Šta naj-mrzim u ponašanju okoline - pet ružnih iskustava iz poslednjih sedam dana

     Nazdravljanje na parastosima - kao prvo. Razumem ja da nije svima žao pokojnika kao njegovim najbližima, štaviše, nekima  uopšte nije ni žao, došli su da oduže red i da čuju poslednje abere, razumem i to da se popije koja više, ali što nije red, nije. Ajd, ono, kucanje uz - pokoj mu duši, za pokoj duše, i nekako, ali baš da se ustane i nazdravi komšiji s druge strane ili na začelju stola, uz uobičajenu zdravicu, živeli i tako to,  ne ide. Baš kao i ono podsticanje i podstrekivanje apetita - probaj sarmu, moooogo je dobra, ej, ova salata je super, mora da uzmem recept, ima li još punjenih paprika, ja mnogo volim ove suve...Pa onda odugovlačenje ustajanja od stola, da se ispije još koja, valja se,  dok ožalošćeni domaćini kojima nije ni do čega, nervozno cupkaju jer nije red da vas podižu, ma kolika im knedla stoji u grlu, a druga tura onih koji su ispratili pokojnika sedi po hodnicima i sobama, a gde je druga tura, tu mora da bude i treća, neparan broj obavezno.



     Napomena  za one koji se isčuđuju - sve ovo nije izmišljotina, nažalost, jes' da ne volim daće posle parastosa, ali je neke jednostavno nemoguće izbeći.

      Polaganje cveća pored odra sa sve ružnim celofanima i još ružnijim papirima u koje je uvijeno - pa neka rodbina ili prijatelji priskaču i skidaju te papire koji šuškaju, neki i ostave kako je,sve u svemu, jako ružna slika. A dovoljno je samo pre ulaska u kapelu skinuti taj papir, korpe za otpatke ionako postoje.

     Treća ružna slika, aktuelna ne samo ovih dana nego i inače - sudaranje na vratima, prodavnica, pošta, banaka, kafića. Neki, jednostavno, ne žele da nauče, da zapamte, da utuve , izvin'te na izrazu, da na vratima nema džentlmena i nema jednačenja po starosti, polu, statusu... Na vratima, jednostavno, važi univerzalno pravilo da prednost ima ona-j koji izlazi. Logično, da bi bilo mesta za onoga ko ulazi. I nema filozofije, nema mudrovanja. Baš kao što nema potrebe da izigravate džentlnema ako ste muško, pa propuštate damu da ide ispred vas - uz stepenice. I baš kao što dama nikada ne ustaje nikome ko ulazi u prostoriju, sem , drugoj dami ako je ova starija od nje ili i  dami i gospodinu, bilo koje dobi, u slučaju da je ona na svom terenu, odnosno u svojoj kući ili u svojoj kancelariji. Sve ostalo je smešno.




     Četvrto, mada bi po aktuelnosti , ali i kao vanvremenska kategorija trebalo da bude prvo - sve učestalije neustajanje, posebno vrlo mladih ljudi, starijim osobama u prevozu.Svi oni, em brzi, em drčni - mislim, ti mladi drčni ljudi, ne svi, em hitrije stignu do slobodnog mesta, em posle sedanja pod obavezno moraju da gledaju nešto vrlo važno kroz prozor, sve vreme dok se voze. Pa tako i ne primete i nije ih sramota, naravno, što tim starijim ljudima ustaju, kao po pravilu, boljedržeći vršnjaci - kad već mladi neće.



     I na kraju,  ko zna po koji put ponavljam - mesari, počnite da perete ruke u slučaju da i sečete i meljete meso i naplaćujete!!! Da li ste svesni toga koliko su vaše ruke prljave, kada dodirujete novčanice koje su prethodno prošle kroz ko zna još koliko prljavih ruku? Naravno, ovaj vapaj se odnosi i na sve ostale prodavce, od pekara, preko onih koji u prodavnicama robe na merenje dodiruju kekse, čokoladu, kokos brašno, susam - fol, oni imaju rukavice! A što pre toga ruku kojom uzimaju novčanice gurnu u kesu , kako bi je podesili za stavljanje bilo čega?
     I jedno razmišljanje, mada slaba vajda, znam  - šta mislite, kada bismo svi ili bar kada bi polovina kupaca izašla iz takvih radnji, ne kupivši ništa, da li bi se trgovci promenili?

komentari
пре 5 месеци  -  Дели се јавно
Negoslava Stanojevic првобитно дели ово
 
+
6
7
6
 
 · 
Одговори
 
Mozda je tako !!!!!!
Преведи
 
Uh, ne staj mi na muku - ja samo postavih prvih pet, a ima ih ohohohoho...
 
Spisak ti je mali, veruj mi, naročito po pitanju običaja i higijene. A, hajde, reci to mesaru ili nekome...
 
Sve je tačno. Dodala bih još nešto o higijeni u prodavnicama. Nije lepo da ljudi pljuju u pare da bi ih lakše izbrojali, ili da ih guraju po grudnjacima i slično. Od toga mi se okreće u stomaku. A i takve pare prodavac mora da primi.
 
Da, samo je jedini problem u tome što svoje navike ne žele da menjaju ni ti koji guraju pare kojekude, a ni prodavci. I što i jednima i drugima nije jasno zašto.
 
Kao i uvek u pravu su za svaku reč koju si napisala. Sahrana i parastosa na kojima sam bila uz ožalošćenog supruga mi je dosta i tih običaja, ovo se valja, ono se ne valja, takođe. I večnog pitanja: Kako su spremili? To pitanje je uobičajeno i za veselja i za tugu,ne pitaju kako si se proveo ili za tužne prileke kako su najbliži, već kako su spremili. Ustajanje u autobusu, guranje da se uđe, a oni koji izlaze ne mogu da izađu je takođe uobičajena pojava, s tim što mladi obično ne gledaju kroz prozor već u mobilni telefon. Prodavci su posebna priča, nije im lako kad gazda prodavnice štedi na zapošljavanju osoblja i na platama, kad radi samo jedno, pralo bi ruke onoliko puta koliko je mušterija, puta dva, nemoguća misija. I bilo bi dobro da smo solidarni i jedinsveni i u dalkeo važnijim stvarima, a ne samo u tome, naravno da bi imalo efekta da ne kupujemo u takvim prodavnicama, samo što bi, opet, umesto gazde stradalo osoblje koje pada na nos od posla, izgubili bi i taj posao. začaran krug. No, ovaj tekst pokazuje kako je po nekad malo dovoljno da se osećamo bolje. Moj problem je rukovanje, ne želim da se rukujem sa nekim za koga ne znam da li prao ruke od sinoć, a ne prihvatiti ruku je uvreda. I kako postupiti? Lepljenje žvaka bilo gde i bacanje na ulicu, to je tek strašno, možemo li zabraniti promet žvaka. da li znaš koliko ptica ugine jer kljucnu žvaku i zalepe kljun, pa ne mogu da jedu?
Прикажи мање
 
Pisala sam, negde, i tom fenomenu ne-pranja ruku , posebno rasprostranjenog kod muškog dela populacije. Neki se na to podsmevaju, ali je činjenica, jako žalosna, da oni koji ne peru ruke, posebno posle izlaska iz toaleta, u tome ne vide baš ništa loše. Kao i oni koji nos izduvaju rukom. I jedni i drugi, posle ti tu ruku pruže- brrrrrrrrrrrrr.
Прикажи мање
 
Слажем се 100 посто са тобом. Од прве до последње реченице.

Follow by Email