Jedamput li sam ja pavučinu rasplitala

     Da ovija duvari imaju usta, što bi si oni napričali, toj ga na ovija bel  svet nikuj neje čul!
A još pa da si imaju oči, kvo bi sve videli, neje ni za pričanje!

     Nego, nit kuj čul, nit kuj videl, samo moja duša si znaje kako mi je bilo i kvo sam istrpela i progutala i pa ovija dni dočeka, ako se nesam ni nadala.
     Al, berem mi nikuj ne mož' rekne jedan reč, jali da me popreko pogleda.
Dosta su me  men' u ovuj kuću popreko pogledjuvali, moreeeee, nesu ni prestajali. I dosta sam ja pavučinu rasplitala, sve s namere da se pokažem, prikažem, da im dokažem.
Kome da se dokazujem? Na svekrvu, što me od prvi dan dočeka sas spuštene vedje i komandu, kojo je sve moja rabota i dužnos', kojo smejem i kojo ne smejem? Na svekra, pijanduru i raspikuću, što mi muža izede, pa crče pre vreme od muku i sekiracije od njeg?



     Reknem, ću dignem ruke od ovija svi i ću si se vrnem kod brata, mo'i već ne beoše živi, pa pa, kvo ću pravim, savijem paraman poda dupe, otplačem u ćošak kude me nikuj ne vidi, i... od rabotu na rabotu, ponekad i zaboravim na muku.


      Saranimo savekrvu, svekra sarani rakija, muža mi svekar sarani, deca si otidoše po njin put, a ja provrevujem jutrom sas ovija duvari, ako me mrzi da se dignem da palim radio. Pusto ga i ono ostalo, dojde me ponekad da ga zavrljačim u onija duvar, svo neka se raspršti, kad me i ono počelo za'ebava. Nema pevaju od nešto ubavo, od tatka i majku, od selo, kako  se nekada živuvalo, od napredicu, od takvo nekvo, nego - sverkva ovakva, onakva.
Ako je moja svekrva bila takva, ja nesam. Ja na moju snajku nesam rekla ni pomeri se potam, kamoli nešto drugo da voj reknem.


     Oće ona da zaoruje, tela bi nekad da se posvadi, sve voj nešto neje po volju, te, druge majke  davaju, rabote, izrane piletija, sade bašte da im deca ne idu po pijaci, da im unučići ne jedu prskano, sve oblati kako da ja ne ckivam  kvo ona oće da mi rekne, ali me men baš zabole kvo ona oće.

     Došla li si , mislim se, kako snajke što znaju, da počistiš, prašinu da obrišeš, zavese da mi sturiš i opereš i pa da i' nakačiš, kako ima po selo? Da li si mi pa kolači namesila eli berem jedno jelce da si mi skuvala?
     Nego, donese kupovne kore i kavu sto grama,eve ti babo, vrlji na astal, ko na kuče, i misli završila sas men.
     Epa, umejem i ja da se inatim, na tvoju štetu. Ako sam se na onuj pokorila, nesam umejala, a i vreme je takvo bilo,svekrva se morala sluša, u moju kuću ti mi neće zapovedaš. Za leb i s leb si imam, ono li mi pa mlogo trebe, u kufer sam si turila od'mno u kvo će me zakopaju, a ovej džopke si imam, nema  stignem sve ni da i' iscepim kolko imam.
     Da oće samo Gospod da mi dade da zažmim odjedamput, da ne mučim nikuga da me gleda, a ti me, snajke, mislim se ja ali ne progovaram, sigurno neće pogledaš.

     Jedamput li sam ja pavučinu rasplitala, da ne znam kako je toj muka  nekome da budeš dobar koji te i ne gleda ko čoveka i da te on tebe pomogne, nego samo da traži, da uzima i nikad da ne živiš kako čovek što trebe da živi, nego da se mučiš i da njegovi ćefovi ispunjavaš i po njegovo da bude.
     Epa, ako je Bog rekal da više neje vreme da sna'e slušaju svekrve, neje rekal ni da svekrve slušaju sna'e.

***
duvari- zidovi
pavučinu rasplitala - radila zaludan posao
vrnem- vratim
mo'i - skraćeno od moji roditelji
savijem paraman poda dupe - legnem na rudu, pomirim se sa sudbinom
provrevujem- prozborim
zaoruje - začikava, zapne nešto sasmo da se svadja
oblati - obilazi
kufer- starinska škrinja za čuvanje garderobe, u neko doba žene su počinjale da u njega odlažu garderobu za "u kop" ili sahranu
džopke- garderoba



fotografija pozajmljena ovde

Sve je lepo rekla tvoja junakinja iz priče i tačno. Samo I ona se kasno dosetila, a opet, dace Bog da I ona poživi malko po svom, zaslužila je ;) Kao i uvek, divan tekst i kao i uvek imala sam utisak da onoj sas mene vrevi ;)

Što ću pra'im kad si mi ubavo da ovak oratim- ko i na teb što ti je.

Lepo pišeš Nego, volim da čitam. O tim odnosima, ne znam šta bih napisala, svaki je poseban. Moja svekrva beše dobra prema meni, ali beše bolesna, pa sam mnogo pomagala, a ona me volela. Moja mama ne postade svekrva, brat se ne oženi, a moj muž nije ni blizu dobar zet, kakva sam ja snaja bila. Život je to, treba samo o lepim stvarima misliti. Iz tvoje priče se vidi da se istorija ponavlja, snajke koje postanu svekrve, budu iste kao što su njihove svekrve bile. Ja ću biti tašta, neću da mislim o tome, neka ćerke budu srećne.

Život je to, treba samo o lepim stvarima misliti. Posebno kad znaš da si sam-a učinila sve i da nemaš čega da se stidiš.

Saranimo savekrvu, svekra sarani rakija, muža mi svekar sarani, deca si otidoše po njin put, a ja provrevujem...

Neiscrpna tema, odnosi svekrva- snajka :) !

Samo, nekada lepa, nekada ružna

Follow by Email