Iskoristite priliku onda kad vam se nudi - često nema sutra!

     Upravo sam završila razgovor sa prijateljicom, koji je bio više moje vikanje na nju, pa žurim da napišem ovaj tekst, da mi bar sve ono nerviranje ne bude zaludno. A mnogo sam se iznervirala!!!
     
     Znate ono - pruži vam se prilika, možda baš životna, jedina i najbolja,  a možda jedna od životnih , svejedno, generalno, jako retka. I vi onda, umesto da se usredsredite na nju, umesto da sve svoje potencijale usmerite ka što boljem iskorištenju te prilike, vi onda sednete i danima, nedeljama, možda i mesecima, lamentirate nad "za" i "protiv", nad "hoću" i "neću", nad "mogu" i "ne mogu". Pa raščlanjujete, secirate do poslednje niti, sopstvene kvalitete, prednosti, sposobnosti, znanja, umeća, veštine... sve ono što je tu priliku i dovelo baš ispred vaše malenkosti.

     I nije da mislite da ste nesposobni i nekvalitetni, taman posla - i sami znate koliko ste marljivo učili, koliko ste se trudili, koliko ste do te prilike  u sebe uložili,uradili, postigli... Koliko ste knjiga pročitali, ispita položili, kurseva završili, pitali i učili, učili i opet učili...pa i koliko ste uradili.

     Al opet, sve vam se čini da tu fali još nešto, da ima nekih koji znaju bolje od vas, strah vas je da se ne obrukate, čini vam se da postoji još neko nesavladano gradivo, još koja nenaučena lekcija. Šta će biti, pitate se, ako slučajno nešto ne budem znao-la, ako negde nisam savršen-a, ako se ispostavi da u nečemu nisam dovoljno siguran-a.

     I dok se vi tako preispitujete i  prebirete po eventualnim prazninama u sopstvenom znanju, prilika je isparila. Otišla u tuđe ruke. Postala nečija ostvarena ambicija. Svejedno da li je taj za nijansu bolji od vas ili jednak vama ili je, čak, slabiji od vas!!( A kako to biva, na  mnoga dobra mesta koja zbog skromnosti ne zauzmu najsposobniji, najčešće zasednu mediokriteti u čijem rečniku i ne postoji pitanje - da li ja to umem i mogu).


     Dakle, osnovna poruka moje galame na prijateljicu koja me je izazvala sopstvenom skromnošću, pa zatim i ovog teksta kao logičnog nastavka na temu ne-iskorišćenih šansi, jeste

obema rukama zgrabite primamljivu poslovnu priliku, koja vam je ponuđena na osnovu onoga što ste do tada postigli, a u šta je ponuđač imao mogućnosti da se uveri

     Verujte mi,  kada vam neko govori na osnovu sopstvenih propuštenih prilika, ponuda, šansi i mogućnosti, onda to ima daleko veću težinu nego da pročitate deset knjiga iz popularne psihologije koje vas istome uče!

     Nemam nameru ni da se hvalim niti da se žalim, tek kao dokaz prilažem sledeće

- i u vreme moje mladosti bilo je teško otići u inostranstvo, a meni je tokom prve posete Beču, odmah posle diplomiranja, neočekivano  bio ponuđen posao, koji sam odbila bez trunke predomišljanja
- poslovni partner iz Bugarske mi je ponudio da vodim predstavništvo njegove firme u Srbiji, uz uslov da napustim posao, što nisam prihvatila zbog verovanja da je posao u društvenoj firmi sigurniji
- tadašnji poslovni partner iz druge grane delatnosti  do skora mi je nudio partnerstvo , jer je privatnu firmu hteo da otvori jedino sa mnom -  i dalje te iste poslove radi za neke poslodavce koji mu nisu ni do kolena dorasli
(ovde slede tri tačke).


... a ja, od kako sam svojom voljom otišla iz tada prodate firme, iz koje su u međuvremenu oterane gotovo sve kolege, kao dipl ek, ekonomišem jedino sopstvenim budžetom,  kao novinar, pišem povremeno za neke specijalizovane časopise, vodim svoje blogove i...

...baš zato dajem sebi za pravo da vičem na neke sposobne, kvalitetne i skromne mlade ljude koji olako propuštaju neke sjajne prilike,

svejedno da li je rezlog tome neverovanje u sebe, strah pred izazovom ili bojazan da im fali još koja nijansa pa da najkvalitetnije mogu odgovoriti postavljenom zadatku!


fotografije sam pronašla ovde


   

Snežana Maricic

пре 1 године
 
Da mi je da se i na mene malo izvičeš, ne zbog propuštenih prilika, ja sam ih grabila i napredovala, i sve mislila, ako nešto ne znam, saznaću, te tako i bi, za druge neke stvari me treba po nosu...posao ću lako. Grlim ja tebe, dobra ti je ta: Sudbina te vuče...da mi je da nekog sebi bliskog tome naučim. A za propuštene prilike, uvek treba gledati neku bolju stranu, nađe se i ta bolja strana i treba reći: Ko zna zašto je to dobro. Al' nije večno dobro da bude isto.
 
Све почиње и све завршава на правом месту и у право време!!! Поздрав, Н.
 
Ima i jednog i drugog- kada je ušao otac i pitao me , sa kime si se svađala na skajpu, shvatila sam da sam vikala i još preterala s vikom, pa sam joj se i izvinila. No, dobro je to što ima neko da joj podvikne i upozori je na to da će se možda pokajati - pa kako ona odluči...
 
jooooj.... prosto isijavas....! ali znas sta: nije mi jasno da li si vikala sto ona propusta priliku koju ti smatras vrednom ili si vikala samoj sebi zbog prilika koje si propustila.... to je ona situacija: kad bi covek znao gde ce pasti, on bi tu seo.... ali i te prilike sto si ih propustila - nesto drugo ti je bilo vaznije.... polako, saznaces zasto....
 
Jednom sam pročitala - sudbina te vuče, ali je valja malo i pogurati.
 
Ja cvrsto verujem u to da svako od nas kroji sebi sudbinu, i da nema vise sile koja utice na nase odluke, sami ih donosimo.
   

Follow by Email