JA SAM SAMOJ SEBI SUGURNA KUĆA

Storija o stamenoj ženi punoj vrlina i neke duboke sete, koju bih, da je mladja, svrstala u onu moju kategorije zlatne mladeži

     U svojoj dugoj životnoj istoriji nisam srela osobu, nevažno kog je pola, s toliko velikim brojem talenata , od kojih je većinu proverila i na javnoj sceni. Da vam ne pričam o tome kako svojom pojavom - lepotom, držanjem, nastupom, deluje na ljude koje sreće  . Oni koji je znaju nastavljaju da se dive njenoj fascinantnoj ličnosti , a oni koji je tek upoznaju, ne prestaju da  s divljenjem gledaju u njeno prelepo lice. Žene, diveći joj se ili je mrzeći, baš zato što bi želele da su kao ona, a muškarcima je već ispao jezik i ucaklile oči od opčinjenosti...
    Sigurna sam da je većina , posle ovih prvih reči, pomislila, diiivno, konačno postoji neko ko je i talentovan i lep i ljudima zanimljiv. I - to mora da je srećna žena...
    Epa, nažalost...
     Žena iz moje priče , talentovana za pisanje, recitovanje , ples, glumu, voditelja, žena koja prelepo slika i peva, koja uz to sve ume i da  štrika, hekla, veze, šije, održava vrtove i voćnjake, kuva, mesi, popravlja sitne kvarove po kući, kuje i zakiva, ponekad i da psuje - ne spada u kategoriju srećnih ljudi. Bar ona tako smatra. Mada je ja ponekad uveravam da imam nekoliko debelih argumenata koji je mogu svrstati u srećnice. Ali neću da se raspravljam, pa zaćutim, pod težinom njenih argumenata.
     Preživela je mnooooogo ... nečeg lepog i puno, puno ružnog. To lepo će se nastaviti , znam, a onom ružnom, čini mi se i priželjkujem da je tako, stavila je jednu veeeliku tačku , s kojom će se otkortljati u nigdinu sve njene brige, muke, suze, tuge...
     Na kraju godine  u kojoj je sabrala puno lepog , dugoročnog karaktera, ali i neke ni malo lepe stvari, podvlačeći nevidljivu liniju ispod poslednjih dana  te godine koju želi da prevazidje ,  reče mi - ponekad ne znam kako sam sve ovo mogla da izdržim. I uz to zadržim neophodnu dozu razuma, ostanem neoštećene duše i misli netaknutih zlobom.



    - Mnoge žene s tvojim nevoljama završile su u sigurnim kućama, rekla sam joj , pošto smo protalaškale statistiku njenih , najviše rangriranih nedaća. I pošto smo se ponovo čule, kada se dobro isplakala.
    -Ja  sam samoj sebi sigurna kuća -odgovorila mi je, sada sigurnog glasa iz kojeg su izvetrili svi malopredjašnji treptaji  tuge, sete , nelagode i straha pred neizvesnošću koja još traje.

     Treba li da ponavljam da znam, uverena sam, ma, sigurna sam - ako ju je do sada od dna na koje padnu mnogi zatečeni u sličnim nevoljama, održavala njena spremnost da trpi , od poslednjih dana godine iz koje će poneti samo lepe stvari, visoko iznad svih nedaća svakodnevice postaviće je njeni talenti , njene vredne ruke i srce žene-heroja, koja jedino zna ide napred. Uprkos trnju koje gazi.