ćutim i ću si gledam moju rabotu, kvo pa imam od toj da iznosim na drugoga sramotinju.
     Neje Mirjana zaslužila da ćutim, ogrešila se ona poviške od men, od moju decu je svašta iznosila, i kojo jeste i kojo neje, jela me je dok je mislela da pod njojan krov neće da zaklopaju nevolje, pa mi beše dozlelo, do gušu je došlo.

     Ću ti reknem, al od men da se ne čuje, vikaju zeta voj u zatvor otkarali, uzimal od ljudi pare, kobejagim stanovi će im dade, al kad došlo vreme da se useljuju, ono od stanovi šipak.


      Zatoj se i propil, kazuva mi onomad jedno momče, doodi ovdeka da ni prevezuje struju, pa na sprat da se preselimo. Vika, tetke, mi smo komšije u Niš, sve sam videl i sve sam znal kvo će bude. Toj neje imalo meru, kolko su se uzneli, i on i njegovi, svi. Toj se kupuvalo, kako pare sas bageri da zgribaju, išlo se na široko, na zemlju se neje stanjuvalo. A mi okolo, samo posmatramo i čekamo kude će pukne. I kada će pukne.
     I puče.
     Majka mu od sram iz kuću više ne izleze, i ona se propi, takva im žička.  Deca, kako kojo, al ni jedno ne završi škole, toj se beše usilelo, na lopatu im se neje prinosilo,ualeno, zadovoljeno sas sve.
     Puštili ga posle iz zatvor, vika ovoj momče, al Mirjanino devojče izgleda mi, ono pa zgrešilo, pa ga zaubavilo. Zatekal i' na leglo, neje imala kude. Sasvema modrice, kude majku.
     Vikaju, oće si gu vrne. Ako je zgrešila. Ono, i on voj neje ostanjuval dužan, sve doklema u zatvor ne otide. Na neku i stan kupil, zatoj gi pare nigde nema.
     Nego, ja nesam takva da raznosim tuđu muku po selo. Ćutim si, svaki nek si kusa kojo je zakuval.
     Usi ga, ja se pa zaneso, i ne posluži te. Ček po jedno kavence da svarim da si popijemo, pa će mi pričaš kva je pa tebe muka pritisnula.


ela ovam - dođi ovamo
doklema- dokle
ela ovam - dođi ovde
zaklopaju - zalupaju
oratimo - pričamo
otoč- malopre
pa se vrnula- opet se vratila
poza kuću - iza kuće
svarim - skuvam
sramotinja - sramota
takva im žička - takva im familija, soj
ualeno - razmaženo
uzem - u zemlju
uzneli se - poleteli, digli nos
usi ga - ajoooj
uštumela - ućutala se, zbunjena i nasekirana
štukla- propala

fotografija odavde

Follow by Email