GDE SU IDEJE ZA BLOGOPISANIJE

... ili , još koja reč o tome kako ništa što nam se dešava nije slučajno i kako i svaka sitnica ima neki svoj, veličanstveni smisao...kao i ova, veličanstvena muzika


    Često me pitaju , oni kojima pisanje nije jača strana  , otkud mi inspiracije za ovoliko pisanje na blog-ovima , kako nalazim ideje i , uopšte, kako se i  blogeri i svi ljudi koji pišu snalaze  i razabiraju , kako odluče  o tome šta je zanimljivo za pisanje, a zašto na neki predlog kažu, to nije za mene.

   Nekoliko sinoćnih epizoda , koje su se nizale po nekakvo savršenom redu , od kojih je svaka nepogrešivom tačnošću uzrokovala onu drugu, možda će biti idealna ilustracija za one koji bi pisali, samo ne znaju kako da počnu. Jedino da im poželim, da im se ovakve " slučanosti " nameste.

     Najpre mi je sestrić, onaj Marko  koji diiiivno peva, poslao link za ovu divnu pesmu. Sprema je, kaže, sa svojim vokalnim sastavom, Konstantinom ,  za prednovogodišnji koncert koji će održati u Sinagogi.



       Dok sam, s uživanjem, preslušavala ono što ću slušati 27.  u Sinagogi u izvodjenju Konstantina, na netu mi se pojavila virtuelna prijateljica, vlasnica bloga Nedodjija. Onako ushićena, pošaljem joj link pesme.

     -Divno, hvala ti. Znaš li da je moja pokojna majka bila Ukrajinka, rekla mi je, a ja sam  osetila da iza svog ekrana briše suze, jer ju je ovo podsetilo na onu tinjajuću bol za majkom, nedavno izgubljenom.

    Kroz par minuta, pesma se našla na njenom blogu.


Negoslava каже:
Pokoj joj duši.
A nama, još jedna potvrda – ništa u životu nije slučajno.
nedodjija каже:
definitivno nema slucajnosti….


    Jutros , vidim, tema je dobila nastavak. Zahvaljujući još jednom blogeru , Stanimiru Trifunoviću.
Koji je kod Nedodjije napisao - Када је Николај Расторгујев отпевао ову дивну песму давних раних деведесетих на неком од великих Санкт-Петербуршких бродова руске морнарице… у време најдубљег посрнућа руске државе… плакао је…
О родољубљу толико тек… оном које се у нас ни не назире…
ПС. Од постављања свог блога ова песма ауторског пара Игор Матвијенко-музика и аранжман и Александар Шаганов-текст, у извођењу Н.Расторгујева и групе Лубе, као и Хора Московског Сретењског манастира, као и Дарије и Пелагије Мороз била је све оно што сам желео блогом рећи, а нисам то умео…
ПС. Суза из десног ока, 1 мин. 44 сек.
Ево и песме http://www.youtube.com/watch?v=GlrFEL0ZTMM
Препоручујем и друге верзије ове изузетне песме. Има их више.

Pa je, malo kasnije, dodao još jednu verziju.

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=uTQcqb_0_zQ

nedodjija каже:
“све оно што сам желео блогом рећи, а нисам то умео…”
bas to…. !

Ne znam da li sam , prepuna emocija dok postavljam ove  linkove i pišem  po koju reč, onima koji bi želeli da imaju blog, ali se boje da neće uspeti jer baš nisu vični pisanju, uspela da pokažem zašto vredi  da me ipak poslušaju i krenu. Ako i nisam, neka još jednom pročitaju  prvi PS Stanimira Trifunovića - 


 Од постављања свог блога ова песма ауторског пара Игор Матвијенко-музика и аранжман и Александар Шаганов-текст, у извођењу Н.Расторгујева и групе Лубе, као и Хора Московског Сретењског манастира, као и Дарије и Пелагије Мороз била је све оно што сам желео блогом рећи, а нисам то умео…

    Tek sada vidim kako ove reči pašu , kao da su pisane baš za ovu moju temu, baš za ovaj moj tekst.




   

Follow by Email