... ili o tome zašto nekima i u krizi biva ( relativno) dobro, a drugi od skrštenih ruku ne vide način da i njima bude bolje
Davno, još mnogo pre nego što se i naslućivala kriza , za koju smo samo prvih godina verovali da je privremena i da će nam koliko sutra poteći opet samoupravljačko med i mleko, čula sam ovu istinitu priču - neka niška doktorka došla je s posla , u ono vreme kada lekari nisu imali prava da odbiju prekobrojne pacijente, mrtva umorna i tek što je sela, došla joj je komšinica s molbom da joj na suknju ušije rajeferšlus , pošto se postojeći pokvario.
Fascinirao me je odgovor umorne doktorke, kojoj je asertivnost očito bila jača strana, isto kao i vrednoća - Kako te nije sramota da mi doneseš suknju s koje čak nisi htela ni stari rajsferšlus da rašiješ ? I kako tebe, koja se nije potrudila čak ni srednju školu da završi, nije sramota da meni doneseš suknju na popravku ? Ja sam završila srednju školu, pa fakultet, a uz sve to znam i da nešto sašijem, prikrpim i zakrpim, a ti, ako već nisi htela da ideš u školu, zar nisi mogla da naučiš bar da teraš mašinu?! Na stranu to, što mi nisi dozvolila ni da predahnem od posla, ali , da li ti je palo na pamet da nešto ovde nije u redu?
Setim se ove priče vrlo često - kad god čujem kuknjavu osoba u najboljim godinama, o tome kako se teško živi, kako nema posla, kako su na ivici snaga, kako zavise od roditelja, kako su u dugovima ...
Teška su vremena . Samo su za neke mnogo teška, a za druge malo manje. Jer, ti drugi ne sede skrštenih ruku , ne odlaze kod ostarelih roditelja kojima izmuzu i poslednji dinar ostavljen za lekove ili za zlu ne trebalo, ne prebrojavaju sa zavišću tudje torbe donete iz kupovine i, taman posla da se zadužuju znajući da dug nikada neće ni hteti da vrate.
Dokaz jedan - pisala sam već o bračnom paru koji se bavi izradom sapuna i sredstava za higijenu i koji svoje recepte nesebično deli na blogu. Oni su , angažovanjem posle radnog vremena, uspeli da uštede i malo zarade, ali su takodje i mnoge vredne i preduzimljive ljude zarazili svojim hobijem, a neki od tih su već pokrenuli svoje male biznise i tako rešili pitanje svoje egzistencije.
Dokaz dva - divna preduzimljiva dama, vlasnica Studija Artesania, , bavi se izradom unikatnog nakita i umetničkih predmeta, a takodje i drži radionice na kojima polaznice obučava tehnici koju je savladala kada je ostala bez posla i kasnije dalje usavršavala. I nije jedina. Dugi je niz njenih koleginica po zanatu, kojima je pravljenje unikatnog nakita jedino zanimanje ili hobi koji im upotpunava budžet.
Dokaz tri - na blogovima, ali i na fejsbuk stranicama, postoji sijaset žena, čak vrlo mladih devojaka, koje sa bave pletenjem i nude svoje rukotvorine po vrlo povoljnim cenama. Za njih je to značajna zarada, a kupcima ne manje značajna ušteda.
Dokaz četiri - maločas otkrih, pa baš stoga i reših da ispišem ovaj tekst koji mi se dugo već vrzma u glavi, ženu koja ima ozbiljne zdravstvene probleme zbog mobinga kojem je izložena na poslu, a utehu i mogućnost zarade je našla u pravljenju torbica, tašni, dečje garderobe, zavesa itditd... za one koje mrzi da čitaju, samo da kažem da svoje proizvode prodaje na raznim sajmovima i izložbenim prodajama širom Hrvatske, a takodje i pouzećem.
Peti primer - dodat dan posle objavljivanja ovog posta -http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Mlada-Nislijka-pravi-tasne.sr.html.
Pa kroz par dana još jedan niški primer http://www.cityofnis.rs/index.php/drustvo/item/1428-niski-kreativci
Dakle, potrebno je samo imati , prvo, dobru volju, drugo, ideju, koja se može naći svuda oko nas, i treće, naravno, malo veštine u prstima , znanja u glavi, raspoloženja da se nešto uradi i da se ne sedi uz kukanje i plakanje...
Peti primer - dodat dan posle objavljivanja ovog posta -http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Mlada-Nislijka-pravi-tasne.sr.html.
Pa kroz par dana još jedan niški primer http://www.cityofnis.rs/index.php/drustvo/item/1428-niski-kreativci
Dakle, potrebno je samo imati , prvo, dobru volju, drugo, ideju, koja se može naći svuda oko nas, i treće, naravno, malo veštine u prstima , znanja u glavi, raspoloženja da se nešto uradi i da se ne sedi uz kukanje i plakanje...
Spisak delatnosti koje mogu poslužiti obogaćivanju kućnog budžeta i upošljavanju onih kojima skrštene ruke ne dozvoljavaju da ih primete, jako je dug. Za jedno popodne na internetu može se , u moru ideja , pronaći za svakoga nešto čime neće samo prekraćivati dokolicu, nego i učiniti nešto više za sebe. Makar da zaradi neki dinar, kako ne bi uzimao roditeljske zadnje pare odvojene za lek.
Draga moja,
ОдговориИзбришиhvala ti za ovaj divan tekst i što si me pomenula u njemu. I da nisi, tekst je fantastičan,jer em promoviše rukotvorstvo, em govori raskukanim besposičarima da izvade ruke iz dupeta.
Ti zaista zaslužuješ da budeš pomenuta u ovom kontekstu, jer nema lepšeg primera od tvoje umetnosti , koja nije samo doprinos kućnom budžetu, već , sigurna sam, i tvoja radost .
ОдговориИзбришиMnogo Vam hvala!
ОдговориИзбришиAna Šurdilović
Meni je bilo zadovoljstvo. I puno sreće ti želim.
ОдговориИзбришиMice torbice <3
ОдговориИзбришиNažalost, svako zlo za neko dobro
Ona je prva kreativka koju sam otkrila na netu. Posle ste došle... sve vi koje sada kao da znam. Sa njom čak i nisam imala neki kontakt.
Избриши