Ne mogu više da slušam ničiju tugu.Nataložilo se u meni toliko svačijih suza, nekoliko patnji, neke boli i sete, pa više nema mesta za nove. Bar dok ove ne ispare iz mene.
Teško je, teško i gorko vreme u kojem živimo. I , nekako, predugo traje, predugo čak i za narod toliko spreman da trpi. Na ulicama, gotovo da ne možete da susretnete osmeh. Namrgodjena, zabrinuta, tužna, setna, nesretna lica, slika su naših dana. I godina. I decenija.
Prozlili smo se, pa prečesto sikćemo jedni na druge. I kad treba i kad ne treba.
Vozači psuju pešake, pešaci se ljute na vozače, vlasnici pasa su uvredjeni i prete batinama šetačima koji ih opominju da stave korpe na brnjice svojih pasa, iako "oni neće, dobri su", trgovci prljavim rukama pakuju hleb i burek i seku meso i ljute se na kupce koji ih teraju da operu ruke, prodavci na pijaci bi da vam uvale trulo voće u kesu, pomažući vam, kao, dok birate, kondukteri zakeraju što nemate sitno i što tražite kusur, lekari su neljubazni jer im kasne plate, perači prozora prljavim krpama nezadovoljni su što ste sami oprali svoja kola...
Onda vam prijateljica pukne, jer je iznervirala drugarica, frizerka vas stavi u red sa ostalim mšterijama, kao da niste redovni i kao da ne zaslužujete poseban tretman, sestru je prevario muž, komšiku iznervirao švaler, sa sve njenim mužem koji se vratio ljubavnici...
Pored kontejnera za djubre razvučene su nečije stare stvari, koje je u kesi zakačio za sirotinju, a ono sirotinje kao i da nema, ako bira i razbacuje poklonjeno. Neko se na ulici glasno žali kako nije mogao da pošalje ni dete na more, dok drugi daju hiljade evra za letovanje, odkle li im je samo, pošteno ih nisu zaradili... Pijani komšija psuje zeta koji mu je prebio unuku, preteći mu policijom, samo ako se još jednom ponovi, kao da policija nije dolazila i odlazila nebrojeno puta do sada.
Razmišljajte pozitivno, kaže popularna psihologija, klonite se energetskih vampira, družite se sa srećnim i nasmejanim ljudima... Ne dozvolite nikome da vas uvlači u svoju tugu, kad je ionako ne možete odagnati, ne dajte da vas izmesti ni neljubazni policajac, ni arogantna šalterska službenica, ni nestanak struje pred ručak, a jelo tek na pola gotovo, ni krojačica koja vam je pokvarila haljinu...
Nasmejani, svakoga jutra se opružite, dobro istegnite, poželite dobro jutro svetu . Bože, daj srecu svima, pa i meni grešnoj/m.
Biram pozitivce, ovih dana. Bar dok ne ispare ove tuge u meni.
ilustracija - slike, na Dan Save Šumanovića
Teško je, teško i gorko vreme u kojem živimo. I , nekako, predugo traje, predugo čak i za narod toliko spreman da trpi. Na ulicama, gotovo da ne možete da susretnete osmeh. Namrgodjena, zabrinuta, tužna, setna, nesretna lica, slika su naših dana. I godina. I decenija.
Prozlili smo se, pa prečesto sikćemo jedni na druge. I kad treba i kad ne treba.
Vozači psuju pešake, pešaci se ljute na vozače, vlasnici pasa su uvredjeni i prete batinama šetačima koji ih opominju da stave korpe na brnjice svojih pasa, iako "oni neće, dobri su", trgovci prljavim rukama pakuju hleb i burek i seku meso i ljute se na kupce koji ih teraju da operu ruke, prodavci na pijaci bi da vam uvale trulo voće u kesu, pomažući vam, kao, dok birate, kondukteri zakeraju što nemate sitno i što tražite kusur, lekari su neljubazni jer im kasne plate, perači prozora prljavim krpama nezadovoljni su što ste sami oprali svoja kola...
Onda vam prijateljica pukne, jer je iznervirala drugarica, frizerka vas stavi u red sa ostalim mšterijama, kao da niste redovni i kao da ne zaslužujete poseban tretman, sestru je prevario muž, komšiku iznervirao švaler, sa sve njenim mužem koji se vratio ljubavnici...
Pored kontejnera za djubre razvučene su nečije stare stvari, koje je u kesi zakačio za sirotinju, a ono sirotinje kao i da nema, ako bira i razbacuje poklonjeno. Neko se na ulici glasno žali kako nije mogao da pošalje ni dete na more, dok drugi daju hiljade evra za letovanje, odkle li im je samo, pošteno ih nisu zaradili... Pijani komšija psuje zeta koji mu je prebio unuku, preteći mu policijom, samo ako se još jednom ponovi, kao da policija nije dolazila i odlazila nebrojeno puta do sada.
Nasmejani, svakoga jutra se opružite, dobro istegnite, poželite dobro jutro svetu . Bože, daj srecu svima, pa i meni grešnoj/m.
Biram pozitivce, ovih dana. Bar dok ne ispare ove tuge u meni.
ilustracija - slike, na Dan Save Šumanovića
U tvoj kraj se ne kaže "biram pozitivce", nego "biram si pozitivci", valjda... :o)))) Ovo je bila moja kap veselja za tebe.
ОдговориИзбришиjeste... i biram si
ОдговориИзбришиdabogme da si biram
...posto sam ja iz Srema, ponekad zavirim u galeriju Save Sumanovica u Sidu. Puno svetlosti i sunca, a opet puno tuge...:)
ОдговориИзбришиi opet....lepo
ОдговориИзбришиŠta bi sa mojim komentarom...i nije bio neki.
ОдговориИзбришиDobro je da ima još pozitivnih ljudi.
Neno, nije stigao...ovs msšins ponekad zeki, nije prvi put, žao mi je.
ОдговориИзбришиPoučan i dobar tekst - samo bih dodala - birajte pozitivce uvek! Ovi drugi dođi i sami, ali ih treba izbegavati. Ne možemo pomoći, barem da ne odmažemo jedni drugima...
ОдговориИзбришиTačno... treba shvatiti, posle nekoliko pokušaja, da li možemo pomoći. I odustati da mučimo sebe same, ako ne možemo ili je taj , negativan, nespreman da pomoć primi.
ИзбришиMa rešila sam da biram pozitivce svaki dan mada je sve teže naći toliko pozitivaca.
ОдговориИзбришиštos je u traženju, kažu ;)
ИзбришиJeste.Našla ja jednog sigurno ovde na FB i u Blogerima a zove se Nega.
ОдговориИзбришиA ja sad ni hvala ne umem da kažem :) ljubac za tebe.
Избриши