CVEĆE, IZVOR ŽIVOTA

-        Bez znanja, literature i uz malo  pomoci, upornoscu, voljom  i “ kradjom’ zanata, porodica Petkovic, na celu sa upornom i  preduzimljivo Tanjom , postala vodeci proizvodjac   cveca u Nisu

       Tanja Petkovic  je vredna, uspesna, zadovoljna  zena u najboljim godinama, koja radi po ceo dan, svu odgovornost u svom poslu preuzela je na svoja pleca, nikada  ne ide na godisnji odmor i ima samo  male zelje za koje zna da ih moze ostvariti. Mozda je tajna njenog uspeha  u  tome sto je stalno okruzena cvecem, koje uzgaja sa  neobicnom ljubavlju i apsolutnom posvecenoscu nekadasnjeg laika , sada iskusnog znalca.A mozda i u tome sto joj je  upravo cvecarstvo omogucilo da se ostvari na poslovnom planu,sto kao pica-majstor  nikada ne bi mogla. I sto  posle osam godina od laickih pocetaka u ovom poslu moze da kaze  da nije pogresila sto je svoju porodicu sa sivila  niskog  asfalta izmestila u obliznje selo Čamurlija.

 Zahvaljujuci rezultatima svog truda i rada, Tanja Petkovic je prosle godine dobila nagradu Oportuniti banke “Zena za pet”, u konkurenciji  55 uspesnih zena Srbije. Kaze, prijavila  se bez nekih vecih ocekivanja, tim pre sto se nasla u konkurenciji  55 vrlo uspesnih zena iz Srbije.Tek kada se  nasla medju prve dve zene  izmedju kojih se birala “Zena za 5”, shvatila je i sama koliko je i sta uradila od prve baste na njivici u Pasi Poljani do tada.

      Njeni argumenti su bili – ozbiljnost u bavljenju cvecarstvom kao pravim zivotnim zanimanjem, 150 000 saksija godisnje proizvedenog cveca i postignuti kvalitet.A nagradu od 500 000 dinara ulozila je u nabavku rasada i jos jednog plastenika, dugog 30 i sirokog 10 metara.

OD KRADJE ZANATA DO KUPOVINE IMANJA

      Porodica Petkovic zivela je stanu u centru Nisa, kada je Tanja pre osam godina pocela da uzgaja povrce na placu koji imaju u obliznjoj Pasi Poljani. Pozajmljujuci vodu od komsija, uspevala je da odgaja svoje biljke i obezbedi nesto povrca za svakodnevne potrebe. Onda je  pozelela   da se oproba u gajenju cveca, shvativsi da je 32 metra kvadratna dovoljno za hobi, ali  isuvise malo za ozbiljnije  bavljenje povrtarstvom, kojim bi se nesto i zaradilo.

-           -   Opredelila sam se za gajenje viola u saksijama  te, prve godine, koliko tek da pocnem da ucim – kaze Tanja,– Tada nije bilo literature kao sada,skoro nikoga da ti pruzi pomoc, savet, podrsku. Znanje sam godinama bukvalno krala od kolega koje sam sretala ili posecivala u potrazi za informacijama,  za onim obicnim pravilima u gajenju cveca koja  olaksavaju rad , sprecavaju greske i unapredjuju posao.Nije bilo kraja radosti kada sam prodala  sve moje prve violice, njih 2000 komada.To mi je ulilo uverenje da sam na pravom putu i samopouzdanje u to da prosirim posao.

      To je bio i prelomni trenutak kada je , tada  tridesettrogodisnja  Tanja prestala sa amaterskim bavljenjem cvecarstvom, bez vode i struje , neizostavnim uslovom za uspeh u ovom poslu.  Posle ozbiljnijeg razmatranja situacije u kojoj se porodica nasla kada je suprug Nikola ostao bez posla, prodali su stan u centru Nisa i kupili dvospratnu kucu sa placem u obliznjem selu Camurlija.

       Tanja je dobila dovoljno veliki prostor za gajenje svih biljaka koje je zelela, muz  siguran posao  njenog saradnika,a deca  Miljana  i Dusan mogucnost da rastu u zdravoj sredini  i sticu radne navike od malih nogu.I pocelo je sve da raste… prvi plastenik od 160 kvadrata, pa dva manja od po sto, pa…danas  je to citavih 900 metara kvadratnih pod plastenicima.I jos im nema kraja, bar u planovima.

-          Ja sam se opredelila za gajenje ekskluzivnijih, skupljih i redje gajenih  biljaka, koje, iskreno da kazem, donose i vecu zaradu – ne krije Tanja – Uzgajam ja  i neke pristupacnije i jeftinije vrste, ali u mojim plastenicima preovladjuju  muskatle “zonale”, visece muskatle,  surfinije, petunije i vrbene, sve u velikim saksijama. Najveci kupci su poslovni ljudi,vlasnici velikih preduzeca , koji uredjuju poslovni prostor i dvorista svojih firmi, vlasnici kafica, kafana,hotela…Kupci nam dolaze ‘ na noge”, ali prodajemo i  na pijacama i na sajmovima i izlozbama cveca.I zato nemamo problema ni sa naplatom.

UZ RAME NAJBOLJIMA

       Tanja danas zna mnogo.O tome sta i kada treba uraditi da bi cvece pravilno napredovalo i  da bi se vratio ulozeni trud u njegovo gajenje  ,  o biznis planovima, kreditima, administraciji…O tome  da  i opstina moze omoguciti cvecarima pomoc, ako znate kome da se obratite , sta da trazite ,sa kojim argumentima.

     -Sada je vec sve mnogo lakse- objasnjava ova uspesna predsednica Udruzenja  proizvodjaca cveca  i  ukrasnog bilja i dendro materijala Nisa “ Cvet juga”, formiranog na njenu inicijativu-  Vec  ima i kvalitetne  literature o gajenju cveca, niska Opstina Crveni krst organizovala je strucnu edukaciju cvecara, tako da saznajemo ne samo tajne ovog posla nego i nove trendove u cvecarstvu.Uprava za poljoprivredu grada Nisa omogucila nam je  studijsko putovanje u Budimpestu.Bili smo na sajmu cveca  i obisli njihove proizvodjace.I zamislite, konstatovali smo da smo, uporedjujuci uslove koje imamo , mi skoro  bolji od njih po ostvarenom kvalitetu.Pri cemu niko od 25 clanova naseg udruzenja nije skolovan za ovaj posao, a nasi plastenici su objekti rucne izrade.

     Zahvaljujuci  upornosti samih clanova Udruzenja, danas je cvecarstvo u Nisu u ekspanziji.Mnoge porodice obezbedjuju time agzistenciju, ne samo sebi vec   i  ljudima koje angazuju kao prodavce cveca,  a poneko ima i pomocnika u proizvodnji.

-               -Ja sam odlucila da sve najvaznije poslove u gajenju cveca radim sama, posebno kada je prskanje    i zalivanje  u pitanju – naglasava Tanja –Pokusala sam da angazujem radnike, ali oni ili ostave cvece napola zaliveno ili ga previse zaliju, pa je veca steta nego vajda od njih. Zato sve to sama radim, kao sto i sama odlucujem o tome koje cu cvece zasaditi.Suprug je uvek tu, da doveze, odveze, nabavi, pomogne u  zagrevanju plastenika zimi  i u svemu ostalom.Deca, sada osnovci, od malih nogu pomazu u premestanju  i  pomeranju gajbica sa cvecem,sto nije ni malo tezak posao, ali cvece zahteva da se stalno nesto  prenosi     i  pomera.Dok su bili manji, “kupovala” sam ih sa po desetak dinara,sada vec traze malo vise.Ali zato slobodno mogu reci da imaju sve sto im treba, da dobiju skoro sve sto pozele   i  da bar oni mogu da imaju pravi odmor i letovanje.Cvece uistinu zahteva da ste stalno oko njega, svih 365 dana u godini mora da se radi.Ja odmaram onih pet-sest dana pocetkom maja, kada  prodajem cvece na Izlozbi cveca u Soko Banji.Meni sasvim dovoljno.

       A na pitanje ima li neostvarenih zelja  i koji su joj planovi, Tanja, najuspesnija niska , mozda  i srpska cvecarka, skromno odgovara da joj fali samo  tridesetak ari zemljista za  hrizanteme.Sve ostalo  uspela je da obezbedi zajedno sa svojom porodicom,koja   i nema neke preterane i nerealne zahteve.Dovoljno je to sto zive daleko bolje nego do pre osam godina, kada je bila pica-majstor bez zanata i kada je muz ostao bez posla. I kada se zivot u sivilu centra grada cinio jos sivijim, a cak i one najmanje zelje izgledale gotovo neostvarive.

                                                                           

NE SME DA SE STEDI

     Ako zelite da postignete kvalitet,ne sme da se stedi – ovo je Tanjina deviza – Morate da nabavite kvalitetan i naravno skup repromaterijal, da obezbedite kvalitetnu negu i  zastitu, kontrolu biljaka.Moje muskatle imaju po pet sest grana i pune su cvetova, a one od bakinih pelcera imaju jednu granu i tek po koji cvet.Kada vidim da biljke ne napreduju kako treba, odmah reagujem , nosim na analizu,kako bih saznala sta im nedostaje, kako bih na vreme reagovala.I gajim skuplje vreste cveca, gde jesu veca ulaganja,ali je veca i zarada.

TAJNE ZANATA I ZIVOTNA SRECA

    Kada je pocinjala, Tanja je savete dobila jedino od tada starijeg kolege Vlade, sada profesora,koji polako zapostavlja cvecarstvo.Pamteci svoje mukotrpne pocetke, ona sada svoje znanje prenosi Tomi iz sela Lalinac,izbeglici sa Kosova, koji je odlucio da mu cvecarstvo bude zanimanje.Bas kao i Tanja pre osam godina.Od tada do danas postala je vodeci proizvodjac cveca u Nisu, vrsni poznavalac cvecarstva bez diplome, tvorac i predsednik Udruzenja cvecara Nisa. I nadasve, uspesna zadovoljna zena cija porodica ima sigurnu agzistenciju i svakodnevicu ulepsanu cvecem  i  odsustvom briga o tome sta ce biti sutra.

     Imala sam srece, i u poslu i u zivotu, podvlaci Tanja.Zato cenim ovo sto radim i trudim se da stalno napredujem. Zato ni svoje znanje ne cuvam samo za sebe, vec se trudim da svi stalno napredujemo I  saznajemo nesto novo.I da pomognemo onima koji su na pocetku,jer za sve nas u ovom poslu ima mesta.

    

-