PRAVOSLAVLJE TRAŽI DA SE KRSTIŠ, A KATOLICIZAM TRAŽI - PA, DA SE KRSTIŠ

     Taman obećam sebi, nema pisanja, imaš tolike obaveze  odlagane iz dana u dan,koje valja  već jednom završiti, a onda mi jedan previd, neznanje, površnost, glupost, šta li je, poremeti planove i opet mora da se - oglasim. Jer, ne mogu da predje ćutke preko nečega što para oči i uši i postavlja milion pitanja, u vreme sveopšteg anatemisanja ovog naroda, velikim delom upravo zbog vere  kojoj pripada. I koje, i pored tolikih ekumenističkih pritisaka čiji je cilj, zapravo, podvodjenje pravoslavlja po papinsku kapu,  ovaj narod ovde ne želi da se odrekne. Niti da se krsti s leva na desno.

     Razlog za moju jutrošnju ljutnju je tekst koji sam pročitala ovde.
     Ukratko, u tekstu se navode načini i uslovi za promenu vere, prelazak u jednu od tri najzastupljenije vere u Srbiji, pa tako

kopipejstujem linkovani  tekst

- Da bi neko postao član katoličke crkve neophodno je da bude kršten u katoličkoj crkvi, a pre toga da prođe tzv. period katikumenata koji traje godinu dana. Katikumenat je veronauka u kojoj se kandidat uči dogmatima katoličke crkve i kada mu komisija dozvoli nad njim može da se obavi krštenje.

-Katikumenat pohađaju samo odrasle osobe koje žele da pređu u katoličanstvo, a nisu bili deo neke crkve ranije. 

Ako neko želi iz islama da pređe u katoličanstvo mora da pohađa katikumenat, a ako želi iz pravoslavlja da pređe u katoličanstvo, onda se obavlja samo prelaz koji je više administrativni posao i ne vrši se krštenje jer mi priznajemo krštenje koje je obavila pravoslavna crkva 

Za prelazak u Pravoslavlje je potrebno krštenje ako se radi o prelasku iz neke druge vere koja nije deo crkve, a u slučaju prelaska iz katoličanstva u pravoslavlje, vrši se samo čin miropomazanja.

- Naša crkva priznaje krštenje koje se obavilo u katoličkoj crkvi i vrši se samo miropomazanje nad onim koji želi da pristupi pravoslavnoj crkvi. Neophodno je i poznavanje osnovnih istina pravoslavlja koje se izražava kroz simvol vere, a koji se čita na samom krštenju .

     Dok je postupak prelaska u katoličanstvo i pravoslavlje nešto komplikovaniji, za prelazak u islam je potrebno samo dve rečenice.

Kada neko želi da pređe u islam, sve što treba da uradi je da na arapskom izgovori: “Svedočim da ne postoji drugi Bog osim Jednog, Alaha” i “Svedočim da je Muhamed Alahov poslanik”-

     I tu ništa nije sporno. Naravno, ukoliko su reči predstavnika sve tri vere tačno prenesene.

    Ono što je sporno u ovom tekstu , sadržano je u podnaslovu - 

Za prelazak u katoličanstvo – jednogodišnja „obuka“. Pristupanje islamu zahteva da izgovorite samo dve rečenice, a ko želi da postane pravoslavac, mora da se krsti u pravoslavnoj crkvi

i najava , na Fejsbuku, samog teksta, od strane samog lista u kojem je objavljen

Telegraf

Ko želi da postane pravoslavac, mora da se krsti u pravoslavnoj crkvi, a za ostalo pročitajte u našem tekstu 

OTKRIVAMO: Kako promeniti veroispovest u Srbiji

Najviše vernika u Srbiji imaju Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolička crkva i Islamska zajednica, a upravo su između te tri religije najčešće dešavaju prelazi vernika i promena vere. Neki se odlučuju na ovaj čin iz ljubavi prema partneru...

TELEGRAF

     Neko čita novine detaljno. I njemu će biti sve jasno, ma koliko ga nadnaslov i podnaslov zbunjuju. Ali, šta je sa onima koji samo bace površan pogled na naslove ? Šta će oni shvatiti iz celog teksta? Doslovce, baš ovo - da onaj ko želi da postane pravoslavac mora da se krsti u pravoslavnoj crkvi!? Nema veze što samo par rečenica dalje piše da se i u pravoslavnoj i u katoličkoj crkvi priznaje čin krštenja i da svi ostali uslovi važe za one van ove dve vere.

     Možda je ovo samo slučajna  urednička omaška, nekoga kojem je svejedno kako će biti  pročitan i shvaćen  ovaj tekst. Možda posledica neznanja - površni, kakvi su danas mnogi urednici i novinari,  s jedva skrpljenim svedočanstvom neke srednje školice, šta oni znaju o nijansama, pravilnoj formulaciji, istinitom i objektivnom novinarstvu. A možda ... nastavak rečenice ću ostaviti za sebe, ne želeći da rizikujem prozivku zbog paranoje. Na pamet mi padoše ona dva snimka, iz zagrebačkog i beogradskog TV studija, u kojem voditelji oba dnevnika , TOKOM RATNIH SUKOBA, čitaju apsolutno istu informaciju, u kojoj se kritikuje neprijatelj - svakoj strani je to onaj drugi, i veličaju uspesi sopstvenih snaga. Još mi nije jasno na koji način je neko iz nekog centra dostavio taj potpuno istovetni tekst, pretvarajući obe televizije u pione onih koji su i zakuvali sav onaj krvavi pir na prostoru nepostojeće zemlje za kojom danas svi žale.

    E, baš zbog tog teksta, pitam se ovoga jutra, zašto je li jutros objavljen ovaj tekst, baš ovakav i sa ovakvim greškicama. Čak i da su slučajne, nedopustive su.