SAMI MORAMO BOJITI SIVILO SOPSTVENIH ŽIVOTA

     Sve je počelo  kao obična prednovogodišnja šala o Deda Mrazu, Lele, moje stvarne,  a prvo virtuelne prijateljice i Šeh Stane, njene stvarne i moje novopečene virtuelne prijateljice, e sada i da se  malo pohvalim, inicirano Lelinim izraženim dopadanjem , kroz lajkovanje i podelu  i neke komentare u smislu, imam drugaricu Genija, to jest mene. Nema veze što to nisam.

     Onda je Šeh Stana, moja noćna mora već pola dana, postavila neki svoj tekst , koji sam ja, budući da je zbog Lele i moje malenkosti okačen na neki zid, pogledala s poslovničnim zanimanjem. I zaboravila. Odnosno, mislila da sam ga zaboravila.

     Oćeš, vraga. Sve me je nešto kopkalo , podrivajući moju dremljivu jesenju ravnotežu podstaknutu  na san sporadičnim pucketanjem vatre u smederevcu . Pročitaj još jednom, govorio mi je moj unutrašnji glas razuma, podstičući me  da ponovo  otvorim gornju adresu. Ko da me na njoj čeka, ni manje ni više, nego karta brižljivo zakopanog blaga, koje su Turci privremeno konzervirali povlačeći se pod veseljem oslobodjene raje željne osvete za petovekovne zulume. Pa se ni do dana današnjeg po njega nisu vratili.

     Mora  biti da se razlog ponovnog iščitavanja Šeh Staninog teksta nalazi negde u ovim rečenicama -

 "Većina je, pak, Novu godinu pretvorila u praznik u kom najviše lažemo, ne samo druge, već pre svega sebe. Koliko samo izgovorimo i čujemo obećanja, koliko postavljenih ciljeva, koliko planova za radikalne promene u sopstvenim životima koje upravo treba da počnu baš od prvog januara!!! I koje, se, naravno, po pravilu najčešće nikad ne ostvare! Od onih najtrivijalnih da ćemo smršati, prestati pušiti, više vremena provoditi s decom, pa sve do onih da ćemo konačno svoj život uzeti u svoje ruke, živeti u skladu sa svojom prirodom, promeniti posao, okruženje koje nas pritiska, frustrira i opterećuje."

Htela sam ja da ovde završim s citiranjem i nastavim sopstveni lament  nad recikliranim spiskom ličnih obećanja, zakletvi zadataka s oznakom "od sutra ", ali shvatam da gornji pasus ne ide bez sledećeg. Odnosno, da sam sebe toliko pronašla u ovim rečenicama, koje će. verujem, kao svoje prisvojit još veliki broj ljudi , ako ih pročita, da je jednostavno besmisleno smišljati o istom nešto originalno,  svoje. Kada je već neko , pre mene, uzeo neke moje , u nekoj  budućnosti skrojene  reči ,  kako bi ih stavio u svoj sjajni tekst. Koji potpisujem , baš kao da sam ga sama kucala.

         " Jer sa stišavanjem lepršavosti i euforije koja prati novogodišnje praznike, nekako se stišaju i razvodne i naše želje, planovi i   očekivanja i, pod teretom nekritično unetih kalorija i viška kilograma, utonemo u polarni san poput Mede Brunda, odlažući realizaciju za neko drugo vreme, za neku drugu Novu godinu, do nekog narednog prvog januara podsvesno verujući da će se možda ipak desiti čudo i da će neko, isto tako nestvaran i bajkovit kao Deda Mraz našeg detinjstva, obojiti svetlucavim tragom sumorno sivilo naših života. 
Stana Šehalić, Kad ima volje ima i načina ."

     
Zašto ja , koja nikada nemam problema s inspiracijom i mogla  bih da pišem do beskonačnosti i nazad, dozvoljavam sebi da, uz normalno linkovanje teksta koji mi se dopao, pribegavam i  citatima , koji nisu daleko od prepisivanja ?
    
    Zato što mislim da osim mene i mnogo onih koji , namerno ili slučajno dodju na moj blog, a nisu imali sreće da čuju za Šeh Stanu, zaslužuju ovo upozorenje  pred godinu koja će nam uskoro biti nova. Sa svim onim obeležjima s kojima nam srećnenovegodine već dugo stižu - kriza produžena do beskonačnosti, minusevi na računima, u emocijama ili ne-ostvarenim planovima i željama , strahovi od još gore budućnosti ( u medjuvremenu će smak sveta, na ovaj ili onaj način, biti već potrošena kategorija )...
     Za sebe, kao i za veliki broj njih, kao prvu novogodišnju želju htela bih da istaknem ovu - ne dozvolimo da nam još jedna godina, ma ni još jedan jedini dan, bude obeležen-a porukom iz citiranih pasusa. Baš zato što je Šeh Stana u pravu.

     Šta  mislite o tome ?
     Koju ili koje svoje žellje prepisujete iz godine u godinu?
     Imate li odlučnosti i snage da je, da ih,  baš naredne godine i ostvarite ?


I da , još je rano, ali da ne propustim i ovo - srećna nam svima ta godina koju nam neki odavno osporavaju.