SALATA OSVEŽENA U IDEJINOJ KOFI U KOJOJ SE PERE DŽOGER IZ WC-A KAO POVOD


  1. Tatjana
    ma nije ti to nista cudno i ja sam radila u kozumu u sarajevu i tamo se svasta radi između ostalog odes da peres wc a ond ti dođe neko za put i ladno mu dodas hjeb ko da na rukama imas zlato a ne prljavstinu iz wc(oskudica rukavica na delikatesu) ma svasta od mesa na podu u komori pa nadalje…Nadam se da ces uspjeti istjerati svoje al cisto sumnjam.
  2. xxx
    ne mogu da vjerujem sta se sve desava,pa ljudi moji to je strasno a niko ne reagira kao da je uredu sve to,nije ni cudo sto sve vise ljudi obolijeva kad skontamo sta se sve radi po tim marketima fuj.


    Ovo je samo par komentara na priču o tome kakva hrana nam se prodaje, nad kojom sam se zgrozila. Salata koja se osvežava u WC-u u IDEJI, u kofi koja se koristi za pranje džogera kojim se brišu fekalije ... I odnos naših zvaničnih organa koji bi MORALI  da reaguju. A ćute.

         Šta se to dešava  sa nama, pa smo oguglali na sve, pa čak i na informacije o tome kako nas truju ne samo  sredstvima za zaštitu i povećanje prinosa biljaka i stoke, već i dodatnim zagadjivanjem tih namirnica u trgovačkim lancima ?
         Šta je sa svim tim silnim udruženjima potrošača, koja su, kao nevladine organizacije, glasna samo onda kada valja prikupljati nekakve poene potrebne za konkurisanje za malo raspoložive crkavice kojom se finansiraju njihovi čelnici?
         
         Odavno smo digli ruke i od mnogo važnijih pitanja, svesni toga da su nam svi aduti izbijeni iz njih  i da smo svedeni na zamorčiće koji, ne svojom voljom, učestvuju u eksperimentu nazvanom - taman ga naučih da ne jede, a on crče. Ovo opravdanje, ma koliko izgledalo smisleno za ne-prilike u kojima  živimo i koje se svode na koletivnu tragediju nepoznatog roka trajanja, zapravo je totalno besmisleno, pogotovo za sve one koji se nadaju i planiraju da prežive.

         Jer, da bi se preživelo, mora se stati na put svim vidovima trovanja stanovništva, počevši od toliko već izvikane GMO hrane koja ozbiljno kuca na naše granice, koje je delimično več preskočila, preko svih pomenutih pesticida, fungicida i inih otrova, pa sve do načina čuvanja, održavanja i prerade tih namirnica, slične opisanom u linkovanom tekstu.
         
         Koliko puta ste reagovali kada zateknete prodavačicu u dragstoru koja pohita da vam da hleb, rukama prethodno zauzetnim metlom i djubravnikom?
         Koliko puta ste okrenuli ledja i izašli iz pekare u kojoj vam kasirka pakuje neopranom rukom dodirnutu kiflu?
         Koliko sladoleda ste pojeli iz korneta koji je prodavačica držala u rukama kojima uzima i novac?
         Koliko puta vam je mesar mleo meso a da prethodno nije oprao ruke, takodje zaprljane novčanicama?

         . . . 
        A ovo je samo mali deo onoga što vidomo!


         Činjenica je da mnogi prodavci, i u radnjama i na pijaci, ne peru ruke. Čak ni posle upotrebe WC-a.
         Činjenica je da se prilkom istovarivanje hleba, gajbe vuku po asfaltu, prašini i blatu.
         Činjenica je da se u kafanama, mnogim, izuzetno malo vodi računa o higijeni ( sećate se primera iz Paklene kuhinje? Mislite da toga nema više?)


         Iluzorno je očekivati, u uslovima u kojima živimo, da nas  zaštiti država. I ona sama jedva da ima snage za borbu da preživi.

         Neki su odavno to shvatili, pa počeli sami da uzgajaju nešto od hrane, makar za svakodnevnu upotrebu, ako ne i za zimnicu.
         Lane je postao popularan vid organizovanja kupovine grupe ljudi kod zajedničkog dobavljača. Onog, ko tu hranu i proizvodi. Pričalo se o tome, pa se stalo.

         A, ako već ne umemo ili nećemo da se organizujemo i kolektivnim bojkotom kažnjavamo sve one koji nas vidljivo truju i svojom nepažnjom ili namerno zagadjuju hranu koju nam prodaju, zašto onda organizovanije ne pristupimo planiranoj kupovini direktno od proizvodjača?  I tako, eliminišemo i preprodavce i dodatno zagadjivanje hrane .
        

         

Follow by Email