" Nije meni baš bio potreban ovaj stan, pored onolike kuće u centru, ali, ajd, neka se nadje. Tata kaže, čuo na vestima da može da se kupi pod povoljnim uslovima, ako nisi situiran i tako, još neke stvari, a mama kaže, pa daj da i mi iskoristimo nešto od države, nikada nismo ništa, a ceo radni vek nam se svima uzimalo za stambenu izgradnju.
Ono, celo selo kaže kako smo se mi i te kako ovajdili od države, kad su baba i deda prodavali šećer i vodu mesto vina, ali, tata kaže, niko im nije branio, što nisu i oni, nego sve to lenjo, sve oće da im nešto padne sa neba.Epa, nema. Tvojoj babi su ledja pucala dok po svu noć rastapa šećer u onom velikom kazanu, tata kaže, dok svi oni spavaju i odmaraju, a onda ujutro barabar sa radnicima u vinograd, da se obere i ono groždje, ne može samo baš čista voda i šećer da se predaju u zadrugu ko što neki misle. A plus što smo imali muke od tebe, svu noć nećeš da zaspiš , mama kaže, tražiš babu, a ne smemo da te vodimo u šupu iza štale gde ona topi šećer, mali si bio, šta dete zna maleško, pa možeš sutra da se izletiš pred nekim i kažeš...
I tata kaže, bolje da kupimo taj stan nego da nam stoje pare, vidiš kakvo je vreme i u koga sad možeš da imaš poverenje, a stan je stan. Al nema ti mnogo tamo da sediš, mama kaže, bolje ti je ovde, centar, kuća, toplo, čisto, sve sredjeno, ti nema ništa da se mučiš. Pa devojku kad nadješ, šta ima tamo da je vodiš, ti da joj kuvaš kafu i pereš šoljice, ovde ima da dodje, da je ja poslužim, da popričamo, da vidim može li se sa njom, ide li ona za našu kuću.
Tata kaže, nemoj da preteruješ s nameštajem, uzmi nešto skromno, nema ti tu ni da sediš mnogo, to za unučiće, nekad, ima da bude. Mama kaže, ja imam neko platno za zavese, ostalo od ko zna od kad, a i što usfali ima da kupimo u onoj radnji kod Pantelejske crkve, na kilo, tamo sve jeftino, možeš da kupiš zavese za dve kuće ako oćeš.
I sad, dodjem ponekad, da obidjem malo stan, tata kaže, idi, idi, ko zna, možda ima i neka dobra komšika za u našu kuću, nikad čovek ne zna gde ga sreća čeka i sudjenice mu kuju sudbinu. Mama kaže, nemoj da gledaš te tamo, to sve siromašno i nema kuče za šta da ih uvati, čim se nabilo u te socijalne stanove, a tata kaže da to nisu socijalni stanovi.
Jedan moj drug s fakulteta, mislim, upisali smo zajedno pa sam se ja posle četiri godine prebacio na višu, a on je završio fakultet, tako,imao prazan stan i dovodio i devojke i drugare, i pravio žurke, pa ga jedna uhvatila, kaže da je dete njegovo, pa morao da se oženi. Tata kaže, pazi ti tamo šta radiš, nemoj da dovodiš nikoga, bolje ključevi od stana ovde da stoje na stalaži, pa kad treba da ideš ti ih uzmi. Mama kaže, mogu i ja da se prošetam, tamo ima i ona mala pijaca gde seljaci donose svoju robu, pa usput i da kupim nešto. Tata kaže, ma neka, nek ide on.
Imam ja koleginicu na poslu, radi u kancelariji s one druge strane, al se sretnemo ponekad i ja oću da idemo na kafu kad je pauza, al ona bila samo jednom i neće više. Mama kaže, ma to su umišljene veličine, tako ona imala drugaricu koja se mnogo pravila važna i nije htela jednog finog kolegu iz dobre kuće, nego se udala za mangupa. Tako i ove sadašnje devojke, tata kaže, ne gledaju momke iz dobre kuće, nego one drogeraše i one što ni banku nemaju, pa posle kukaju kad nemaju decu čime da nahrane.
Mama kaže da ja treba da tražim neku poštenu i dobru i vrednu, ne mora da je mnogo lepa, a tata kaže te što su lepe nisu verne žene i moraš stalno da se sekiraš gde su i sa kim su.
Jeli, a što ova tvoja drugarica ode ? Taman sam hteo da kažem kako ima lepu kosu i kako mi se svidja kako se oblači i da vas pozovem sutra na kafu, mama kaže da će da mesi kiflice s kimom. Ako se čujete, ti je pozdravi i kaži joj da mi svidja i da bih voleo opet da je vidim, tata kaže da mene devojke izbegavaju zato što sam mnogo dobar i neiskvaren, a ti si mi najbolja, ustvari jedina drugarica i znam da ćeš da joj to kažeš, pa dodjite sutra na kiflice s kimom ako ona oće, a ako ne, možeš da dodješ i sama. Mama kaže da si ti jako fina i da možeš uvek da navratim do nas."
Ono, celo selo kaže kako smo se mi i te kako ovajdili od države, kad su baba i deda prodavali šećer i vodu mesto vina, ali, tata kaže, niko im nije branio, što nisu i oni, nego sve to lenjo, sve oće da im nešto padne sa neba.Epa, nema. Tvojoj babi su ledja pucala dok po svu noć rastapa šećer u onom velikom kazanu, tata kaže, dok svi oni spavaju i odmaraju, a onda ujutro barabar sa radnicima u vinograd, da se obere i ono groždje, ne može samo baš čista voda i šećer da se predaju u zadrugu ko što neki misle. A plus što smo imali muke od tebe, svu noć nećeš da zaspiš , mama kaže, tražiš babu, a ne smemo da te vodimo u šupu iza štale gde ona topi šećer, mali si bio, šta dete zna maleško, pa možeš sutra da se izletiš pred nekim i kažeš...
I tata kaže, bolje da kupimo taj stan nego da nam stoje pare, vidiš kakvo je vreme i u koga sad možeš da imaš poverenje, a stan je stan. Al nema ti mnogo tamo da sediš, mama kaže, bolje ti je ovde, centar, kuća, toplo, čisto, sve sredjeno, ti nema ništa da se mučiš. Pa devojku kad nadješ, šta ima tamo da je vodiš, ti da joj kuvaš kafu i pereš šoljice, ovde ima da dodje, da je ja poslužim, da popričamo, da vidim može li se sa njom, ide li ona za našu kuću.
Tata kaže, nemoj da preteruješ s nameštajem, uzmi nešto skromno, nema ti tu ni da sediš mnogo, to za unučiće, nekad, ima da bude. Mama kaže, ja imam neko platno za zavese, ostalo od ko zna od kad, a i što usfali ima da kupimo u onoj radnji kod Pantelejske crkve, na kilo, tamo sve jeftino, možeš da kupiš zavese za dve kuće ako oćeš.
I sad, dodjem ponekad, da obidjem malo stan, tata kaže, idi, idi, ko zna, možda ima i neka dobra komšika za u našu kuću, nikad čovek ne zna gde ga sreća čeka i sudjenice mu kuju sudbinu. Mama kaže, nemoj da gledaš te tamo, to sve siromašno i nema kuče za šta da ih uvati, čim se nabilo u te socijalne stanove, a tata kaže da to nisu socijalni stanovi.
Jedan moj drug s fakulteta, mislim, upisali smo zajedno pa sam se ja posle četiri godine prebacio na višu, a on je završio fakultet, tako,imao prazan stan i dovodio i devojke i drugare, i pravio žurke, pa ga jedna uhvatila, kaže da je dete njegovo, pa morao da se oženi. Tata kaže, pazi ti tamo šta radiš, nemoj da dovodiš nikoga, bolje ključevi od stana ovde da stoje na stalaži, pa kad treba da ideš ti ih uzmi. Mama kaže, mogu i ja da se prošetam, tamo ima i ona mala pijaca gde seljaci donose svoju robu, pa usput i da kupim nešto. Tata kaže, ma neka, nek ide on.
Imam ja koleginicu na poslu, radi u kancelariji s one druge strane, al se sretnemo ponekad i ja oću da idemo na kafu kad je pauza, al ona bila samo jednom i neće više. Mama kaže, ma to su umišljene veličine, tako ona imala drugaricu koja se mnogo pravila važna i nije htela jednog finog kolegu iz dobre kuće, nego se udala za mangupa. Tako i ove sadašnje devojke, tata kaže, ne gledaju momke iz dobre kuće, nego one drogeraše i one što ni banku nemaju, pa posle kukaju kad nemaju decu čime da nahrane.
Mama kaže da ja treba da tražim neku poštenu i dobru i vrednu, ne mora da je mnogo lepa, a tata kaže te što su lepe nisu verne žene i moraš stalno da se sekiraš gde su i sa kim su.
Jeli, a što ova tvoja drugarica ode ? Taman sam hteo da kažem kako ima lepu kosu i kako mi se svidja kako se oblači i da vas pozovem sutra na kafu, mama kaže da će da mesi kiflice s kimom. Ako se čujete, ti je pozdravi i kaži joj da mi svidja i da bih voleo opet da je vidim, tata kaže da mene devojke izbegavaju zato što sam mnogo dobar i neiskvaren, a ti si mi najbolja, ustvari jedina drugarica i znam da ćeš da joj to kažeš, pa dodjite sutra na kiflice s kimom ako ona oće, a ako ne, možeš da dodješ i sama. Mama kaže da si ti jako fina i da možeš uvek da navratim do nas."
I posle kažu kriva država :)
ОдговориИзбришиpa da...za sve...
ОдговориИзбришиhehe