ONE SE NE PREDAJU

     Vreme koje živimo , ponekad i nesvesni njegovog proticanja, izmedju svakodnevnih zadataka da mu doskočimo dok nam smišlja nove zamke i pakosti ,  i potreba da sačuvamo mentalnu snagu za još veće napore, koje postavlja ispred nas, nehotice stvara armiju pravih malih heroja koji mu se ne daju. Heroji i herojine, koji posle svake prepreke obrišu ruke uprljane njenim pomeranjem u stranu, a  posle svakog pada ustanu, vrate krunu na glavu i nastave dalje, i koji za sve svoje rezultate u toj neprekidnoj trci sa životom neće dobiti ni jedno jedino priznanje, najveću satisfakciju dobijaju prostom činjenicom da su opstali. Da su ojačali i da nikada neće biti na kolenima. Povijenih ledja i klonulih glava.



     Još nisam sredila utiske posle MAKAZA   ( ne znam zašto, za tekstove na ovom blogu i dalje dobijam više usmenih i mail komentara, nego ispod samog teksta) a već u glavi imam još čitavu malu zbirku herojina ovih dana. Koje ne sede , kukajući i optužujući sve po redu, za teškoće u kojima su se našle. Koje ne zapomažu, ne daju da im bližnji osete zabrinutost , ne padaju u apatiju, ne piju bensedine...
      - Moja  drugarica , koja je bila student generacije i koja je bez posla, otvorila je neku radnju za prodaju umetnina - kaže mi rodjak, neki dan - Dao sam joj tvoj telefon, pa pokušaj da joj pomogneš , divna je osoba i zaslužuje to.
     A onda mi  komšinica, kojoj je vlasnik radnje u kojoj je zaposlena naprasno prepolovio platu ,kaže kako je u još gorem položaju njena drugarica, čija  redovno stečena fakultetska diploma  na državnom fakultetu ne vredi dovoljno ni za adekvatno radno mesto, a kamo li za rukovodeće, u sredini u kojoj su šefovi polupismeni vlasnici nekih  smešnih diploma fakulteta sumnjivog kredibiliteta. Stečenih tokom večernjih kurseva, dok su se bavil sricanje slova i padeža.
     Najpre ih je trpela, kaže, plačući svaki dan zbog njihovog bahatluka kojim leče svoje neznanje, a onda je rešila da okrene list.Odgovori im isto merom. Tek da se zna ko je ko,van partijskih raspodela funkcija . I za svoju dušu.
     Svesne da verovatno nikad neće dostići onaj stepen bebrižnosti koji bi im odagnao grč u želucu pred svakim čekom popunjenim za odloženo plaćanje od , samo naizgled beskonačno mnogo dana, i da će im se lampica za opasnost paliti kad god požele nove cipele, herojine naših dana i dalje izgledaju lepo, uredno i doterano.
     One znaju da promene slavinu,  isfeniraju kosu, ofarbaju prozore,sašiju haljinu, promene gumu na kolima, opsuju, zvižde s dva prsta u ustima,  umese hleb, zakrpe, plate, kupe, daju, uzmu ...
     I nikad se ne predaju.