Dobro sam, ću ti reknem kad me takoj ubavo pituješ, k'ko da te stvarno briga k'kvo je s'men i s moj život. I kad mi se čovečanski nasmeješ dok me sritaš i vikaš mi dobar dan, a neki k'ko neki, kad te sretne , namršten, pa mu se obrazi spustili ispod nos, pa ti vika dobar dan, a misliš, koje crno dobar dan, od ovoga samo crni dan ima da mi bude.
I bolje da ti reknem, eve, dobro sam, nego da ti razvezujem priču od moje dobro . A neje dobro. Nit' će nekad da bude.
Ti znaš k'kav je moj život. Od k'ko sam se rodila, činimiske, belo videlo nes'm videla. Rabota , nemanje, sekiranje, od muku bežanje, s's nevolju sastaljanje.
Sednem si sama, takoj, poneki put, pa si se sama i pitujem - a za k'kvo su me pa radjali. Neli imaoše pet deteta pred men', koje sam im još pa ja pritrebala?
Dali su me školuvali, dali mi dar spremiše kad se zaudava, dali mi pomogoše kad ovoj kućiče pripra'imo, dali mi decu počuvaše, malečki kad beoše, da oda'nem malko s's dušu moju mučenu ?
I sve bi otrpela i podnela, i na život se ne bi nikad požalila, samo da se ovoj dete ne rodi nevoljno. Za njeg me duša boli tolko, da više nema kude ni da stanjuje taj bolka od koju lek nema. I na koju ništo ne pomaga.
Nee mi teško, živa mi mater, nee mi men' od mojo mučenje i od moju rabotu oko njeg '. Al ne znam kad mi poteško beše, dali k'd ni kazaše k'kvo ni s'njeg čeka, dali k'd vido da nikad u školu nema da ga odvedem , eli k'd poče da raste, a ja slabeem , i muž mi da propada...
I ne znam, više se i ne pitujem ništa . I ne nadam se za ništa.
Samo , kad mogu, a i toj neje mlogo često, izleznem iz kuću ,a na muža reknem, ete vi sve spremeno, ja ću se malko prošetam. Daj mu leb i s'leb, lekovi u tačno vreme, turi mu ćebe na grbinu ako zaspi u kujnu, pa i ti legni.
A ja ću se vrnem kad se vrnem. I ja imam dušu. I moje oči traže da vide i reku i drvo, i ljudi i ulice i sneg i kišu ...
Ete, napriča se, ega mi malko polakše bude na dušu. Ti umeješ da slušaš i da ništa ne pituješ .
A i k'kvo pa od men' više ima i da čuješ ? Sas muku sam se rodila, uz muku sam živela i muke trpela , neće se zabavi, muka će me emput i utepa. Samo da oće pokano da bude, da ovoj dete ima ko'i da gleda.
Pa posle. s's men' kako oće. I ovoj neje neki život... pšeški.
pšeški - pseći
I bolje da ti reknem, eve, dobro sam, nego da ti razvezujem priču od moje dobro . A neje dobro. Nit' će nekad da bude.
Ti znaš k'kav je moj život. Od k'ko sam se rodila, činimiske, belo videlo nes'm videla. Rabota , nemanje, sekiranje, od muku bežanje, s's nevolju sastaljanje.
Sednem si sama, takoj, poneki put, pa si se sama i pitujem - a za k'kvo su me pa radjali. Neli imaoše pet deteta pred men', koje sam im još pa ja pritrebala?
Dali su me školuvali, dali mi dar spremiše kad se zaudava, dali mi pomogoše kad ovoj kućiče pripra'imo, dali mi decu počuvaše, malečki kad beoše, da oda'nem malko s's dušu moju mučenu ?
I sve bi otrpela i podnela, i na život se ne bi nikad požalila, samo da se ovoj dete ne rodi nevoljno. Za njeg me duša boli tolko, da više nema kude ni da stanjuje taj bolka od koju lek nema. I na koju ništo ne pomaga.
Nee mi teško, živa mi mater, nee mi men' od mojo mučenje i od moju rabotu oko njeg '. Al ne znam kad mi poteško beše, dali k'd ni kazaše k'kvo ni s'njeg čeka, dali k'd vido da nikad u školu nema da ga odvedem , eli k'd poče da raste, a ja slabeem , i muž mi da propada...
I ne znam, više se i ne pitujem ništa . I ne nadam se za ništa.
Samo , kad mogu, a i toj neje mlogo često, izleznem iz kuću ,a na muža reknem, ete vi sve spremeno, ja ću se malko prošetam. Daj mu leb i s'leb, lekovi u tačno vreme, turi mu ćebe na grbinu ako zaspi u kujnu, pa i ti legni.
A ja ću se vrnem kad se vrnem. I ja imam dušu. I moje oči traže da vide i reku i drvo, i ljudi i ulice i sneg i kišu ...
Ete, napriča se, ega mi malko polakše bude na dušu. Ti umeješ da slušaš i da ništa ne pituješ .
A i k'kvo pa od men' više ima i da čuješ ? Sas muku sam se rodila, uz muku sam živela i muke trpela , neće se zabavi, muka će me emput i utepa. Samo da oće pokano da bude, da ovoj dete ima ko'i da gleda.
Pa posle. s's men' kako oće. I ovoj neje neki život... pšeški.
pšeški - pseći
Ne znam junakinju priče, al razumem od reči do reči njenu muku, kao svoju, osim, Bogu hvala, deteta, tog. Nego, tvoje priče imaju dušu i ynaju baš da do nje i dopru. Posebno mi se dopadaju priče sa ovim dijalektom:)
ОдговориИзбришиTrudim se da približim taj govor onima kojima liči na strani jezik, ali i onima koji su daleko od njega, ali im je drag. HVALA TI...
ОдговориИзбриши