GOLOTINJA IZMEDJU EROTIKE I PROSTOTE ILI ŠORC DO POLA DUP...



     Juče, kasno popodne, ćaskala sam sa prijateljicom tokom   šetnje u potrazi za tepih stazama ( aman, zna li neko gde se prodaju neke lepe, dobre, da ti zapadnu za oko, a ne sve ove neke, sivilo i mučnina neka), pa komentarišemo golotinju. Kako je dobro  kad žena ume  da nosi lepo dekoltiranu majicu ili haljinu, a kako nije lepo kad razgoliti grudi, do najnižeg neukusa, pa još je i sama svesna toga i sve se, nekako, trudi da majicu ili navuče preko tih nepristojno ogoljenih grudi a ona, preuska, prekratka, sve se ne da, na zadovoljstvo popaljenog muškog sveta okolo.


     Pripadamo generaciji- generacijama, u vreme čijih mladosti su čak i  suknja malo iznad kolena ili minimalan dekolte izazivali podozrenje i ni malo pristojne komentare. Ona je već u penziji i rado se seća  svojih i minjaka svojih drugarica, koji za one prilike i jesu bili minjaci, a mene je to zaobišlo. Najčešće sam nosila pantalone u svoje vreme, pa su svi mislili da njima krijem krive noge. A opet, kaže ona, o dekolteu nije bilo ni reči.

     Usput, jedna anegdota, kojoj možda i nije mesto ovde, ali mi baš sada pade na pamet - pre dvadesetak godina, ono kad se odlazilo u Kinu ko kad kažeš dobar dan, primetila sam da u njihovoj kulturi otkrivene noge ne znače ništa. Ali su, zato, sva dogmad bila uredno zakopčana, sve do grla. Grudi su bile bauk. E sad, posle takvog saznanja, krenem ja u Egipat i desi se neka zapetljancija s haljinom koja je mala šlic na jednom boku i neku dugmad koja je spajala sve to, pa šlic i nije bio šlic. Ali sam ja nešto zapetljala oko tih dugmića i nekako pred sam polazak, kada sam haljinu peglala, pokidam ih.Na nesreću, obukla sam haljinu kada smo išli u obilazak piramida, gde stalno pirka vetar, a oni krajevi moje haljine od neke bugarske svile samo lete unaokolo. A Egipćanima, ma skoro svima koliko ih je tamo bilo, oči iskočile ko fildžani.
     - Ti s tom haljinom napravi džumbus, reče mi jedan saputnik kojem ovo nije promaklo, a ja sam jedva namolila vozača busa da, na odlasku u grad, svratimo do hotela, gde sam za rekordna tri minuta promenila toaletu i tako doživela aplauz čitave grupe, nenaviklle na poštovanje izmoljenih pet minuta.
     Šta ću, mozak mi nije radio. odlazim u arapski svet, sa sve šlicom na haljini!!



     Dakle, poenta moje priče sa prijateljicom nije bila u osudi žena koje se razgolićuju i koje usred bela dana liče na pevaljke iz najmizernijih birtija, da ne pominjem ove već ozloglašene ljubičanstvene, njima više ni Bog ne može pomoći. Poenta je u zajedničkom zaključku da žena ono što nosi, za šta se svesno odlučila, što je verovatno pažljivo odabrala - mora da nosi sa stilom. Ako si obukla izazovno dekoltiranu bluzu, mora da budeš spremna na poglede, i onih kojima se to svidja i nekih kojima se ne svidja. I sve dok si na javnom mestu, nema povlačenja bluze do ivice cepanja, pokušaja skrivanja onoga što si svesno otkrila. Nema hoću-neću. Muškarci bi rekli, ili jesi, ili nisi.

     A ako ti se ne dopadaju pogledi okoline, ako ne možeš da podneseš bezobrazni sjaj u očima nekih na koje tako deluju tvoje otkrivene grudi, ako te odjednom stignu stid i crvenilo, sledeći put kada s grudima na izvolte kreneš na javno mesto, razmisli dobro.Drugima ne možeš da komaduješ, sebi možeš.

     Ima žena koje znaju za granice ne-ukusa i koje svoje poprsje s ponosom pokazuju, a da pri tome bivaju uvek  dame. Isto kao i kada su zakopčane do grla. I ima, opet, žena koje nikada neće biti dame, ali koje  sebe, neukusnim i  nepristojnim  dekolteom, prave  na nešto mnogo gore. Toliko nepristojne reči ipak neću da pišem.








 A za ilustraciju ovog teksta nisam tražila fotografiju ni lepog i ružnog dekoltea, ni velikog, ni malog, ni damskog,ni onog drugog. Ova fotografija sa jednog  portala je toliko dobra za ilustraciju neukusa, da jednostavno nisam  mogla da je preskočim.
PS- U medjuvremenu, ova fotografija, sa sve ostalim i s propratnim tekstom, nestala je s portala koji sam linkovala. Budući da je reč o pevačici iz njavećeg staleškog udruženja, pretpostavljam koje je izmolio skidanje teksta...



 

Snežana Maricic

пре 1 године
 
Bravo, Nego, svaka ti je mudra!
 
Hvala, slatka, kako ti je kuca?
 
hehe, secam se svog outfita za zurku, od pre 17 godina: drecavo zelena mini haljina, crne mrezaste carape i vratolomne stikle. Cim sam izasla iz kuce, osetila sam se jako cudno; osecaj se pojacao kada me u autobusu neko ustinuo za zadnjicu. Nisam zelela da delujem vulgarno, samo da se doteram i pokazem svoje duge noge :). Od onda, kad god neko pomene kako se neka mlada devojka neukusno obukla, setim se sebe i te garderobe. Verujem da sam od onda dosta ispolirala svoj stil, i da mi je ukus evoluirao. Generalno uzev, verujem da se ukus vremenom formira, a da se o stilu uci. Naravno, neki su rodjeni talenti, koji nikada ne omase ni sa jednom kombinacijom, a neki su ona druga krajnost. Vecina nas je negde izmedju, i samo od nas zavisi u kom smeru cemo se dalje razvijati. Ko zna, mozda jos ima nade za devojku sa slike?
Прикажи мање
 
Iskreno se nadam da ia, mada, imajući u vidu njen posao, koji tako nešto zahteva, podrazumeva i podržava, možda se džabe nadamo. A, sad, ne bih da laskam, ali, ako je suditi po onome što vidim na tvom blogu, rekla bih da si svoj stil ispolirala do ... masimuma.


Follow by Email