Sigurna sam da većina Nišlija i ne zna kakve se prirodne blagodeti kriju na manje od dvadesetak kiliometara severoistočno od centra grada i gde mogu da pluća napune kiseonikom, a oči lepotom, a da za to potroše samo par litara benzina. I da , u isti mah, zažale što za ovo mesto nisu znali mnogo ranije i da istovremeno požele da se vrate što pre.
Najpre se, makadamskim putem, iz pravca Knez Sela, stiiže do relativno uredjenog izletišta novijeg datuma , Gradac, okruženog gustom borovom šumom, na oko 700 metara nadmorske visine. Ogromna livada u centru izletišta, pogodna je za bavljenje sportom, a veliki broj klupa pod nastresnicama omogućava izletnicima zaklon i prijatan boravak u hladovini, dok , eventualno, roštiljaju ili beru gljive u obližnji šumama. Izletnici koje smo pre par dana sreli, sa sve rančervima na ledjima i štapovima u rukama, rekli su nam da nisu ni obraćali pažnju na to ima li pečurki, jer je njihov cilj planinarenje.
Ono što je novina, gotovo friška vest, jeste tek prosečen put kroz borovu šumu s leve strane izletišta, po kojem se vide tragovi bagera, a koji vodi ka netaknutoj i još ničim narušenoj prirodi .
U kojoj vas iznenadi samo koja lovačka čeka ili šumareva kućica s ogromnim brojem njegovog telefona
Brdo iznad sela Jasenovik, s kojeg se pruža fantastičan pogled na Suvu Planinu i njene vrhove Mosor, Sokolov kamen i Trem , brdo Ječava, na Kunovičku zaravan, sela Pasjača i Oreovac, brdo Višegrad , Koritnjak iznad Niške Banje...
Ne znam koliko je lepo u proleće i leto, ali smem da se kladim da je okruženje, kao i pogled, sa mesta gde se završava borova šuma i gde je brdo tek tu i tamo zasadjeno biljem i drvećem raznih vrsta, najlepše u jesen. Toliko prekrasnih boja, od narandžaste i najtamnije crvene , preko svih nijansi zelene i žute, do skoro sive, u isto vreme i na jednom mestu, gotovo je nezamislivo naći.
A na točkovima auta, crvena zemlja kakve, kaže geograf Milan, nema nigde u Srbiji, osim u ovom kraju.
Najpre se, makadamskim putem, iz pravca Knez Sela, stiiže do relativno uredjenog izletišta novijeg datuma , Gradac, okruženog gustom borovom šumom, na oko 700 metara nadmorske visine. Ogromna livada u centru izletišta, pogodna je za bavljenje sportom, a veliki broj klupa pod nastresnicama omogućava izletnicima zaklon i prijatan boravak u hladovini, dok , eventualno, roštiljaju ili beru gljive u obližnji šumama. Izletnici koje smo pre par dana sreli, sa sve rančervima na ledjima i štapovima u rukama, rekli su nam da nisu ni obraćali pažnju na to ima li pečurki, jer je njihov cilj planinarenje.
Ono što je novina, gotovo friška vest, jeste tek prosečen put kroz borovu šumu s leve strane izletišta, po kojem se vide tragovi bagera, a koji vodi ka netaknutoj i još ničim narušenoj prirodi .
U kojoj vas iznenadi samo koja lovačka čeka ili šumareva kućica s ogromnim brojem njegovog telefona
Ne znam koliko je lepo u proleće i leto, ali smem da se kladim da je okruženje, kao i pogled, sa mesta gde se završava borova šuma i gde je brdo tek tu i tamo zasadjeno biljem i drvećem raznih vrsta, najlepše u jesen. Toliko prekrasnih boja, od narandžaste i najtamnije crvene , preko svih nijansi zelene i žute, do skoro sive, u isto vreme i na jednom mestu, gotovo je nezamislivo naći.
A na točkovima auta, crvena zemlja kakve, kaže geograf Milan, nema nigde u Srbiji, osim u ovom kraju.
Нема коментара
Volela bih da razmenimo mišljenja na ovu temu. Hvala.