Zašto ti radiš to džabe ili- još jednom o akciji "Ja ovo umem da radim"

Verujete li u iskrenost namera ljudi koji nešto rade bez ikakvih interesa, ili mislite da se danas baš sve plaća? Evo kristalno jasnog i još čišćeg primera jedne lepe inicijative i velikog angažmana u cilju pomoći, naizgled nevelike, ali opet pomoći onima koji se ne predaju pred teškoćama i rade, proizvode, stvaraju!!

     Desetak dana, od kad je prvi put pomenuta ideja Merime Simovljević Aranitović o stvaranju Mreže Ja ovo umem da radim, o kojoj možete saznati ovde, evidentni su i rezultati - formirana je  prva grupa u Novom Sadu, odakle je sve i krenulo, susretom i dogovorom prvih zainteresovanih, definisane su niška, beogradska i rumska grupa, koje će se tek dogovoriti o susretu, a budući da se javljaju kreativci iz svih krajeva zemlje, iz komšiluka - Crna Gora, ali i iz daljeg inostranstva - Španija, predstoji dalje umrežavanje svih onih koji žele da se priključe Mreži

     Zavisno od mesta življenja, možete nam se priključiti na ovim Fb adresama

https://www.facebook.com/groups/184377968415095/?fref=ts

https://www.facebook.com/groups/170591109805547/?fref=ts

https://www.facebook.com/groups/223461887820082/?fref=ts

gde, ujedno, možete steći i uvid u ono što za razmenu nude već prijavljeni. A to je, od pomoći u kući i čuvanja dece, preko mešenja slatkiša i slaniša, do ručnih radova svih vrsta, uz, naravno, davanje časova iz raznih predmeta i iz joge,kozmetičke usluge.

     Detaljnije o ovoj akciji možete pročitati ovde.

     I odatle potiče razlog zbog kojeg se na ovu temu osvrćem još jednom na stranicama ovog bloga.

     Za one koje mrzi da čitaju Merimin tekst, linkovan gore, izdvajam ove reči - Navešću primer – ja imam neku intelektualnu uslugu koju sam ponudila – meni je članica naše grupe ponudila da me uči jogu. Onda je ona od druge članice zatražila uslugu u vidu časova engleskog jezika a u zamenu ponudila masažu… Ili, možda će neko da se seli i trebaće mu pomoć. Pozvaće ljude iz mreže koji u tome mogu da mu pomognu, a kasnije će svojom nekom uslugom ili povezivanjem sa nekim ko može da pomogne onima koji su ga selili uzvratiti. Neko putuje u inostranstvo i tamo nikoga ne poznaje, a neko iz mreže baš u tom gradu ima prijatelje ili rodbinu i zamoliće ih da dočekaju putnika, a putnik će već naći način da se nekom u mreži oduži nekom uslugom… I tako u krug. Mogućnosti su beskrajne. Nije novac jedini koji nam treba. Nekad su potrebniji ljudi i informacije.

     Svih ovih dana, dok s ushićenjem pratimo entuzijazam zainteresovanih žena i muškaraca za Mrežu, Merima i ja zebemo zbog opasnosti, kako to obično biva kod nas, da se ne umeša neko - neko dovoljno alav, nepošten, kompromitovan, pakostan i da nam naruši ono što bi trebalo da bude  dašak optimizma i nade da sami sebi možemo pomoći. I potvrda one teze da vredni, pošteni, marljivi i dobri ljudi ne mogu propasti. Da neko vrednuje ono što umeju da rade.

     Zato i naglasak na rečenici

     Nije novac jedini koji nam  treba!

     Mnogo toga se može uraditi bez para, uslugom za uslugu, nekada i bez protivusluge. 

     A takvih ljudi, koji će pomoći, u ovoj zemlji oduvek je bilo. Samo se nekada nisu znali pronaći.

     Zato, kada me pitaju, baš kao i kada sam počela da pišem ovaj, svoj prvi blog, a da li i  zašto ti  to radiš džabe, ja se setim svih onih koji su fotografije svojih prelepih ručnih radova okačili na gore linkovane Fb stranice, a deo toga možete videti i ovde,  pa kažem-

 - zato što ovi ljudi to zaslužuju

 - zato što njihove vredne ruke i umorne oči i njihovo učenje i njihov rad to zaslužuje

 - zato što ova zemlja zaslužuje da mali običan čovek ima nade u bolje sutra

 - zato što plemenita Merimina ideja i ona sama to zaslužuju

 - zato što treba pokazati svima da ovaj svet, naš mali i zatrovan nemanjem, besparicom, krizom i otrovom svake vrste,  to zaslužuje.

Nije novac jedini koji nam treba!

     I još jedna važna činjenica - članovi mreže se upoznaju u svojim gradovima. Da se pogledaju u oči, da znaju ko je ko. Da time spreče bilo kakav vid zloupotrebe i nekorektnosti. Jer, jedino s ogromnom dozom poštenja možemo imati poverenja jedni u druge, a i drugi u nas.