Povodom izložbe Miroljuba Kostića - Niš(lije), a da sami "otkupimo" Branka Miljkovića?

U Nišu je otvorena izložba IPAK DESIGN, povodom 40 godina rada niškog umetnika, rodonačelnika srpskog dizajna, Miroljuba Kostića- Koleta. I tom prilikom, spontano se u nekoliko krugova posetilaca, rodila ideja da grad ili građani sami, otkupe neko Kostićevo delo i postave ga u punoj veličini na nekoj  interesantnoj lokaciji u gradu. Da li će to biti statua Branka Miljkovića ili Plandovanje, manje je važno, a najvažnije je hoće li ovaj grad i hoćemo li mi kao građani imati sluha za to!  





     Zamislite ovakvog Branka Miljkovića na nekom lepom mestu u gradu



Ili ove ovčice s pastirom, nazvane Plandovanje - lepe li reči, recimo u Čairu.



Dobro, da se ja pitam, dala bih glas za Branka - Plandovanje imam i kod kuće, ali,
svakako bih se obradovala bilo kojem od ova dva rešenja.




     Moj izveštaj, inače, s izložbe priređene u čast  40 godina Koletovog umetničkog rada, trebalo je da bude sasvim drugačiji. Da se ne pravdam, ali pošto blog podnosi i dosta ličnog, dozvoliću sebi da nabrojim šta me je sve sprečilo da tako i bude - prvo, crknuti fotoaparat, drugo, odbijanje ovog mog najnovijeg lap-topa da otvori , ni mail koji mi je poslala Koletova Tanja, ni CD koji mi je on dao, a na kraju ni moj novi tač moblini nije bio nimalo kooperativan.

     Sve u svemu, morala sam da sačekam ove fotografije Miše Ristića, sa  stranice Galerije savremene likovne umetnosti, pa da ovaj tekst, a pre svega predlog da ukrasimo Niš nekim od ovih dela, ugleda svetlost dana.
 
     Kada sam , na izložbi, prišla Koletu da mu prenesem ideju na koju smo došle moja prijateljica Daca, doskorašnja direktorka Galerije, bila sam prijatno iznenađena da je o tome istom  upravo govorila druga sugrađanka, vukući gradskog većnika za kulturu za rukav - da li bi grad mogao ...to , da imamo istomišljenike, već je prvi dobar znak. Ko zna, možda i uspemo?

     Na zadovoljstvo i radost, naravno, ne samo nas, Nišlija, već i mnogobrojnih posetilaca ovog grada, koji neretko imaju primedbe da nam je grad prazan. Dobro, bolje je da je i tako, nego da preraste u kič tipa  modernog Skoplja, ali, koji god Koletov rad da bude izabran, bio bi na ponos i diku svih nas.

     A za kraj, jedno "angažovano" delo ovog umetnika, ovo, skroz desno na donjoj fotografiji.




     -Vidiš ovo dole, objašnjavao mi je Kole, pokazujući na deo panja u osnovi skulpture, to je sve trulo, to je ono do 5. oktobra. Onda je ovo staklo, taj 5. oktobar, sve se vidi, sve je transparentno, a onda ovo , ovo gore, to ti je ono što je usledilo posle tog datuma.
    Pogledala sam, gore, tražeći to, nešto, a tu je stajao drugi deo onog istrulelog panja .


     Pored te truleži naše prošlosti i naše stvarnosti, stoje dve činije. U jednoj je šipak- to je narod dobio pošto se izborio za promene, nastavljajući da gricka  samo semenke , iz činije broj dva.
     Rečitije od one bele separatističke ovce iz Plandovanja, koja se  uvukla u crno srpsko stado, s epilogom koji nam je poznat.



više od izložbi  i o autoru- kopirala sam iz kataloga



Povodom 40 godina umetnickog rada niški umetnik Miroljub Kostic priredice retrospektivnu izložbu u Galeriji "Srbija" u petak, 15. novembra 2013. godine. Postavku koja je naslovljena "ZA VAS ZA NJIH ZA SEBE 1973-2013" Cini deo bogatog umetnickog opusa iz oblasti industrijskog dizajna, crteža, male plastike i skulpture.

Zasnivajuci svoj umetnicki angažman na širokim interesovanjima, stvorio je bogate tematske celine. Originalna i prepoznatljiva dizajnerska rešenja industrijskih proizvoda koji su obeležili poslednje decenije proteklog veka i neponovljivi radovi u maloj plastici (priznanja, plakete, nagrade) cine znacajan deo ove postavke. Osoben pristup i jasna ideja vodilja u kreiranju proizvoda iz oblasti elektronike (TV prijemnici, miksete, radio uredjaji, terminali, tajmeri, satovi, Rentgen aparati...) umnogome su obeležili koordinate po kojima se razvijao dizajn na našim prostorima. Bogato iskustvo i veliki broj uspešno realizovanih projekata na ovom polju cine ga jednim od najuticajnijih autora na našim prostorima. Konacno, zvanje redovnog profesora na katedri za industrijski dizajn Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu i dugogodišnji rad sa studentima na izvestan nacin je zaokružio intenzivan profesionalni angažman Miroljuba Kostica.

Upecatljiv vajarski opus Miroljuba Kostica obuhvata spomenicku skulpturu i biste znacajnih istorijskih licnosti (Nikola Tesla, Branko Miljkovic, Franc Rozman, Kiš, Krleža...). Takodje, skulpture savremenika, kolega i poznatih likova kao i objekti malih dimenzija (Tima, Rade Midja i Daja, Djuro, Perica i Aca) govore o ogromnom kreativnom kapacitetu ovog umetnika. Besprekorno poznavanje razlicitih i uvodjenje i korišcenje novih materijala, izdvajaju ga kao neumornog istraživanja i inovatora.

Sa druge strane, sa crteža, portreta savremenika i realizovanih objekata Miroljuba Kostica išcitavaju se jasan, pronicljiv i opor umetnikov stav. Ton koji boji ovu znacajnu postavku ogleda se u neskrivenoj rezigniranosti realnošcu i situacijom u kojoj se nalazi umetnost ali i svaka intelektualna aktivnost. On nedvosmisleno ukazuje na odsustvo perspektive i uzaludnost kao jedini ishod umetnickog angažovanja.




Slobodan Radojkovic


Follow by Email