Zašto vredi obići Temišvar

Još su ga stari Rimljani  koristili kao važno utvrđenje.Tatari su ga razrušili u 13. veku. Desetak godina u 14. veku bio je prestonica Roberta Anžujskog, a od 1342. je dobio status grada i centra antiotomanskog otpora. Od 1551. do 1718. bio je turski pašaluk, a onda su ga od Turaka oslobodili Habsburgovci, pod kojima je bio naredna dva veka. Status slobodnog kraljevskog grada je dobio 1781. godine. Rumunska administracija uspostavljena je ovde 1918. godine.
   Ovakve, prelepe zgrade novih fasada, nalaze se i oko Trga ujedinjenja

Na njegovom Trgu slobode je 1989. počeo ustanak protiv Nikolaja Čaušeskua, koji se svetu zamerio time što je isplatio sve rumunske dugove i odlučio da se njegova zemlja nikada više ne zadužuje, a svom narodu time što su živeli u oskudici (jedino nije štedeo na zdravstvenom i obrazovnom  sistemu... i na istraživanju preperata za podmlađivanje) i što su živeli bukvalno iza neprobojne gvozdene zavese. Pa je streljan po kratkom postupku, zajedno sa suprugom Elenom mu, po povratku iz Irana gde su isplatili dugove, pošto prilikom kratkog boravka u Temišvaru nije uspeo da uguši proteste.

Gost - bloger Stana Šehalić: preporuka za čitanje

Današnji gost - bloger je Stana Šehalić, verujem da će se stalni čitaoci mog bloga setiti nje, kao tadašnje direktorke izdavaštva i urednice izdavačke kuće koja je objavila moju knjigu priča na zaplanjskom dijalektu, Stilos arta.
Zamolila sam da se kratko predstavi sama, pre nego što vam danas predstavi Tatjanu Mijatović Simanić i njen treći roman - Buđenje vuka.

Ko je Stana Šehalić




Bolje od svih formalnih referenci određuju je redovi koje napiše i potpiše – oni su prava mera onoga što jeste. Lajt motiv - Pisanjem protiv kolosalnih banalnosti. Profil karijere: novinarstvo, Izdavaštvo, Public Relations, menadžment, marketing. Glavni i odgovorni urednik u izdavačkim kućama: Privredni pregled, Stylos Art-GK, CFP Apostrof. Stalna autorska rubrika “Biblioterapija” u časopisu Knjižar koja traje 19 godina i istoimeni blog. Konceptualno osmišljavanje i oblikovanje desetina edicija knjiga. Autor i priređivač knjiga: · Biblija na kesici za supu, Partenon, Beograd (2015) · Monografija „Naših dvadeset knjižarskih godina“, UKS, Beograd (2015) · Enciklopedijski rečnik građevinarstva i arhitekture, englesko/srpski, srpsko/engleski, Građevinska knjiga, Beograd, (2006, drugo izdanje 2008) · Sa zrnom soli (Mala enciklopedija velikih misli), Montena, (2003) · Leksikon stranih reči i izraza, JRJ, Zemun (osam izdanja) · Hajde svete budi dete, Montena, (2003). Dobitnik brojnih nagrada i priznanja.

Epska fantastika iz ženskog pera

Tatjana Mijatović Simanić nije nepoznato ime čitalačkoj publici. Sa objavljena dva romana “Čardaci” i “Stakleni zid” koja su mozaična tkanja od snova i sećanja, želja i strahova, usamljenosti i otuđenosti, prijateljstva i ljubavi, moderne ljubavne bajke koje su više od ljubavnih romana, ona je omeđila svoju stvaralačku stazu suptilnom pripvedačkom rečenicom, spretnim fabulisanjem i sposobnošću da prepozna, oseti i prenese ono što je najdublje zapreteno u svakom ljudskom biću.


Trećim romanom “Buđenje vuka” koji je zamišljen kao prvi tom trilogije “Vizdaški letopis” Tatjana Mijatović Simanić hrabro je zaronila u epsku mitologiju koja je raskošan okvir u čijem epicentru, između prošlosti i budućnosti, stalnih sukoba i borbi, sija strasna i odana ljubav koja prkosi i ljudima i bogovima.

Rođena u svetu kojim vladaju muškarci, Tihana od Vis-daha nosi u sebi dva nasleđa: krv Kremana Zmajevitog, silovitog osvajača i prvog kralja Novogorja, i Velime, poslednje gospodarice planinske zemlje koja je pokorena. Odrastajući u stalnoj opasnosti, Tihana usvaja znanja dva sveta: onog muškog kojem pripada njen učeni otac, poslednji gospodar Vis-daha i drevnih mudrosti i tradicija koje su sačuvale sveštenice religije koja je nekada vladala. Spremajući se za sukob sa neprijateljima, Tihana traži način da povrati naklonost kralja, ponovo okupi razjedinjenu zemlju dalekih predaka i odbrani nasledno pravo svojih potomaka. Kada na Vis-dah stigne Ognjen od Mračnih Jezera, veliki vojvoda i prijatelj kralja, u njemu pronalazi saveznika ali i više od toga.

Autorka je kroz nepregledna polja iskonske lepote epske mitologije maštovito spojila arhetipske obrasce sa savremenim, oživela na njoj svojstven način bajkovite predele i likove, ali i vrednosti kojima je posvećena, objedinjujući ih u celovitu kompoziciju, umreženu senzibilno-lirskim detaljima. Pored Ljubavi koja je lajt motiv prvog toma, jasno se deli dobro od zla, slavi se plemenitost i uzvišenost, a posebno se ističe vrednost znanja i verovanje o snazi volje.

Epska mitologija, žanr sve popularniji kod čitalačke publike, “Vizdaškim letopisom” dobija i ženski narativ oličen u Tatjani Mijatović Simanić. Posle Aleksandra Tešića, koji je sa trilogijom „Kosingas” „oživeo” srpsku istorijsku, ali i mitsku prošlost, u periodu od kraja 14. do prve polovine 15. veka, vešto mešajući istorijske ličnosti sa mitološkim, usledila je trilogija Miloša Petkovića, „Perunov hroničar”, koji se okrenuo starijoj srpskoj mitologiji. Stamenković je trilogijom Baš Čelik zaronio još dublje – na same početke raspada kompaktne slovenske populacije, kada su tek kretali iz svoje prapostojbine negde iza Urala, pagani sa specifičnim verovanjima i običajima, ali već izdeljeni na plemena koja su se pokrenula na jug (glavni junak je carević Plamen pripadnik plemena Soraba) i zapad.

Kuda će čitaoca odvesti “Vizdaški letopis” – јоš dublje u prošlost ili možda u daleku budućnost - ostaje da se vidi. Ono što je izvesno je da autorka vredno radi na drugom tomu i da je uveliko među svojim likovima koji su sa njom i kad kuva, i kad ide na posao, i kada tone u san.

Kako najbrže do procene vrednosti nekretnine koja vas zanima


Prosečno informisan građanin Srbije, u situaciji kada pokuša da proda ili kupi nekretninu, susreće se s nizom pitanja, problema, dilema i nedoumica, ne samo kada je pouzdanost same trgovine u pitanju (što je posebno zanimljiva i ne tako malo "opasna" tema), već i kada je reč o pukoj proceni vrednosti kuće ili stana.  Procena vrednosti nekretnine je izuzetno zamršen i komplikovan posao  i zavisi od velikog skupa faktora i okolnosti, ali od skora postoji sajt Moja nekretnina na kojem se u samo nekoliko koraka, da ne kažem klikova, svako može informisati bar o preliminarnoj vrednosti nekretnine koju poseduje ili namerava da je kupi. Baziran je na nekoliko osnovnih faktora koji određuju cenu kuće ili stana i jednostavnim unošenjem adrese nekretnine koja vas interesuje i izborom parametara (između nekoliko ponuđenih opcija) koje se odnose na nju, za nekoliko sekundi dobijate procenjenu vrednost kvadratnog metra tog objekta i njegovu ukupnu cenu. Na sličan način moguće je saznati i cenu kada je u pitanju izdavanje kuće ili stana.





Za Beograd, recimo, to možete saznati ovde.

Savet između pomoći i kritike - umemo li da ga damo i da ga primimo

Društvene mreže su čudo - zahvaljujući njima možete mnogo toga saznati, naučiti, zaraditi ili izgubiti, videti, dobiti savet i svakojake vidove pomoći, ali isto tako i biti kritikovani, ismejani, izvrnuti ruglu... pa se onda taj točak okrene i onaj ko ismeva i druge izvrće ruglu vrlo brzo može dobiti po nosu tako da mu nikada više ne padne na pamet da izigrava sveznalicu bogomdanu da drugima soli pamet, pa još javno, nalazeći manu onome što su rekli, napisali, komentarisali, umesili, svojim rukama napravili. 
Svejedno je da li imate nameru da pomognete (a neki od takvih kritizera tvrde da je to njihov jedini razlog) ili ste zaista rešili da nekoga iskritikujete (jer vas, učeći vas upotrebi tastature, nisu edukovali i o osnovnim pravilima pristojnosti na netu, a vi ste samo svoje ponašanje preneli iz stvarnog života i na društvene mreže), kada to činite morate biti spremni na - bumerang. I to najčešće ne od osobe ili osoba koje ste izvrgli kritici i podsmehu, nego od onih koji imaju vremena i volje ne samo da odbrane onoga ko je kritikovan ili savetovan (što mu, sudeći po rečniku i nastupu vrlih savetodavaca dođe na isto), nego i da samog kritizera nauče redu... bar kada je net u pitanju.

Suzana Gigić je jedna od onih osoba koja je, smatram, vrlo kompetentna za ovu temu, budući da je po struci i obrazovanju defektolog optometrista, a po hobiju koji joj je skoro pa takođe profesija - slikar. Umetnička duša, dakle, ostvarena na oba polja, koja i sa stanovišta struke i iz svestranog iskustva može da nam razjasni zadatu temu: umemo li savet i da primimo i da damo i kada je on samo puka kritika ili čak i kritizerstvo, a kada istinska pomoć koja nas vodi ka tome da to što radimo učinimo još boljim, da budemo uspešniji pa i sami zadovoljniji.




- Lično se vodim onom narodnom da o ukusima i ne bi trebalo pričati, jer onaj ko poznaje materiju u bilo kojoj oblasti, ne samo u kreativnoj, uglavnom zna sta su kvalitet i talenat pa ako je dobro vaspitan neće okolo ići i govoriti da je nekom nešto loše - kaže Suzana - A onaj ko neće da radi na sebi, svaku primedbu doživeće kao udar ne na svoj rad, nego na svoju ličnost, mada je činjenica da, makar bio i maestro, uvek ima prostora za bolje. I ko to ne vidi, džaba mu je pricati -  tamo gde je covek "šupalj" ako ga bas tu bocneš, uglavnom će da se brani, bar kada je o većini reč.I ono sto mu je mana ili falinka ima da "pokriva" onim što valja, a samo retki  iskreno popricaju sa samim sobom pa to sto je šuplje ne skrivaju, nego teže tome da poprave.


Suzana je osoba koja ima prilicno staža u umetničkom svetu pa i raznih faza ispoljavanja u njemu. Za sebe kaže da je zapravo na nekoj tankoj liniji izmedju kreativca i umetnika. Nije školovani umetnik, ali je dovoljno dugo na toj "sceni" pa joj i ova odrednica zaista ne predstavlja problem. 




- Čudna stvar sa kritikom je da, sto si više na početku, to ti teže padne svaka "teška" reč - objašnjava - Jer, niko na kritiku, na negativno mišljenje drugih  nije imun pa makar bio i sam Mikelanđelo. Pritom, kreativci su posebna grupa ljudi, hipersenzibilni, neki više, neki manje. I retki su oni koji na bilo kakvo, traženo ili netraženo mišljenje, neće reagovati. Neki u sebi u kutku svog doma, neki u sebi u kutku svog srca, a neki će javno i sujetno braniti sebe i svoje delo stavom "odjebi" (da uzvinete na rečniku). 


Posebna vrsta ljudi su oni, smatra moja sagovornica, koji pljuju sve tuđe. I nikad im nista nije dobro, a pritom nisu u stanju da kažu bilo šta u lice... ali oni sada nisu tema.




- Nedavno mi se pružila  prilika da budem deo Međunarodnog festivala akvarela, održan je u italijanskom gradu Urbino, na kojem su bili prisutni umetnici iz celog sveta, sa svih meridijana. Biti deo te atmosfere i takvog naboja kreativnosti je potpuno poseban osećaj, ali je još posebnije to što rame uz rame stvaraš sa ostvarenim ljudima iz te branše. Vecina je u tome dugo godina i, zamislite: bez trunke sujete, bez ikakvog osećaja vise vrednosti i bez nadmenosti, dobar deo tih ljudi nesebično deli svoja iskustva sa drugima. Daju svoje gledište, savetuju kako da poboljšaš svoj rad, a pritom u tome nema poniženja. I nemaš osecaj da im nešto uzimaš. Šta samo tada shvatila: suština kritike je u čoveku, u tome koliko se ostvario kao osoba i kao umetnik. Ako ga izjeda zavist ili ljubomora ili ko zna koja muka, opleće po tebi i po tvojim slabim tačkama, što ostvaren čovek neće učiniti. Ostvaren čovek nema  potrebu za tim jer, zasto bi? Svi se mi napajamo iz istog izvora i svakom je dat dar da ga koristi.To što sam ja savladala nešto a ti nisi, ne znači da ti nećeš, za koju godinu. A ključ tvog stila i tvoje ideje je u tebi. I ako ga nisi još otkrio, tvoje je da ga trazis i dalje. I ko moze i želi da ti u tome pomogne i pruzi ti ruku, prihvati je. Ako se i desi da ruka koju si prihvatio ima zube i bodlje, budi srećan što to nije tvoja ruka. Jer ožiljci zarastu, a iza njih se uvek krije posebnost puta svakog od nas. 

I kada je reč o imanju mere kada se ocenjuje nečiji rad, Suzana nas podseća na izreku: "ako nisi u stanju da kažeš nesto lepo, onda je bolje da ćutiš ". Jer, kad mu pričaš lepo, čak  i cveće raste i razvija se, a kako ne bi tek - čovek . Stoga i naglašava  da sve može da se kaže na lep način. Ako si pre svega Čovek . 
Ali, i to treba umeti... 

I svakako, to ne zavisi samo od umešnosti komunikacije na društvenim mrežama, već najviše od toga kakav si čovek van njih.


Fotografije: lična arhiva Suzane Gigić
Na njima su i njeni radovi: akvareli i lampe

Od sutra ću biti vera(e)n

"Bio je momak moje koleginice s fakulteta.

Kada smo se zbližile, normalno je bilo da i on postane moj drug. Pa i da sednemo negde na piće, sve troje najčešće, a ponekad i nas dvoje, ako bih ja prva izašla s ispita i zatekla ga kako je čeka u fakultetskom bifeu. Uvek pristojan, ljubazan i pažljiv momak, najpre prema njoj, a zatim i prema nama, njenim drugaricama. Nikada nije opsovao pred nama, nikada nije govorio ružno o devojkama sa kojima je bio, niti je u našem društvu bar, merkao devojke unaokolo. Bio je zaljubljen do ušiju.

Onda je postao samo bivši momak moje koleginice s fakulteta i prijateljice.

Osetivši, kako to verovatno osećaju svi prevareni - samo neki ne žele da poveruju u taj osećaj, lažući sebe da je sve u redu i da im se samo učinilo kako su njeni osmesi lažni, a zagrljaju mlaki; preduzeo je sve da proveri, potvrdi ili ospori svoje sumnje. Zatekao ju je u tuđim kolima na periferiji grada, poslao joj fotografiju u Njegovom zagrljaju koju je sam načinio iz pristojne udaljenosti i tim činom raskinuo veridbu, otkazao upravo zakazanu svadbu, njenu venčanicu, svoje odelo, muziku i pozivnice  za 370 zvanica i otišao na more. Sam.

Kada bismo se, potom, slučajno srelu u gradu, pozivao me je na piće koje nisam mogla da odbijem. Zbog molbe u njegovim očima i glasu, zbog tuge u njegovom pogledu i... zbog onog druženja tokom kojeg je bio besprekorno fin i odan svojoj devojci, a tako pažljiv i prema meni, kao i prema svim ostalim njenim drugaricama.

Kada mi se pohvalio da ima devojku, nisam mu poverovala da je to ona prava, ona za ceo život, suđena mu još od dana rođenja, koju je sve vreme tražio i konačno pronašao. Kao da je prevara one koju je uistinu voleo izbrisala iz njegovog mozga i njegovog srca svu onu emociju kojom je obasjavao sve oko sebe i iz koje se i na daljinu moglo videti koliko je zaljubljen. I koliko je srećan što je izabrala baš njega.

I dalje bih ponekad popila kafu sa njim, ne mogavši da odbijem njegove usahle oči koje su me molile da sednem za njegovim stolom, kada bih prolazila pored parka u koji je najčešće dolazio na piće.

- Mogli bismo i do mene na kafu. Znaš da stanujem blizu - rekao mi je jednog dana, zagonetno se smeškajući dok je vrteo kašičicu u ruci i pokazujući mi na zgradu nedaleko od parka i prozor sa zelenim zavesama na petom spratu.
- Ne mogu da dođem sebi od čuda. Ti, koji si uvek bio prema meni tako fin, da ne pričam koliko si bio veran svojoj ljubavi, sada pozivaš mene u stan, dok tvoja nova devojka na poslu i ne sumnja ništa - zbunjeno sam mu rekla, zamuckujući zbog neočekivanog obrta kojem se nisam nadala - I znaš li kako ja sada neprijatno osećam. I šta da mislim posle svega? I šta ti misliš o meni kada si u stanju da mi predložiš nešto tako?

- Nema potrebe da se osećaš neprijatno. A o tebi mislim sve najbolje, inače te ne bih vodio u stan - odgovorio mi je, nastavljajući da se zagonetno smeška.

Počela sam da izbegavam da prolazim tom stranom ulice, posebno u vreme kada je postojala mogućnost da ga sretnem.

- Molim te, dođi večeras kod mene. Samo večeras i nikad više. Nameravam da sutra zaprosim devojku i posle toga da joj budem veran - prošaputao mi je u telefon jednog dana, pošto sam prethodno videla kako me je odgledao iz kola na semaforu, dok sam prelazila ulicu.

Kroz dva dana njegova devojka je na Instagramu objavila fotografiju prstena na svojoj ruci.

Njeno lice je blistalo od sreće.

Njegovo se nije videlo. Okrenuo je leđa kameri fotoaparata, dok ga je ona čvrsto grlila, nameštajući  na njegovom ramenu desnu ruku na kojoj je blistao prsten. Onaj isti koji je ne tako mnogo vremena pre toga, stajao i na ruci moje drugarice."

Zamke internet švalerionica, 2. deo: Ljubavi, ne mogu bez tebe... i bez tvojih 100, 200... 20.000 e

Najavila sam u ovom tekstu od juče priču o ženama koje su umalo nasele na smicalice belosvetskih prevaranata sa kojima su komunicirale isključivo preko neta. Na sreću, u pravom trenutku pored njih su se našle osobe koje su ih sprečile da im odmah pošalju manju ili veću sumu para,a onda su imale vremena i da se potpuno otrezne od takve vrste ljubavi. Te potencijalne mladoženje ostadoše bez apanaže.



U međuvremenu sam... ajde da kažem, proširila vidike kada je tema internet švaleracije u pitanju, budući da se ispod pomenutog teksta razvila vrlo živa disikusija na temu zaljubiljivanja "u internet" (moja slobodna definicija virtuelne ljubavi koja se razvija u čoveku/ženi dok komunicira samo sa mašinom, budući da i ne zna ko se uistinu krije iza blagoglagoljivih reči koje pristižu kroz etar i fotografije pristalog američkog oficira na privremenom radu u Avganistanu, recimo, ili pak prezgodne cice u negližeu koja se zavodljivo osmehuje sa fotografije).

Zamke internet kladionica i švalerionica

Novine su javile o još jednom u nizu načinu prevare na internetu: prodaja sopstvenog idenditeta   fotografisanjem sa sve ličnom kartom pored uveta. Cena: od 500 dinara, koliko su dvojica "mangupa" plaćali u nekom romskom leskovačkom naselju (kažu, interesovanje je bilo toliko da se red otegao ohoho...) pa do nekih 50 evra, ukoliko "imate sreće".


Kažu da su ovi profili korišćeni za klađenje  u internet kladionicama koje funkcionišu na principu soba sa po šest igrača. U ime vlasnika profila, za koje najpre nisu bili potrebni podaci iz lične karte, ali kada je konstatovano da je reč o, na neki način ukradenom idenditetu (mada su ga i tada u stvari vlasnici prodavali), postavljen je i taj uslov - lični podaci kao dokaz da ta osoba i postoji. Ali, ne i za njegov račun, već za račun onoga ko istinski igra i dnevno može, još kažu, da zaradi i po 1.000 e.
Ovo je samo jedna u nizu bogatog arsenala prevara smišljenih i sprovedenih u delo zahvaljujući internetu.

Dok ne pukne

Prosledila sam nedavno link do ovog svog teksta jednoj mladoj prijateljici, koji je jedan od najčitanijih na ovom blogu, umesto da joj zbog nekih njenih dilema objašnjavam neke stvari. Ali mi je njena situacija zarad koje je i dobila malu lekciju iz asertivnosti iz mog ugla dala ideju za ovaj tekst, na neki način i nastavak pomenutog.


Odakle im, kad nemaju

Dok čekam da dođem na red pred omiljenom trafikom gde se prodaju jaja, ne mogu da ne čujem prodavačicu koja razgovara sa kupcem ispred mene, očito svojim poznanikom:




- Dobro je, hvala na pitanju, juče ga deca maltretirala da idu na taj Crni petak, još im nismo kupili jakne. Vratili se, kažu nema ništa. Pa popodne do'vatiše mene, kažu 'ajde, ti imaš dobro oko, možda ipak pronađemo nešto. Kad tamo, ono, ludnica bre. Ne možeš iglu da spustiš, a kupuje se ko da sve daju džabe. I svi došli kolima, na parkingu nema mesta ni za bicikl, a svi kukaju, nema se. A cene, 10 posto, 20 posto sniženo, sve ono što vredi, 50 posto jeftinije samo ono što niko neće. Ove sportske jakne, što oni 'oće, to nemaš ispod 20 'iljade. Pa ja da imam tolko, baš bi me bilo briga za popust od 10 posto. Ništa ne napravismo.

Anita Pratljačić, intervju: Moj posao je da rešavam probleme

Poznajem izvestan broj uspešnih ljudi koji su to postali zahvaljujući isključivo samima sebi - svom trudu i radu, svom znanju i obrazovanju, svojim prirodnim predispozicijama, genima, vaspitanju, knjigama koje su pročitali, lekcijama koje su naučili, časovima koje nisu propuštali, pismenim zadacima i ispitima na kojima nisu prepisivali... i koji o svojim dostignućima mogu govoriti a da ni pred kim i nikada ne pocrvene. I koji vrlo retko i vrlo malo o tome govore. O mnogo većem broju takvih ljudi znam zahvaljujući onome što sam o njima čula od drugih ljudi ili videla i pročitala u medijima. I mediji, u proseku, o takvima najređe govore. Nekako, najviše bruje o onima, uspešnima manje ili više, kojima je stalo da se priča o njima, o onima čije je "japaja" prodorno i glasno, bez obzira na istinski procenat učešča njih samih u onome što su postigli.

Osobu o kojoj pišem ovde znala sam virtuelno i to vrlo površno, bez nekog specifičnog utiska o njoj. (Da sam znala bar deo njene priče, znam da mi verujete na reč, daleko ranije pretočila bih tu priču na ovaj blog.)
Srdačno smo se zagrlile nedavno na Konferenciji poslovnih žena u Kragujevcu, nas dve, koje smo imale jedinu dodirnu tačku u tome što smo, između ostalog, i blogerke.Kao da se milion godina znamo i kao da nas... a biće i da nas istinski vezuje, ne samo blogovanje, već i mnogo toga što postepeno otkrivam, a čiji je zajednički imenitelj to verovanje da je najslađi i najvredniji onaj rezultat koji ostvariš sam, nevezano za njegove razmere, širinu i efekte.

Anita Pratljačić:
Osoba koja je tek onako, usput, nabrajajući razloge zbog kojih je samu sebe nazvala "mama na točkovima", navela i to da je posle kragujevačkog skupa očekuje jedan skup u Ambasadi Holandije u Beogradu, pa onda sledeći, koji sama organizuje, na Zlatiboru... i još nekoliko, tako, za nju svakodnevnih poslovnih događaja, koji u ovoj zemlji i za ovdašnje prilike u stvari nimalo nisu svakodnevni niti obični.

Follow by Email