Moli se vlast da ovo ima u vidu ili - Te stene koje nosim, neće mi tako lako spasti

  I čitava naredna godina biće jednako teška kao ova, čujemo iz vlasti ovih dana. Oni, iz vlasti, ne čitaju ovakve priče, ali se moli neko ko je u situaciji da im dojavi - ne bi bilo loše da znaju, voda je narasla do guše. 

     Neće mi se taj kamen, Nego, nikada skinuti.

     Želim da budem vedra, pozitivna, da verujem da pozitivnim mislima privlačim dobre stvari u svoj život, ali mi to ne uspeva. Bilo je faza, veruj mi, od kada poznajem Tajnu i zakon privlačenja i čitam tu literaturu, družim se sa ljudima koji se tako ponašaju, kada sam izdržala da po nekoliko nedelja ne pomislim ništa loše, da se zahvaljujem na sitnicama od tog dobrog koje želim, prizivam i očekujem, kad mi brzo dođe autobus, ili kad imam slobodno mesto, izdržim tako nedeljama, a kažu dovoljno je nekoliko dana do nekoliko nedelja, da se stekne navika pozitivnog mišljenja, i da se sve preokrene.

     A meni se ništa  dobro nije dešavalo  nedeljama, osim sitnica koje nisu značajne, neću da ih podcenjujem, pa sam im se radovala, no te stene koje nosim, ni jedna nije spadala, samo su dolazile nove i nove. I kad dođu, u tim fazama, ja sam ignorisala onim,  ko zna zašto je to dobro, nešto ću dobro iz ovoga naučiti.



     A onda dođe do pada raspoloženja, upadnem u krizu, prepustim se svojim brigama. Drži me, to, neko vreme, a onda se opet vraćam pozitivnosti.

      I tako, već skoro pet godina. Sada sam se predala, ali se trudim da javno ne priznajem. Pa opet,  promiču mi žalopojke. 
     U međuvremenu, za tih pet godina većinom pozitivnosti i radu na sebi, pri čemu sam bila i na hipnoterapiji, radionicama i razgovorima sa life couchovima, čitanju knjiga, ponavljanju zahvalnosti i afirmacija, veri u sve to, u mom životu i životima ljudi oko mene, dešavaju se samo nevolje, nesreće, lomovi... Prvo je moj muž izgubio posao, pa je sin jedva izvukao živu glavu iz udesa u kojem nije bio kriv. Moj brat je takođe izgubio posao, radi nešto na crno za siću i strahuje da ga ne uhvate .Moja mama je stara i bolešljiva, ima penziju dovoljnu tek da se prehrani i ogreje , a ja ne da ne mogu da pomognem, nego ne mogu ni da joj odem, osim autostopom.

     Muž živi i dalje u socijalizmu, poštenje, dostojanstvo, sa praznim novčanikom, neće ni da pita, a kamoli da moli za posao, a javljanje na oglase ne daje rezultate jer čim vide da je blizu šeste banke, biće skoro decenija od toga dana,  bace CV u kantu, niko ga ne zove na razgovore.A da mu vidiš CV, zapanjila bi se, bio je ceo radni vek, sem pripravničkog staža, uspešan direktor, sve dok, na nesreću, ne rešismo da se preselimo, jer je ovde dobio ponudu koja se ne odbija, od privatnika koji umre pre nego što smo se i snašli.Ko te više pita za prošlost i znanje i sposobnosti, od toga nema koristi, to nikoga više ne zanima.Znam ja da mnogo ljudi ima slične probleme, ali slaba je to uteha i ne verujem i ne znam da neko takvih sposobnosti i iskustva dozvoljava sebi da ništa ne radi, nikako se ne snađe. 
     U meni zbog toga kipi ljutnja na njega, ali se uzdržavam, glumim da smo super, trpim da me on i dalje, po starim shvatanjima smatra nižim bićem od sebe. O, ne, nije on od onih koji će da  maltretiraju, ali da me potcenjuje kad god se ukaže prilika, tu je majstor. Da kritikuje i mene i sve moje  i decu za gluposti, stvarajući negativnu atmosferu, to da.
     I nije to samo sada, od kad je bez posla, pa da mogu reći, teško mu što je bez posla, pa zato, to je pojava koja traje celog našeg braka. 

     Znam ja kako je njemu, živim sa njim skoro 30 godina. Gord, pošten, savestan, perfekcionista, hoće da pomaže i meni i drugim ljudima.
     Zbog te gordosti ponaša se kao da živi kao kralj. Kad se i čuje sa nekim od familije ili prijatelja, smeje se, šali, kao da uopšte nema briga. Ja mislim da većina zbog takvog bezbrižnog ponašanja misli da je on našao posao, pa i ne pitaju. Misle da ja imam ogromnu platu, pa on može da uživa.
     Prijatelje u reali više gotovo i  nemam, na poslu neću da pričam o tome, onima koji me vole ,zaista, kao moja mama i tetke, ne pričam da ih ne sekiram.
     I tako,  tri dana pasulj, tri dana kupus bez mesa, makarone sa kuvanim paradajzom.

     Situacija u zemlji je svima ista, pa pogledaj, većina ljudi se snalazi, kako ti letos napisa, beru jagode, maline, preprodaju. Ja znam šta znači  preprodaja na ulici, no jedan više...predlagala sam da počne da preprodaje nešto, i znam kako im se isplati, jer svi imaju po ogroman broj prekršaja a i dalje preprodaju. 

     Izvini što sam ti se izjadala, nisam mislila da budem ovoliko opširna , same reči iz mene teku.

Hvala ti na razumevanju.
Grlim te, ovako virtuelno.


PS - objavljeno s Njenom dozvolom


Snežana Maricic дели ово преко Google+

пре 1 године  -  Дели се јавно
 
 · 
Одговори


Mira Gluscevic дели ово преко Google+

пре 1 године  -  Дели се приватно
+
1
2
1
 
 · 
Одговори

uh, teška priča. i stvarna. to je pravi život na ovim prostorima. na žalost, ali je tako. mi koji imamo posao i platu koja može da pokrije osnovne troškove života smo veoma privilegovani. ne znam nekad da li bih bila sretna i zahvalna zbog toga ili bih se požderala zbog grižnje savjesti. nisam neki pozitivac inače. ne vjerujem da će biti bolje sutra ako se smješiš i družiš sa pozitivnim ljudima i pozitivno razmišljaš. ali nisam ni pesimista. realna sam. ne živim pod staklenim zvonom. vidim šta se oko mene dešava. uvijek se pitam: kako da nekome kome je teško kažem biće bolje kad ne znam kako će mu biti bolje? jesu li to onda samo prazne riječi, samo fraza koju kažem samo zato da bih nešto rekla? žao mi je što junakinja ove priče i njen suprug ne nalaze zajednički jezik što se tiče situacije u kojoj se nalaze. bilo bi makar malo lakše da bodre jedno drugo i zajedno pokušaju naći rješenje.
Прочитајте више

U svakom slučaju, hvala na podršci. Junakinja ovog posta je stvarna i, nažalost, i njena priča, jena muka i njen bol su stvarni, a ovaj tekst je zapravo skup njenih mailova, malo sređenih, poslatih meni. Objavljen je uz njenu saglasnost i zahvalnost, i mislim da će joj i ovaj javni krik, nje, ovde bezimene, pomoći. Verujem u to da zaviri ponekad ovde i da joj svaka podrška godi.

Negoslava, Hteo sam da Vam kažem da mi se ovaj poslednji tekst izuzetno dopao. Ne znam da li je Vaš lično ili je to ispovest neke Vama bliske osobe - niti ću to pitati. Ali ono što želim da Vam kažem je da ako ste u teškoj situaciji, želim Vam da sačuvate/povratite snagu, odlučnost i optimizam koji ste možda izgubili. Teško se živi i to svi znamo. Ali jedino nam ostaje da se nadamo da će biti bolje! Pominjali ste zakon privlačnosti i pozitivnost. Verujem da to funkcioniše. Nisam nešto previše čitao o tome ali verujem da može da koristi. Ali, potreban je optimizam. I to Vam upravo želim od sveg srca. Ako kojim slučajem ovo nije Vaš tekst već pismo neke druge osobe, molim Vas, prenesite joj moje reči. Nadam se da će joj koristiti podrška, iako ne poznajem tu osobu. U ovim teškim vremenima, ljudi treba da se drže jedni drugih, da se okruže istomišljenicima i pozitivistima. Pozdravi
Прикажи мање

Znam. Polovina mog okruženja je u toj priči...

Све што је изгубљено у нади пронађено је у пркосу. Поздрав Н.

Bojim se da se taj prkos ne izgubi u predugom vremenu trpljenja. Otpozdrav, S,

Nepravdama nikad kraja, a sve zasnovane na spremnosti naroda da trpi. Ali i to trpljenje ima granice.

Uh, ovo kao da sam ja pisala :) Napisah negde da nije tačan podatak o broju nezaposlenih, jer nisu sve realno nezaposleni, to vidim svakodnevno na svom poslu. Nisu u radnom odnosu, bave se "povremenim radom", ali voze dobra kola, sede po kafićima, kupuju, a kad im kažem za zaštitnu meru da neće moći da voze 30 dana, nude da plate trostruko veću kaznu, iako su minut pre kukali da jedva sastvljaju kraj s krajem. Ne mislim da diluju drogu, ali sigurno nije po zakonu to što rade, ali nemaju izbora. Čovek iz priče može da čeka da ga neko primeti dok ne ostvari pravo na starosnu penziju, a granica će se pomeriti, a da li će njegova žena to izdržati? Dostojanstvo je vrlina, ali je neki pogrešno shvataju, šta je sramno u onom branju jagoda o kome si pisala u sezoni? Opet, ta država kojoj ja više napunim budžet nego što je mojih dvadeset plata svakog meseca, najviše zakida na sirotinji. Evo, ovo smanjenje plata, zašto ne i penzija, koje su iznad tog limita, jak je taj penzioner u vladi. Kad čujem da neko ima veliku platu kod ovih jakih firmi, verujte ja se radujem...sve mislim, ima nade i za ostale ljude, biće svima bolje. I naći će se neko ko će mom mužu gledati stručnost i iskustvo i godine kao prednost, a ne kao manu.
Прикажи мање

Follow by Email