ŠTA LI BI DANAS REKAO NUŠIĆ



" Ja sam gledao kako se ruše džamije da bi se na njihovim mestima podigle moderne palate,  ja sam sagledao očeve sa anterijama i sinove sa cilindrima , majke sa fesovima, ćerke sa krinolinama i unuke sa kokotskim suknjicama , ja sam zatekao majke koje su smatrale za sramotu da kinu u društvu i video ćerke koje se u švimhoznama kupaju zajedno sa muškima ,  ja sam gledao igranke gde je žensko kolo naših majki  igralo zasebno od muškog, u drugoj sobi, i video njihove kćeri gde senzualnim pokretima tela igraju apački vanstep dozvoljavajući da im igrač unosi među noge svoju nogu. I sve to nije se normalno razvijalo jedno iz drugoga, nijedno se doba nije prelivalo u drugo po onome velikome zakonu progresa kome se društvo kao i čovek mora potčiniti, već se kinematografski menjalo za noć, tako da je noć koja razdvaja dva dana izgledala koji put kao razmak od pedeset godina. Dan koji je isčezao iz kalendara izgledao je gdekad kao završena jedna epoha, kao knjiga koja je dočitana i koja se neće više otvarati. Kontinuitet je sasvim napušten, konac koji vezuje doba za doba iskidan, a logika stvari ostala je suva fraza zabeležena negde i nekad u nekim knjigama. " - ovako je Branislav Nušić opisivao vreme koje  je uslovilo da u njegovim delima  " budu ismejani ljudska sujeta, lažno dobročinstvo, polutanstvo, štreberstvo,  u kojima je namolovana svim bojama naša birokratija i ismejana neobuzdanim smehom naša administracija. Pa ipak, taj moj smeh nije gorak, nije otrovan. Ja volim ljude i volim ih baš sa svima njihovim slabostima i to me eto sprečava da budem nemilostiv."
      S puno opravdanja, koja mi daje  ovo naše vreme, još bogatije materijalom za ismevanje nego ono, njegovo, pitam se, bi li Nušić danas uspeo da oštricu svoje satire obuzda do one granice koja se naziva nemilosrdnom.
Kako bi Nušić 21. veka gledao  na naše haose, vrtloge i bujice, današnje institucije i običnog malog čoveka ? Bi li mogao da postigne toliko bahatosti današnjice da smesti u svoje priče, drame, satire, komade... kako god ih nazivao on sam i kakvim god nazivima ih okarakterisali drugi ?
      Ili bi mu , nesviklom na svinjarije moderne civilizacije kojoj ništa nije sveto, digao ruke od kompjutera kojim bi, verujem,zamenio pero ? 






Follow by Email