LIČNA DRAMA KAD SEBI DOZVOLIŠ DA SI NEORGANIZOVAN(A)

     Sebe smatram jako organizovanom, tačnom i odgovornom osobom. Nikako ne mogu da shvatim ljude koji sve rade u stilu lakoćemo - dobro, jeste to nacionalna odlika Srba, al' ne mora da bude pravilo i za ljude iz moje okoline , niti one koji, poštujući samo sebe, ne poštuju tudje vreme , vredjajući im tako i mozak i dostojanstvo, ali i prijateljstvo i drugarstvo.
    Možda sam s tim insistiranjem na poštovanju dogovorenog malo i preterala, učinilo mi se kada je prošle nedelje Biljana zadihana, izvinjavajući se što kasni na podnevnu kafu u njenom omiljenom kafiću ( ne znam zašto, uvek joj prepustim da bira mesto , ma gde da smo) osula paljbu na rodjenog muža. Na kraju salve prepričanih kritka na njegov račun, usledila je i rečenica - Ma da je kuma u pitanju, ne bih se potresala, i ona uvek kasni,  ali znaš da je Negoslava uvek tačna i zašto sada da se nervira čekajući zato što si ti pogrešno proračunao vreme.
     Počeće da me mrze muževi mojih prijateljica, zavapi moj unutarnji čuvar razuma, daj da malo oladim , pomislih, pa odlučih da par minuta tolerancije produžim na akademskih 15 minuta. A i godine idu, nije red da mi se drugarice štrecaju zbog mog sitničarenja u vidu štoperice na vratima  kafića u kojem očekuju razbibrigu podnevnog ćaskanja. Pa još nedeljnog, onog, najsladjeg.
     I kako djavo ne ore i ne kopa, pa ima sve vreme ovog svemira za smišljanje pakosti, crv preispitivanja ne da mi mira. Pa uhvatim i sebe u neodgovornosti. I to prema sebi samoj, ej, a popularna psihologija nam ko levkom uliva u glave mantre u kojima je ljubav prema sebi najveća od svih ljubavi na svetu. I da nema šanse da dovoljno kvalitetno volimo druge, ako prvo ne zavolimo sebe. Na pravi način.
     Taman da krenem na onaj koncert , a ono nokti nenamazani.Jedva nadjem neku bočicu i u njoj polusasušeni lak, kol'ko da pomine za jedno veče, pa se setim da su  one dve nove, kupljene u paru zbog akcije ( šta li će mi roze, kad ga nikad nisam volela, ne znam, al znam da je ista cena i s njim i bez njega), sklonjene u orman da ne bi kojim slučajem polupale neku novu pločicu u kupatilu . Al sam zaboravila da sam poslednju kap acetona potrošila onomad kad sam pokušavala bezuspešno da skinem neke mrlje i da sad mogu samo da se slikam. I da idem na koncert s već namazanim noktima lakom koji je davno bio svež i nov.
     Usput umalo da se strmeknem niz stepenice, jer se štikla od štrasiranih čizmica zabila u rub zadnjeg dela dugačkog zelenog kaputa koji je nekada bio najlepši na svetu .
     U odabranoj cvećari, ko za inat, spremni aranžmani, sve u nekim drečeće ženskim bojama, i to baš kad ja tražim dva tipično muška. A još i slava pride, pa cvećarica nema vremena, a ni volje, kako vidim, da  mi  žute orhideje uvija u zeleno ili plavo. Pa tako, jedan dobi narandžasto pakovanje , a drugi . najpinkije pink koje postoji na svetu. Sa sve roze orhidejama.
     E, a da sam frizerku pozvala samo dan ranije, pa da je nisam čekala duže nego je obećala, a moram jer je vetar i hladno, a ja prehladjena ne smem s tek pranom kosom napolje.... pa da sam nokte namazala ujutru umesto uveče  i da sam u cvećaru otišla u podne, da naručim buket kakv izaberem , pa da nisam jurila niz stepenice - imala bih lepo namazane nokte, dobro frizura je bila ok, ne bih se pitala visi li mi rašiveni rub od kaputa , kupila bih cveće baš po meri muškaraca kojima je namenjeno. I ne bih u jednom dahu završavala još milion sitnih obaveza , od kojih je svaka mogla da se obavi bar dan ranije.
    Tako je to, kad ponekad ne umeš da se organizuješ . A znaš da drugim zameraš kada im se desi isto.

Follow by Email