Na Fejsbuku mi je pažnju privukla stranica s ovim prelepim haljinama -
Budući da na našem tržištu retko imamo priliku da vidimo ponudu ovako originalnih haljina, inspirisanih srpskom kulturnom baštinom sadržanom u ručnim radovima naših majki, baka i prabaka, poželela sam da svoju podršku autorki dam predstavljanjem njenih ruku dela na ovom blogu. To zaslužuju i njene vredne ruke, ali i posetioci ovog bloga, kojima će, veruje, ovo biti praznik za oči.
Vlasnica Ateljea Tea, u kojem nastaju ovi unikatni modeli ,je Nišlijka Snežana Radosavljević, koja se svetom mode, modnim kreatorima i umetnošću srela kao četrnaestogodišnja devojčica, u rodnoj Djakovici. U Fabrici odeće Napredak, kaže, bila je neka vrsta pokretne lutke, na kojoj su kreirali i ispobavali modele. Vrlo često, kada je nosila modele koji joj se nisu dopadali, sanjala je o nekoj sasvim drugačijoj odeći.
No, kako to često biva u životu, svi snovi i želje ne ostvaruju se preko noći, pa se, dolaskom u Niš, dvadesetogodišnja Snežana posvetila stvaranju porodice, a profesionalno se angažovala kao službenik banke.
-Zamisao da stvorim drugaciji proizvod videla sam u tehnici starih zanata i pocela sam sa ucenjem tehnika makramea, necovanja i tkanja. - objašnjava Snežana - Na pocetku sam radila zidne dekoracije koje sam po izradi sklanjala od ociju javnosti, jer je moj rad izazivao ironiju i posmeh. Kada sam postala tehnoloski visak u banci, iz sanduka sam izvadila svoje radove i pocela da ih prodajem galeriji u komsiluku ,da bih l prehranila porodicu.
I tako, sve do pre deset godina, kada su Nemci sa jedne izložbe u beogradskom Konaku knjeginje Ljubice izabrali baš njene radove da prestavljaju Srbiju na najvećem sajmu umetničkih zanata u Minhenu.
.
-Od tada su mi se otvorila mnoga vrata i revije su se nizale, uglavnom van nase zemlje. Sve moje odlaske i revije u inostranstvu finansirali su domacini, gde sam uglavnom i prodavala svoje svoje kreacije.Zadovoljna sam, jer radim ono sto volim a ujedno vec dugo godina zivim od svog rada. Trenutno se pripremam za Balkanske dane u Minhenu na kojima sam ucestvovala 2008. godine i najverovatnije cu i ove godine biti jedini ucesnik iz Srbije.
Budući da na našem tržištu retko imamo priliku da vidimo ponudu ovako originalnih haljina, inspirisanih srpskom kulturnom baštinom sadržanom u ručnim radovima naših majki, baka i prabaka, poželela sam da svoju podršku autorki dam predstavljanjem njenih ruku dela na ovom blogu. To zaslužuju i njene vredne ruke, ali i posetioci ovog bloga, kojima će, veruje, ovo biti praznik za oči.
Vlasnica Ateljea Tea, u kojem nastaju ovi unikatni modeli ,je Nišlijka Snežana Radosavljević, koja se svetom mode, modnim kreatorima i umetnošću srela kao četrnaestogodišnja devojčica, u rodnoj Djakovici. U Fabrici odeće Napredak, kaže, bila je neka vrsta pokretne lutke, na kojoj su kreirali i ispobavali modele. Vrlo često, kada je nosila modele koji joj se nisu dopadali, sanjala je o nekoj sasvim drugačijoj odeći.
No, kako to često biva u životu, svi snovi i želje ne ostvaruju se preko noći, pa se, dolaskom u Niš, dvadesetogodišnja Snežana posvetila stvaranju porodice, a profesionalno se angažovala kao službenik banke.
-Zamisao da stvorim drugaciji proizvod videla sam u tehnici starih zanata i pocela sam sa ucenjem tehnika makramea, necovanja i tkanja. - objašnjava Snežana - Na pocetku sam radila zidne dekoracije koje sam po izradi sklanjala od ociju javnosti, jer je moj rad izazivao ironiju i posmeh. Kada sam postala tehnoloski visak u banci, iz sanduka sam izvadila svoje radove i pocela da ih prodajem galeriji u komsiluku ,da bih l prehranila porodicu.
I tako, sve do pre deset godina, kada su Nemci sa jedne izložbe u beogradskom Konaku knjeginje Ljubice izabrali baš njene radove da prestavljaju Srbiju na najvećem sajmu umetničkih zanata u Minhenu.
.
-Od tada su mi se otvorila mnoga vrata i revije su se nizale, uglavnom van nase zemlje. Sve moje odlaske i revije u inostranstvu finansirali su domacini, gde sam uglavnom i prodavala svoje svoje kreacije.Zadovoljna sam, jer radim ono sto volim a ujedno vec dugo godina zivim od svog rada. Trenutno se pripremam za Balkanske dane u Minhenu na kojima sam ucestvovala 2008. godine i najverovatnije cu i ove godine biti jedini ucesnik iz Srbije.
Na pitanje da li je imala podrsku iz Srbije , kaže- nisam. Moje ucesce u projektu COARPA u Italiji pokazalo mi je da smo mi kao drzava daleko od svega sto je umetnost.
Svejedno,zadovoljna je zbog same činjenice da radi ono sto voli i što može da živi od svog rada. Trenutno se priprema za Balkanske dane u Minhenu na kojima je ucestvovala i 2008. godine. Najverovatnije ce i ove godine biti jedini ucesnik iz Srbije.
Prelepe haljine, zaista zlatne ruke!
ОдговориИзбришиDa, mene su oduševile.
ИзбришиI ja sam na fb ugledala ovu lepotu, zaista me je oborilo s' nogu. Izuzetno poštujem svako delo rukama napravljeno tj. kako bi rekli, ručni rad. Tkanje obožavam, želja mi je da jednog dana savladam to. Pletenje i vez takođe volim ali nažalost ne umem ništa od toga da radim. Pamtim, tetka me je sa deset godina naučila da pletem za nekih 5-6 dana i to sam jako lepo radila, uglavnom oblačila lutke:))) Ali, nisam nastavila da to praktikujem i posle nekog vremena zaboravila sve;(((
ОдговориИзбришиGospođi Radosavljević upućem svu podršku i pohvale za izuzetne radove, koji su me fascinirali na prvi pogled. Kada sam pročitala da je u početku svoje radove sklanjala jer su izazivali podsmeh osetila sam se jako loše. U većini slučajeva talenat ili bilo koji oblik dara koji neko poseduje naša sredina već duuuugooo vremena ne ume da prepozna ili ne želi to.
SAMO NAPRED, DIVIM SE VAŠEM UMEĆU!
Draga moja Nego, ti si nesebična i preduzimljiva žena, koju za ovo malo vremena koliko poznajem preko neta, zavoleh i svakim danom preko tvog bloga saznajem neke novotarije. Pozdrav, draga moja zemo:)))
Draga moja, hvala ti na lepim rečima - i za Teine haljine, i za moj blog. I ja rado svraćam kod tebe, samo sam sada na dijeti, pa se varkam...
ОдговориИзбришиZadivljujuće!
ОдговориИзбришиŽelim Snežani mnogo uspeha, jer to zaslužuje.
Svaka cast! Primetila sam Teine haljine na Fejsbuku i pomno pratim nove stvari koje izlozi. U par navrata sam htela i da je pitam za saradnju, ali shvatih da jos nije momenat. Bice prilike, nadam se....
ОдговориИзбришиBaš bi mi bilo drago - ljude koji vrede, dobro rade to što rade, vredi podsticati na saradnju.
Избриши